Подунавка Београд

150

вани по јојкнои Америци, по мору, по Анг.пн и Норвепи, по Фландр1и, Скофн и Портуталш. У Лизабони, на позивђ Анђела Ема, нћму срдачно наклона, ступи на Флоту, кок> е оваи валкнии мужЂ вод10 противу Барбар1е , и ту наишавши на еданЂ гусарск1и бродЂ, таку храброств у дћлованн) покаже, да га Емо одма надначеиникомЂ постави. Седамг> в година обилазш оне негостолгобиве краеве, пакљ повративши се у Корфу, пошто премину Емо , онђ ступи у службу при ондешнвои посади. МеђутимЂ умираху Млетци, а онђ одбацивши понуђену му властв управитела на острову Занту, оплакиваше несрећу речене републике, не мБтслећи на неправде, кое е ова нћговок довбовини учинила. И то бмаше, и ммслимђ , единш путЂ, што е МатутиновићЂ, кои се при приклинннго свагда позиваше на рћчБ поштенБ1 Морлака, (каковБ1и е онђ бмо). заборав^о, да е ДалиатинацЂ. По уговору КампоФорнјн год. 1797. приђе кђ Аустр1и, а год. 1798. буде признатЂ за поданика, воиника аустр1инскога, и начелника пћхоте; у коему чину после употреби га Калдћро, врховнБШ воивода а}'стр1ннск1и. После мира Пожунека отиде у Францш, кои му наложи, да одма уреди едну чету одђ Далматннаца, находећи се у Бергаму. ПочемЂ то похвално учини, придружи се великои воисци , идућои на Пруску, као додатакЂ врховному штабу и ита.панскоме одсћку. О дђ то доба имао е свагда честитБ1 налога и случан. Заповћдао е задибомђ стражомЂ одсћка италјинскога , кои иђаше у Милано, а МармонтЂ повћри му за време управите .1вство Задра. Вративши се у Франц110 као већш заповћдникЂ првога илирскога полка, отиде на русши ратљ , и огр^е <-е при пламену московске кнБижнице. Воевао е после у свима нћмачкимЂ ратовима сђ ове стране Раине. Како пређе ову рћку, бм подигнутЂ на чинђ заповћдамћега помоћника, пакЂ поглавара врховногђ штаба у резервноме одсћку паризкомЂ. Изишавши изђ службе, год. 1814. Франгцн му даде достолнство почестнога полБскога маршала. Идући изђ Париза кђ главноме табору аустр1ннскомЂ кодђ Хаилбургуна , бм зауставлћнЂ у Ганту, и после неколико дана одведенЂ кђ врховноме воКводи Шварценбергу , кои нашавши сва нћгова писма у реду, узме га у свои врховНБ1И таборЂ до Париза. Прође мало времена, кадЂ ШварценбергЂ по царевои наредби кправи га у БечЂ. Царг. сво10«љ повелБоиЂ 26 Руина

1816. даде му 4800 цвпнц. годишнћ п.чате , али то безЂ икаквога вонннчкога чина. После 2. ОагуЈјка 1819. опетЂ га у службу позове, чнномђ генерал-ма1ора. Веома ученЂ биагае МатутиновићЂ. Много е написао о шнскима островнма, о островоморш грчкомЂ, о уређенн) ма.чм бродова на ндранскомЂ мору, о Финанц1има млетачки држава, о Далмац1и, Арнаутлуку, Црнои Гори, и поморскомђ тргованго Млетака. НаполеонЂ даде преписати нћгово дћло о илирскимЂ државаиа , и спреми преписЂ у Француску кнБижницу; Францљ I. постави друпи у кнБижницу бечку, а МалтебрунЂ нонуди му за рукописЂ осамиаестЂ тисућа Франака. Похва.ш то дћло велииш воивода КарлЂ, коему е и посвећено бмло, а осимђ нћга врховнми предводителБ ШварценбергЂ , кнезови Прохаска и Врбна, СорбћрЂ, КаФарели, ЕранжЂ, ГрунЂ, МалтебрунЂ, Лапћ, и Хамер-ПургсталЂ. Бмо е М а т у т и н о в и ћ ђ официрђ частнога легјона, кавалћрБ гвоздеке круне , реда светога Лудвика и пр. Не вмсока стаса, али лћпа струка, имао е нлеменитЂ поносђ, и черте лица племените, а живе како душу и очи. Мрзећи на робска обхођена дружевности, свагда в непремћну му одржавао слободну ихрабренунаравБ далматинско-србеку, нити су га кадгодЂ устрашиле мрзости могућнм особа. Срдт се в на лгодску злобу, и на неблагодарноств свои; Н1в никада о своима стварма надежду губ1о; храбродушно е снос10 поштену сиротинго. Чуствително е споминно прошлостБ, и о нбои 6 б 1 плакао, и друге д<> себе на плаканћ присилнвао. Али то му е бмла наивећа добродћт>елБ, што е и недостоинмма особаиа добра чин10. Последнви година ослаби памећу, то бм за нћга управо више срећа него штета. Ире мало времена понизанЂ спроводЂ пратт е кђ грпблго нћгово тћло, а челндв пмташе : „ко е ово ? " !!! *). ПосрбЈо изђ италјннскога. Матја Ба вђ. ДЕРВМПШ ЦАРИГРАДСКИ. Народна приповћдка босанска, (Саобштш Фр. Ш кн К ђ.) (Краи.) Прем^а е и више пута речене рћчи аџш говор10 смегоћи сс и ногомђ ћушкагоћи га; све *) Оваи зиаменитмн СрбвнЂ, храбрвш вонннкт, н вб!Совоуинвш списателћ умро в у Спл1.ту 2. Коловоза 18ЗД., у седамдесетЂ-деветон годиин свовга шнвота.