Подунавка Београд

160

а«1н. Онт> упмта тичиће : „А куда ћу н садљ?" Они: „Оди подт> наша крила." Оде онђ подћ крила и тичићи покр1Ш га, у томт. 1имтв и отацљ царљ Нои долети. И зачуди се , кадт> е нашао тичиће у акивоту. 6рЋ му е донде увекЂ, кадт> онђ оде по рану, хала долазила, и прождирала тичиће нћгове. Запмта тичиће : ,Ко е васЂ сачувао?" Тичићи несмеду да кажу за човека. Него веле: ,,Мш сами. " Аи неће онђ да веруе нег' вели: ,Ту има крштена душа." Тичићи одговоре: „Има отацЂ, али немои му кишта учинити, онђ е насЂ одђ хале сачувао, и халу е уб1о." Нои : ,„Нећу, само даите ми га, да га видимђ ." Тичићи човека одкр^го , и Нои одђ радости деветЂ га е пута прогутао, и деветЂ га е пута изблговао. Потомђ запмта га : „Шта ти желишЂ одђ мене, за то, што си ми тичиће сачувао ?" ЧовекЂ: „Да ме на онаи другш светЂ узкесешЂ." Нои: ,,Оћу. Саио приправи деветЂ вуруна лебова, и деветЂ печенм овнова , па кадЂ а писнемЂ, а тм ћешЂ ми дати." Спреми оваи све то, узме Нои на себе и лебЂ и месо и нкга. Полети горе. И у првми ма кадЂ е писнуо, оваи К У Д а Де лебацЂ, по томђ друг ^и путЂ месо, и кадЂ е већЂ све пораздавао, башЂ при краш писне, а оваи кадЂ Н1е имао шта друго да даде, оцече одђ бутине свое комадЂ меса, и даде му. У томђ изиђу на другш светћ. КадЂ они тамо, запмта га Нои: „А шта си тн мени дао посиедНЂ1И путЂ кадЂ самв писнуо?" Оваи: „Дао сам!> комадЂ одђ мое ноге. " Онђ изблше, даде му натрагЂ. прилепи, и месо залечи, па му рекне: „Моли се Бога, што нисамг> знао доле, да ти е тако сладко месо, а неби те изнео бмо, иаео бн те," Нои се врати доле, а онђ оде до побратима, кои су се башЂ онда тели да венчаго сђ девоикама. Онђ убје и вдногђ и другогЂ, па узме ва себе ону трећу наилепшу и наимлађу девоик У-> ДРУ ге Д ве разуда, и по томђ сретно са сво|ОМЂ женомЂ у миру дуго поживи.

МАЛО ЗРЦАЛО СЛАВ/ШСТВА.

(Изт. словачке читанке преведено.) Нако се разд$л10в лтдско кол%но ? Лшдско колћно или лгодство раздћлгое се на четири племена т. е. индо-европско , семитско, сћверно и хинезко. Ков одг ови племена заузима прво .п%сто ? Племе индо-европско е сада на читавомЂ земалћскомЂ кругу наизнаменитје и господугоће, а то како вћрозакономЂ, особито христ^анскимЂ, тако и у сммелу изображености. особито новоевропске. А одкудЂ исходи то племе ? У притиснутои тами давнм вћкова сакривенЂ почетакЂ и исходђ нЉговђ сматра се у среднвои Аз1и, у великимЂ горама хималаискимЂ гдћ е већЂ пре свеобштегЂ или ноевогЂ потопа веома разширено 6 б1ло. 6 ли на брого велико ? Да богме е племе индо -европско на ц ^ ломђ свћту наимногоброин!е, ербо га се преко 360 мкЛ10на душа брои, а оно се шири ЕвропомЂ, Аз1омђ и подобромЂ страномЂ Америке. Коемг племену лгодскоеа кол%на припадаго Славдии? Славнни су лшдство племена индо - европскога а то нре свега »аиближнЂи рођаци Литвана, Нћмаца, Целта и Гала, Латина или Римлдна, Грка, затимЂ Инда и други Аз1лта, кои истојЛомђ СВОЈОМЂ, вћрОЈаКОНОМЂ , ум ]јТНОМЂ и научномЂ изображеносћу, себи наивећу елаву и наидревН1л имена у кнвизи лшдскога лшвота задобише. 6'су ли Слаенни давни већт> жителг>и Европе? Сиавани су прастари жите лви Европе, овд^ одђ како се памти сђ др^ гимђ ероднимЂ стаблима тако већЂ у средЂ нби сћдећи, куда су изђ Аз1е јошђ поодавно пре рођенл Христова прешлн. (Продужнће се.);

Печат ано

УчредникЋ МилошЂ' П оповн К -б. Правателственон Кн 1» в гоп еч атв ћ в

ј Београду.