Подунавка Београд

159

наилчш: „Аите браћо амо, да видите онога, кои вамч, е кашу отимао." Поведе 1и кђ расту, кадљ они тамо, ал' оиаи растт. изђ корена исчупао, и отишао. Аид' они трагомЋ за нбимђ, и дотераго трап. до едне ве.тике и дубоке аме. Трага далБ нема. Морао 6 дакле у ту лиу отићи. Одма они иозе насеку, ув1к) едно велико уиЈе, и рекне онаи иаилчји ономе, што каменћ мелћ: ,,Иди тм брате за аршинљ браде и педалв човекомљ." Оваи се иочне изговарати, да онђ неможе и т. д. — рекне и другоме побратиму, што дрвлћ исправла крнво , и право криви : „Иди ти побратиме за нбим-б." И оваи се исто тако почне изговарати, да неможе ићи ,,ИдемЂ л," рекне наинч1и побратимЂ ; ,,па кадЂ п задрмамЂ уже а вм вуците горе." Спусти се онђ крозЂ землго доле у дрЈг1н светЂ. Оде трагомЂ до едпе мале кућице, и нађе предЂ кућом?. едну врло лепу девоику ди седи. Рекне јои оваи : „6 ли прошао овуда кака†човекЂ, брада му у расту ?" Она рекне: „СадЂ е башљ дошао овамо." Онђ .пође за нбимђ у собу, а она иа нћга рукомЂ: ,,Неиди за нбимђ, зло ћешЂ проћи, то е мои отацЂ, али е врло гнћванЂ, са†крвавЂ, изгребенЂ , л га никадЂ нисамБ видила «ако разнрена, па ће те убити." Ал' оваи то и неслуша, нег* аид' управо у собу. КадЂ онђ тамо, ал' у соби старацЂ ленш на кревету, брада му у расту и растЂ великж покраи нћга. Чимђ старацт« овогђ спази, а онђ бегн' сђ кревета подђ асталЂ па крозЂ рупу прође у землш далћ у другу собу. КадЂ оваи види то, онђ тераи за старцемЂ управо доле. Тамо доле предЂ кућомЂ загече седећу јошђ лепшу девоику , нег' што е прва била. Запмта е онђ: ,,6 лн прошао рвуда такш и так1и старацЂ, брада му у растЂ ужлћблћна." Девоика одговори : ,,6 стб " Онђ пође управог за трагомЂ у собу. А она рукомЂ на нћга: „Неиди, вели, за нбикђ, ерЂ ће1ПЂ зло проћи, наопако е срдитЂ, са†е крвавЂ, и изгребент., н га нвсамБ шшадЂ овака видила." Неће оваи девоику ни да слуша, него брже у собу уђе. Кздђ онђ тамо , а старагув легао на креветЂ, брада му у расту и растљ покраи нћга- Са†крвав-^. Чимђ старацЂ спази, а онђ скочи ко опаренЂ, па беаг' подђ аеталљ у рупу, и крозЂ рЈ'пу долз оде у трећу свого собу. А оваи за старцемЂ у потеру. Дође у трећу авлЈго. КадЂ онђ тамр, а девоика седи пред-в ку-

ћомг. врло лепа, и од% оне леппге далеко лепша. Упмта е оваи: „6 ли прошао овуда какав-в старап ,ђ?" Девоика: „6 стб ." Момакљ: „Падие?" Девоика: „Ено га у соби." Онђ да пође тамо; а девоика рукомЂ мане на нћга: „Неиди за нбимђ, ерЂ ћешЂ зло проћи, са†в крва†и изгребент., и н га никадЂ нисамБ видила тако разарена." Неће оваи да слуша; нег' аид' у собу. Ту садЂ старацЂ збуни се, нема кудкамо; оваи долети кђ нћму, притисне га растомЂ и уцмека га. Потомђ поведе сђ со 6 омђ све три девоике до ужета, задриа оваи ужетомЂ, она двоица повуку уже и Јзвуку горе едну прву лепу девоику. КадЂ извуку, овн се почну отимати о нго, прорву се, в оваи свали онога што мрви каменћ. Деноика 1 имђ рекне : „Има ! ошђ доле. " Повуку они опетЋ уже горе, и извуку горе и другу девоику. СадЂ онаи што дрва криви и исправлн, залгоби се већма у ову лепшу. Па прву даде ономе. А себи оће да задржи ову. Али онаи неће. Вели: „Тм имадешЂ свого, ато в мон. „Заваде се о нго, Ј вате се рвати. Оваи оборн онога, што камснћ ирви. Да му прву, а себи другу задржи. Девоика друга рекне: „Ииа доле 10 шђ една девоика.'" Повуку они уже, и узвуку и трећу наилепшу девонку. СадЂ овси залгоби се јошђ већма у ону трећу девоику , дае другу ономе а трећу оће себи. А онаи што каменћ мрви неће нег' оће себи трећу. „Тм си, вели, већЂ две избирао, садЂ даи мени да л ову себи трећуузмемЂ. " Ан неће оваи, посваде се, прорву се, и оваи свали онога, што каменћ мрви. Узме себи трећу наилепшу сестру. А друге две ономе даде. Задрма онаи доле уже, а ови повуку до пола, па онда пусте доле, да се онаи угрува; ерЂ су му завидили што е 6 б 10 лч1и одђ нби двоице. Оваи сретно падне доле. Оде далћ, по свету оном-б. Наиђе на еданЂ великЂ грмЂ, на врЂ тога грма велико гнћздо, и у гнћзду леже тичићи цара НоевогЂ. Оваи пође кђ тичићима. Они га замоле, да ш сачува одђ хале. У томљ хала долети, да ш поеде. А оваи хали у когнтацЂ, подржи се сђ нБОме, уб1е халу, и одбрани тичиће. Тичићи рекну нћму, да се онђ сакр!е подђ нБШва крила, ерЂ ће 1 имђ отацЂ Нои нрождрети га; „нашЂ е отацЂ, веле, кадЂ долети, у првми ма, врло плаовитЂ." У томђ загпушти цео предћлЂ ? стон тресакЂ и грмлнвина, страота бо.