Подунавка Београд

194

Срб-Воиводе Шуплвика ц-В и т е з а Урра Срби! Урра Остр!ннци!!" Гости чули •— сви су поумнули, Да нром' едногв сунца преаснога И 10шђ едно виде на небеси . . . Нрангјн се устоструче еци ... У свомт. гробу В е л б к о с' промешколвч. (Шта л' 6 б 1 гукн'о да е устат' мог'о, Срб-Воивода у землБи остршскои ! ) —• Ои ! кадЂ се срећа одт. несрећо д&ли, Изт. небБ1ћа ул-ћзе с' у бБ1ће, Чов-ћкт. с' роди —■ ништ' до едно писмо, При повитку прима печатт. — име И путув кроза живот-б овде Докђ и печатт. већв не пукпе истбш. Охћ ! не створиз' добра николико Баш-в и н а р о д ђ пре зачамат' мари, Нс зна како — еле издурао Онђ нестане, загр.ш га пропастБ, А Срб -б данаст. род !о се. Име У Остр !и готросЂ прославЈо, Потерао грозна Мађарину, Родђ арпадск'ш, изродЂ азЈнтсти. — •—

Б^ћла вило грло ми промукло. КудЂ ми веће упиннт' се више, Шантаву л' се пекнт' ка пегаза ? ! Нек' су живе све Краинске главе , Што светкуго „п р а з е и к ђ" у Краини ! ! ! У Неготину 1848. I) о р ђ е РаиковићЂ.

СРБСКА НАРОДНА ПРИПОВЂДКА.

У едногЂ отца кодђ три СБ1на десно о к о с м 1 6 се, а л I е в о плаче, с у з и. Бмо еданЂ човекх. , па е имао три смна, два паметна, а трећегљ сулуда. У тогђ човека десно се око увјекЂ см1нло , а .мево е плакало, сузило. Договоре се смнови тогљ човека, да иду кђ нЈ.му еданЂ по еданЂ, да га пмтаго, зашто н!>гово десно око см1е се, а .пево сузи. Отиде дакле наистарш у собу кђ отцу и запмта га : „ОтацЂ ! право ми кажи , што ћу да те пмтзмђ; зашто се твое десно око увЈекЂ см1е, а л1«во плаче?" ОтацЂ на то ништ' му не одговори, нег' пиане . спопадне ножђ па за

нбимђ, а оваи б!еж' на полћ, и забоде се ноијђ у врата. Она двоица на по .но едва чекаго брата, да изиђе, да чј го , шта му е рек о отацЂ. КадЂ оваи изиђе, браћа га упвЈтаго: ,,Казуи браге тако ти среће и здравлл, шта ти е рек'о отацЂ." А онђ Ј ииђ одговори : ,,Нисте вм мудр!и одђ другогЂ. идите, па ћете чути." Огиде дакле друг1и среднћји братЂ кђ отцу у собу и запБЈта га : ,,ОтацЂ ! прано ми реци што ћу да те пмтамЂ. Зашто се твое десно око увЈеКЂ см!е, а л1ево плаче?" ОтацЂ ни овоме ниш га не одговори, нег' плане , спопадне ножђ па за нбимђ , а оваи б1еж' наполћ , и забоде се ножђ у врата. КадЂ изиђе кђ браћи, упв1таго га браћа : „Казуи брате тако ти среће и здравлн, шта ти е отацЂ казао." А онђ шмђ одговори : ,,Нисте вм мудрји одђ другогЂ, идите, па ћете чути." А то е рек'о наистар1емЂ брату збогЂ сулудогЂ , да и онђ оде кђ отцу, да чуе и види. Отиде дакле и сулудћш у со бу кђ отцу и запмта га: ,,ОтацЂ, ова мон два брата неће да ми кажу шта си ш«ђ реко , реци тб ! мени заштосетвое десно око увгекЂ слпе, а лјево плаче." ОтацЂ на махЂ плане, спопадне ножђ, и баци се ножемЂ да га прободе, а оваи како е стао, тако в и ост'о на свомђ мћсту ништ' се поплашш Н1е. КадЂ ово види отацЂ, приђе кђ нћму, и рекне му: ,,Но тб1 си мои правми смнђ , теби ћу казати, а оно су плашлвивци. Што се мое десно око см!е, то. се н радуемЂ и веселимЂ сђ тога, 1нто ме вм, дћцо, добро слушате, и пазите. А што ми л1ево око плаче, плаче сђ тога; н самв имао у башти еданЂ чокотђ , кои ми е свакогЂ сата по еданЂ ако†вина лјо. Дакле за дзнђ и ноћв 24 акова вина ми налјв , па ми е онаи чокотђ украденЂ, и нисамв га мого наћи , нити знамЂ ко е укр о, ни ди е. Те сђ тогђ ми л1*вво око плаче, и плакаће ми докђ не умремв, ако га не нађемЂ." КадЂ изиђе на полћ и оваи сулудми, пмтаго га браћа, шта е реко отацЂ, и онђ шмђ све по реду каже. СадЂ они спреме пиће отцу и домаћима, па се на путЂ крену. КадЂ у путу дођу иа едно раскршће, и предЂ нвима три пута. Дого15оре се два стар1н , и рекну сулудомђ наимлађемЂ брату своме : ,,Аиде брате да изберемо себи свакш по еданЂ путв, па свакји за се нек' иде, и нек' срећу свого потражи." ,,Оћу браћо!" одговори сулудБШ. „ВБшзберите себи свакш по едакЂ путЂ, а н ћу узети себи оваи, кои ми остане." Узму ооа два старЈд два