Подунавка Београд

101

Ника слушати, како они изђ угрЈнна наипрв жеиудца благодатну тоилоту нагло и пожелано у сву снагу прелазити , страха и плашлвивости у вданпутљ ослобођени се осћћаго. Тимт. умалнва се нагло 6 олђ трбуха, подапинннћ, грчеви руку и т. д. Могуће е, да е у некимт. случаввима, нарочито у случаевима, гдћ бм ст> мћста и у магповенк) почетка болести позвани бмли, одђ потребе, крвв пустити, поредт> блгованн блгованћ, поредт> проливана проливанћ и т. д. производнти. Но н нисамћ тако срећанЂ бмо, да се кодћ овакови болестника позовемт.. Бклестници, кодб кои самв н зватЂ бћ1вао, представлнли су оно станћ, као гито е мномт. гореописано, мал' не на самомљ врху ачине. И у овомт. станго употреблнвао самБ Атоп. риг. Ици1(1. ст. онимт. поВОЛБНБ1МЂ успћхомт., као што самБ га горе споменуо. Датке умћравао самБ по околностима слабости и чуствителности предметне снаге одб 5 до 10, 15 и 20 каши на 5—10 и 15 минута, у еднои шолбици , или полђ мале винске чаше воде. Кои е лћкЂ радо имао, безЂ разлике станн, узимао е чешће, другш ређе, неки драговолБно, неки пакЂ насилно и проти†волћ. Но ови последнБи бвтали су понаивише онаки , коима су бабе разнимЂ предразсуђенама главу напуниле. Одђ бћлогЂ балсама (Х ^иог. апоД. НоГт) нисамБ у овои болести никаква добра успћха вид10. Слачичници (81пар18т1) дћиетвуго одвратително, брзо и п о л е з н о. Теови дћиствуго веома и веома лагано, по тому несходно, а нокраи свега нерадо се 11110. Трлннћ, привлачећи крвБ кђ трлннммЂ частима, имаго неко, по кадшто и прилично участ1е у добромБ успћху. Не манћ е полезно присаобштаванћ топлоте посредствомђ угр1инм цигалл, или врућомЂ водомђ напунћнм стакала, краи цћлога тћла наређенм. Но шенћ бћлога лука са сирћетомЂ, не само што н !б никако полезно , но к>шђ поредЂ тога обтерећава и нЈелудацЂ, причинава подригиванћ, блгованћ, по иадшто умножава и проливЂ, тимђ причиннва већш страХЂ и погоршава цћло станћ. Атоп., после забелолученогЂ сирћета употреблћна, проузрокув сђ мћста блгованћ, кое е доиста по кадкадЂ и полезпо, но далћму употреблћнш лћка препитств1а полаже. Кои хоће Лшоп. да унотреблнна, треба да болесника о вкусу и нкомб мирису претечно

извћсти, врђ се многи изђ тогђ узрока лћкЂ таи примати не само сумннго, већЂ и устручаваго. Толико о колери у повћреномЂ ми физикату. Н доиста незнамЂ, у чему е се састоно образацЂ онб 1 болест1и, кое е народЂ по Неготину, Београду, Заечару, Лескивцу и Нишу, Гроцки и Смедереву за колеру извикао. Но ако е гдћгодЂ у овимђ мћстима овагодишнл за колеру проглашена болестБ подт, овммб овдћ описапммЂ образц <-мЂ нвила се, или ако бм се јошђ подђ таковммЂ понвила, као што ми то поднебно положенћ, просторно рпзстолн!е н т. д. заклгочанати пуно право даго; то н одђ стране мое свакогЂ почитаемогљ содруги умоллвамБ, да бм изволјо овдћ назначено средство , подђ овимђ овдћ об тонтелБствииа и на овдћ опредћлћнБш начинБ, употребити , а како о качеству болести, тако и о успћху употреблћногЂ средсгва, бмло то приватно, ил' бмло лвно, посредствомђ новина, извћстити ме. У Пожаревцу 2. Нов. 1848. А ћ. М е д о в и ћ ђ , Дрт> Медицине н породилБСке науке, ФизикусБ Окруж1н Пожаревачкогљ, дрЈжтва србске словесности член'ћ кореспоидентнми.

стефан1» ш.> плгзиклц нитезђ.

Новми воивода србскји Стефанг Шуилш1ппц - /ЈитезЋ . родјо се у ПетринБи у бановачкои краини (бр. 11.) г. 1789. одђ православнм родители. Пошто е у кући сво10и добро воспитанЂ бмо, уч1о се у србскои гимназш у Карловци и сврппо е затимЂ ФилосоФЈиске науке у Шопронго сђ наиболвимБ успћхомЂ. Год. 1805. ступи као кадетЂ у другу бановачку ре! именту , воевао е исте године у Италш и одма е постао заставникомЂ. Год. 1809. постао е подпорумикОмђ, 1810. поручикомБ. Одђ г. 1810—1814. бор!о се ШуплЂикацЂ подђ Француско.иБ заставомЂ; граничарска регнмента, подђ ко!омђ е онђ стано, бв1ла е међу онима, кое су, по непробитачномЂ за Аустрпо миру, Францускои поднале. И овдћ се ШуплшпацЂ славно показао, онт, е бмо Мармонтовб ађутантЂ и у почетку г. 1812. напитенЂ.