Подунавка Београд

152

горедпише, а об1цество «о« ће бмти подћ вашои% виаст18в неугн&тавати. Ж-о Вм да будете полнми исполнителв, волви Правнтелствугохцега Совћта и волби мовЗ. 3-ће С' дћламљ вобннммљ, одљ садљ у будухце заповести наставлен1н и требованн примаћете изг. Иравителствугопца Совћта Народна од*> Гоепод. Военногљ Попечителн Младена Миловавовића у таковимљ јцо ваиљ потребно буде от нка искати. 4-то У дћламЂ внутренимЂ ваше кнежине ШО годћ бмва и треба, да лвлнте у Правителствугоћи Совћтљ Господ. Попечителго Внутренвихђ дћл' Лкову Ненадовићу отљ коего у таковнм примаћете настаклешн. 5-то В кроић нашои подђ никога властв ке подпадате, касателно кнежине ваше , слћдуе ®ам' знати, кому се у будугце имате покоравати. 6-то У време воеванн подђ коего Командукицаго послушанјв и покорноств вамљ препише се бмти, свнтћише да заповести онаго изполвавате, ибо свакш таковн Командуипци, бмће отђ насљ избранЂ инаименованЂ, увћренисмо да ћете вм сг> нашомЂ признаностио , кого ааш> указуемо задоволвни бшти, усугубите труде ваше, у д^лам' касаголцимсн благополуч^а народа, за показати себе достоинимт. у будухце свго уважешл. У Београду 11. Лнуара 1811. года. ОТ&Ц1. ОПРАВЛН СБ1НА У БИТКУ ЗА ОТЕЧЕСТВО. „ !>и1ее е1 4есогит ек1 рго ра1п'а топ." О т а ц љ. Ндв! ндв сине мвлми Тн у крвавЂ срећво бон ; Ндв, те са браћоит. храбром*, Кивнн разби врага рон, Ларе ков вама драге Погазитн желе садт>, И садати старогт«, мдадог*. ТужвоиЋ срцу горк!и ад1> ; Отечеству кои нашемЂ Соравит' жеде вћчнми гробг, Так' приморат родт. иаич. инлшн Да 1ии1. буде сужнми робт.: Да из1> танка онг грлашца ■ Виш' не вушта вес'о гласт., Учредннкљ Ми. Пвча! аво Правителствевоб

Кривммт. српон% обаратћ' Зрћла жита златавЂ класЂ; Већт. у тужномт. да онт> робству Као зелен -б вене цвћтв, Док' одћ мука већт. оборенч« I епром^ни оваи св^тљ. Узии св^ћтло оружјв Сине сћдогт. бабе твогт. : Ммс'о мои пратиће те , У помоћн бв1ће т' Богч.. ? 'Га за родт. е умрет' славно , врт, безт. тога нема насг, Докг таи живи, разноси се Обилића свуда гласв. Вћрном -б смну таи у срцу Вћчне славе днже стубт., Кои времена све рушећи Оштетнти неће зубЂ ! Пођи дакле тв1 вдиЛче ! 'Ге замћнн бабу твогћ , Кои ти даде оруж1в И халастог' вранца свогг » Кон но е вичант. бон), И ко шарацт. гази то, Несмлаћено одт. душмана Ак' остане твои што. Сакрушено срце мов Молитве ће шнлнт' таи', О дћ вуда ће доле помоћв Кр^пка стићи свмма в&шљ, Дов' се борвшљ, подраннћу Неувела цв4ћа редт., И чуваћу, вепогода Неианесе да му вредт.} Па ако ми срећне бнтке За живота сгнгне гласч., СаплетенммЋ одт. тог' Украсићу редомт. васЂ : Весело ћу тад' пром^нит' Ст. другимт. оваи б-ћднмв он^тг, Одт. сокола — кад' а чувмЋ Да е смлаћенЂ душианЂ клег*. С м н Ђ. Л се за домћ борит ндем!., Нестеже мн срце страхљ: Ако Богт. да, претвориће с' Душманч. наш-Б у ситнмн ирахг. Сч. Б огомђ дакле отче мнлми ! Н у крвављ одо бои, Да са браћомт. храбромт. кнвнм Л разб1вмг нрага рон. Сг Богомг отче ! ако срећа И Богг нама даде благг: Ама, — тврде м' в4ре ! — неће е" Врагу вашемЂ знати трагг !! Фрушвогорацг. ошг Поповићг. кв БВГОпечатнБВ у Београду