Подунавка Београд

192

У овомђ качеству участвовао е у ономђ несретномђ походу Наполеона у Рус1и. Како су се онда граннчари — на жалоста за користв туђега освоевателн боритн се прин }ђени •— показали, врло е добро познато. ШуплЂикацг в бмо еданљ одђ наичестит!« међу честитииа , зато и краси одђ оно доба нћгове храбре груди кавалћрск1и крстљ почестне легЈе, коме е затимљ слћдовао и кр. саксонск1и ордентз грађански заслуга. Год. 1814. пређе ШуплшкацЂ са граничарима, подт> нћговомЋ заповћсти стонвшима, изћ магдебуршке посаде кћ Аустр1н. Одма друге године буде као капетанЂ премћштенЂ у ц. кр. банатску краину, и то у регименту нћмачко-банатску *) (бр. 12). Колико е онђ овдћ себи знао придобити приврженоств , лгобав1> и почитанћ свои подчинћнм, то показЈ 'в оно одушевлћнћ, коимђ и данасЂ 1 ошђ у нћмачко-банатскои регименти о Шуплг>икцу говорити слушамо и простаке и чиновнике. Г. 1831. измарширао е ШуплЂикацЂ у Аустрјго. Слћдугоће године постао е маЈоромЂ. Г. 1837. произведенЂ буде за подполковника и у хрватску краину кђ огулинскои регименти премћштенЂ, гдћ е г. 1842. постао полковникомђ. КадЂ се подигла италхннска револуц1н, похити Шупмикацг са своимђ храбримЂ Огулинцима кђ воисци маршала Радецкога, да е стиша, гдћ се до у наинов1е време сђ одликованћмЂ бор!о , и за генерал - машра произведенЂ бмо. КадЂ народи АустрЈе, дугога робства отресавши се, пренуше и свов праведне желћ престолу доброга цара Фердинаида поднесоше, доведу у ншвотђ и Срби свое неправеднммЂ начиномђ тако дуго забачене оставше, а и пакЂ одђ многи. царева и кралћва потврђене привилепе. Они се скупе у Карловци и осланлгоћи се на свое добро право, изберу обштелгоблћнога митрополита Ранчића за патр1арха и Шуплшкца, кои се онда 10 шђ за цћлокупноств Аустр1е у Италш бор!о, за свога воиводу. „Ра1пагсћае е1 уојуос1ае Нћеге еП^епсИ ро1ебШет" каше се изрикомЂ у привилегш цара Леополда I. —• Шуплшкпцђ е славнога ђорђа Бранковића непосредственми наслћдникЂ у воиводству. Одђ како е БранковнћЂ неправедно затворенЂ , одђ како е онђ невино заточенЂ лежао у бгри у Чешкои, гдћ е свои гоначк1и животђ окончао, не могоше никада више Срби до воиводе доћи , и избираше само подвоиводе. ( Комђ гоншомђ Славенину нје познато име подвоиводе МонастерлгвЧ)

*)

Колнко в ово нанменованЉ неправо ! — У ц&лон регвиентн саио в ФранцФелдт> чнсто н&мачво село, у селима Нбукн н Глоговго жнве НЉицн са Србима и Румуннма изм &шанн ; у Уздину су Румунн , у Ковачнцн и Лудвнгсдорфу Словацв; а у Двбелвчн обБ1тнвак> Ма^арв; сва остала села у регвмеатв всу чвста србсва, па зато опетљ зове се „вЈмачко-банатска регимента!!"

Да бм Бопј дао, да Шупл?,икацт, на врху гоначкогђ народа србскогЂ исто онако велика дћла почини, као и Бранковићг , оваи прославлћнми

воеводацЂ

(ИћЂ Загр. нћм. нов.)

шш чг жж.

Ои, у пако чудовиште Идн оа белога света , Та»Г е твое — там' скровиште. Таи' одлазн тб1 проклета ; Там' е твое црно чедо, —• Там' се В1ини натрагЂ бедо. Зарљ тб 1 мБ1слиш1. да -ћ онако Ко у неко — глуво доба ; Гди свак' МБ1СЛИ свакодко, Гди се шири завиетБ злоба ; Гди'но правда — слога страда, Гди'но лгодство и родЂ пада ? ! Тм страшило лмдскогђ века, Т б1 раздора црна вћери; Ида кћ паклу, там' те чека Там' тн с' изметЂ ено цери , Там' невера — тамо лежн , Овде вера кт> бол^ћмЂ тежн! Заман?> пружашт. кацџе зала, У озбилћноств ову властну ; Залуд' хучишт., ва'но нла, Залуд' ТБ1 на слогу красну ; Залуду ти, знаи, отрови ; Залуд' претишЂ са овови. Залуд' снкћеш -б гу1о лшта По млађани маискн л&си; КадЂ сннџира ево крута, — 1 С' нбимћ ће тебе стегвут' ббси; Ту ћешт. кушат' труда плоде, Да, лукавБШ т&1 изроде ! Ннсу ово пћмн часи, Кадт> потмуло сове бруе; Већт» е зора, — сада гласн Славуеви мило зуе; И већт. мансво св4же време , КадЂ просвете кл1н семе. Идн подло чудовиште , Немашт. овде нигдн станна ; Овде с' вера, слога иште, Овде твои в жнвотђ сламва; брљ гдн лшбавБ, слога влада, Ту е теби триста нда!! ! <М. вздиивровић«.

Учредннкт. Милошђ ПоповићЂ. 11 е ч а 1 а н о Праиагелствевои Кн Бигооечатн&н у Београду.