Подунавка Београд

190

По овомђ не треба више да сумннио, ни да се боимо, да ће колера, бмло кодђ насљ , бмло у онимђ предћлииа, гдћ е она одђ свогћ постанка па досад -б поавлвнвала се, кадгодтћ сђоНОМЂ опасносћу 10ШЂ свирћпствовати, као што е свирћпствовала пре 30 и 17 година. Само онда, ако природа основима свога обшчногх., себи опредћлћногг« , досаданћгг. течан в1.рна остала небм , могла бш колера сђ онкит. страховитмиљ свирћпствоиљ показати се, као што е у прво и друго време свогђ полпа свирћпствовала. Но то бмти не може. Природа свогћ течан основе неизневћрава! — И тимђ зкелииЂ утћшити и ослободити свакога одг. страха, или двоуили, кое бм га у напредакљ збогт, колере узнеииравало. Ете11са употреб!о саив у два случан ст. добрммт, но не савршенБшт. успћхоиБ. По срећи успћшно е све довршила овдћ природа. Агота11са су ии веоиа мало помагала. Могуће в, да она у случаевима, гдћ се пораше помоћв узгражуе, предупредително , а по тону и спасително дћиствуго; но у случаевима савршено разв1ене болести в одћ нби помоћи видјо нисамв, помоћи: кон се овдћ ст> мћста и таконагло изчекуе. Ор'шт , у Форми Тгае ШеБаЈсае употребјо самв само еданпутљ , кодх. онакогљ болестника, кои в блгованћив, проливомљ и грчевима надвладант, већљ близу конца бмо —■ но безт> доброгљ успћха. Оваи е болестникЂ умро у Вел. Градишту. Мал' не сасвимЂ безуспћшно употреблввагоћи преднаведена средства, морао самБ сада наипре на то мислити, како бм прекимЂ путемЂ нагло навалБивагоћу неволго што пре предусрћо. Чинило ми се, да су. вћтрови наиглавше понвлћнћ, па кадЂ бм се ови уклонили, слћдствомЂ кои с е и мука и 6 олћ изподђ груд1и, блгованћ и проливанћ изнснити даго, све бн се уклонило. Покраи тога боао самБ се, Н1е ли изгледЂ изнуреН1Н и цћла остала немоћв слћдство усисанм изђ трбуха вћтрова, кои се обично изђ наинечистји гадова састое и кои су усисани, отрованћмЂ крви, пропаданћ тћлеснБ1 сила и обште ослаблћнћ и изнуренћ происвести и приускорити могли. Но при свему томе све ии се вило по памети, да гореизложени узроци, сами по себи, нису никако у станго бмли, непосредствено вћ-

трове у срцу произвести. Зато самв такове ч сматрао за слћдство претечногЂ разстроенЈн су^ глас1нустроинм живаца (»ув!. пегу. ог§^.), нароч1н то у сплету цел !ачноиЂ и хипогастричномЂ, и овомђ разстроенго, као извору, приписивао сзмб сва у рћчи стоеће болести приићтлБива полвлћнл. По свеиу томе дакле принуђенЂ спмб , овогодишнго умекшану колеру, микроколеру, за болестБ сматрати, коа се 5 као што е за такову и сматрамЂ', у разстроиности редостава устроинм живаца састои, у сићдству кое се вћтрови, у слћдству овм пзкђ 6 олђ изподђ груд1и, подапинннћ и т. д., грчеви руку и ногу, обште ослаблћнћ и т. д., као што е гореописано, природно поавити могу, а по момђ мнћН1ГО и полвлгого. Л ћчен ћ. Будући су ми ете11са несавршено, агота11са пакЂ веома слабо и сасвимЂ споро помагала, а оршт неповолБно дћиствоваоЈ т о самв се рћшт, т^ђа мнћшн оставлвгоћи, докучити, хоће ли преднаведено мнћшв и практика потврдити ми. На основу тога мнћшн требало е избрати онако средство, кое бм нагло вћтрове уништити а у исто време онако хитро и све животне силе укрћпити кадро бмло. Као таково чинила ми се в наисходшл Атоп. риг. Нцш(1.ј кон , као што в познато, исто онако хитро вћтрове утамангое, као што силно и нагло све у цћлои снази покретне силе подиже, премда е ово последнћ нћно дћиство текЂ кратко трагоће, летеће (ПЛсђНд). МеђутммЂ , више пута и у краткомЂ разстолнго времена повторено, оно и у томе снагу свого подпуно обистиннва. У исто време прехићуе већЂ обично и сама природе сила. Како†упли†атоп. риг. 1!цшс1. на редоста†ор1 анички живаца има, ! ошђ ми е и данасЂ таина. Но предпр1нт1е мое увћнчавао в наиповолбн1и успћхЂ. Готово волшебномЂ силомђ утаманћне вид!о оамб вћтрове, сђ овима изчезавао е 6 олђ изподђ груд1и , мука , подапинанћ, нодригиванћ, блгованћ, грчеви и ладноћа руку и ногу и т. д. Свц е снага очевидно ново оживлћнћ добмвала! Н самБ ово гореречено средство у 9 слу. чаева са савршено добрвшЂ уСпћхомЂ Јнотре610. Милина е, по употреблћшо средства тогђ, изђ устш нагло кђ животу иовраћашћи се болест-