Подунавка Београд

151

* залуду. ДервишЂ мртављ &а мртав«., нит' се креће нит' помиче. Набпосле почке га аџ1н молити, да устае, и да онђ подђ заклетву таи догађаи никомт, казати неће. Преко дка сата изгубт е аџ1н, садт> молећи, садљ претећи, да ће га жива укопати. И то е --бмло залуду: дервишх. све еднако укочент. лезкахпе. Остави га аџ|н, те пошалћ свое слуге, неће ли га они принудити, или сљ молбомт. или сђ претнБомЂ, да му собу остави. Ни момци ништа не оправише : дервишх> нит' се миче нит' помиче. И тако е све до ирака остало у аџинои соби. Кадг. се већљ смркне, заповћди аџ1н момцима, да га однесу на гроблћ, па да га онде оставе. То момџи едва дочекаш, те га спопадну ко Бегу-виле. Шта сћ ићиме нису учинили? игломг. су га боцкаии, штипали, за великји одћ ноге прстт. потезали, шакомт. грували: то е дервишг. све драговолвио иретршо, као еданљ покорг, одђ мучеништва за славу свега свога дервишкогг. сталижа, кои бш изгубЈо много поштени и цћне предг> свћтомг., ако бм се одао. Момци претише, да ће га укопати, ако не исповћди свого зиоћу и не устане. И видећи да све залуду чине и говоре , ископаго раку, те жива дервиша укопаш. „А тм умри, кадг, ти е драго мртвБшг. 6 бгти" (рекну момци пошавши кући). „,,Садг> самв спасенг,"" (рекне дервишг.) ,,,,нек' се 1ошг> свћтг, смири, пакг> ћу онда изаћи: до по ноћи бмћу овди."" А то му в ласно бмло извршити , ерг> дубоко необичада Турци свое мртве укопавати. Ко е и поммслити могао, да ће дервишу оно худо етанћ на добро проћи, и да се нћгова варка и лицемћство казни неће окончати? . Око по ноћи чув се некаква вика. Мишлише Усеинт., да е нћгово друш!во дошло по нћга. Дигне главу, и има шта видити : преко двадесетг> аидука нћговоме гробу иђаше. „О вдј ћемо," (завиче арамбаша) ,,овде смо наисигурши кодг. овогг> новогг, гроба." „„Таманг.!"" завичу остали. простру кабанице, изтресу новце и осталу покрадену робу, да дћле међу собомг>. Лакоме су очи при погачи (каже иословица) , тако и они викаше: ».И ово мени," други опетг> ,,„ние нег' мени,"" Ето трка одг> слобрднм аидука! Нашг> Усеинг> промоливши руку дрекне : ,,А камо мени?" Таи ненаднми изг> гроба гласг> као громг. одазвао се е у ушима устрашенм аидука. Нису имали кадг. капе натакнути, већг> кудЋ кои бћжте ноге! Те пригоде ше пропусио дервишг,. Онако у гаћа и кошулби потрчи за ивима до краи гроблн. Кадг>

се врати, застане свое друштно одг. едатаест^ дервиша, кои су бмли по нћга дошли, н сав& случаи изг> прикраика гледа.ш. Дервиши истомт» мћромг> туђе б гаго стану дК.шти —. капама аидучкима. Истина да су бмли аидуци едногг> слободн1егг> натрагг> послали, да болћ извиди, ал' у гроблћ да ке улази. Оваи чувши више гласова, на пола мртавг> одлети друштву и ,,мол браћо" (едва одг> умора могаше говорити улакг») „нје еданг, већг>. колико 1и има, едва ће по динарг. свакомг, запасти. Што в годг> мртвм душа, све е на окупу. Бћж мо!" Одг> дервиша што е ко више могао шшети , то е и вост. Ше се на тежину много пази.10. И иадг. су стопрамЂ Кјћи дош.ш. захвалили су драгомг. алику на толикоме благодарству, кои свое ираве смнове нн у каквои незгоди незапушта. — Усеина кано свога старћшину и заедно доброчинца сви у ногу полшбише. Младћш Омерг. наивесел!и бмнше. не толико порадг> блага, већг> наивише, што га е та пригода ослободила одг> свеудилвногЂ пецанн и проганлни свое браће дервиша. „Па садг. реците, да е Омерг> лудми угурсузг>! " (сђ узхићенћмг. вап1лпге). Друштво „Исламг" у мало времена постаде наигласовит]'е у Цариграду. НвЈова светина брзо примора, да остали" дервнши, не будући добро виђени одг> пука, оставише Цариградг>, што су и желили Усеинови дерви1пи. Они су за дуго пос.че ос.тали у Царигрдду» Оиерт. буде првми одг. браће за Усеиномг> у достоннству узвмшенг>. Омерова бесћда кодг> дервиша много в ва.шла, преида с,шчногг> заната нигда више н!в смео препоручити браћи подложнои. А ше ни одг. потребе бмло. Ималн су свега изобмлв ! —

СПОМЕНМ МЗБ Н0В16 ИСТ0Р16 СРБСКЕ.

Сербскому Воиводи Стонну Цветановићу. Труди ваш» за отечество поднети, н истннаа храоростг. ваша противг> непр1ателн, на раз« нБ1«а местима сказанад, обратила е наше внимаН1« на васг>, и в'знакг> вашего отличјн и вознаграждеш'л, потврждавамо имено васг> Воиводомг. На1е Алексиначке и от' ниже именоватБ1 села с.гћдун)|цимг> образомг,. 1-во Вамг> виастх, даемо сг> кнежиномг> ва» шомв управлнти и полно заповедати что се вамљ