Подунавка Београд

196

ко ли ме непослушашЂ, н ти више нећу бмти у помоћи." Оваи : ,,Оћу иисо, само да ми е зиатну абуку добити, да искупимг. чокотг., едва чекам!> да отцу отидемг.. " Оде онт» у баи1ту, а лисица остане на полм> чекан>ћ'. Прође 12 стра5кш, као и кодћ чокота. А кадт. е спазјо ибуку и на ибуци златне абуке, а онђ одђ радости заборав1о се ди е; нег' узме брже болћ златну мотку да смлати едну .златну нбуку. Тект> што е додирнуо моткомћ златну грану, а златна грана запвира, стражу пробуди, стража дотрчи, увати га и преда га господару одт» златие абуке. Господарт. упмта с^лудога: „Како си тн смео, и мог'о кодљ толике м<>е страже доћи у мого башту да млатишљ златне абуке? " Сулудбш вели : ,,Тако и тако, могђ отца Л1ево око сузи, што му е чокотђ украденљ, кои е свакогљ сата л1о по едбнљ аковг. вина. Таи чокотљ чува се у овои и овои башти, и господарљ баште и чокота каз о ми е: „Ако ми добавишљ златну нбуку, кол за 24 сата прецвћта, узрје, и златанЂ плодг. донесе, н ћу ти дати чокотљ. " Па самБ зато дош о , да узмлатимг> едну златну лбуку да дамг> нбуку за чокотђ, и да чокотг> отцу носимђ , да му л!ево око не плаче. И ако ми недашг. златну абуку сздђ , н ћу опетљ доћи да в украдемг.." Господарг.: „Е добро кадг. е тако. А тм иди, па ми добави златогг> конл, кои за 24 сата оде преко свћта, па ћу ти дати златну вбуку, лбуку подаи за чокотг., чокотг. носи отцу да не плаче више. Тако изиђе онг, наполћ , и лисица дочека га : „Но шта е ?" Оваи : „Ше наиболћ ! Лјепе златне лбуке да се неиожешг. нагледати одг, красоте, а се побунимг., не тревимг, узети дрвену, к'о што си ми рекла, нег' узмемЂ златну мотку, да узмлатимЂ златну нбуку, грана засвира, стражу пробуди, стража ме увати, и преда господару, и господарЂ ми рекне: ако му добавимђ златногЂ кона, кои за 24 сата оде преко свћта, да ће ми дати златну абуку, да а нбуку за чокотђ дадемЂ, да га отцу однесемЂ да не плаче више." ОпетЂ га лисица стане псовати и корети : „Та зашто ме послушо ниси? видишђ , како бм

већЂ садЂ кодђ отца бмо. А тако кинбишђ и себе и мене." Моли се онђ лисици : ,,Само ми лисо нонн добави , па ћу те ув^^кЂ одсадЂ слушати. " Одведе га лисица у едну велику грдну шуму. и у шуми дворЂ нађу. У томђ двору 12 стража, као и кодђ чокота и кодђ златне нбуке, чуваго конн златногЂ. Лисип -<не: ,,СадЂ ћешЂ ићи крозЂ страже као и пређашнћ , ако гледе иди, ако жмуре не иди, кадЂ дођешЂ у шталу, тамо стои конђ златанЂ златнимЂ едецима везанЂ. Кодђ кони има вдна златна, и една одђ кучина оплетена узда. Тм немои нипошто узимати златну нег' ону одђ кучина узду ; ако га зауздашЂ златномЂ уздомЂ, конђ ће заржати, стражу пробудити, стража ће те уватити, па коме горе нег' теби, мени брезЂ кона да ниси изишао на очи." „Нећу лисо," рекне оваи и оде. Прође све страже, и уђе у шталу кодђ конл . КадЂ онђ тамо, ал' конђ златанЂ златна крила, лЈепЂ Боже да га се неможешЂ нагледати одђ лћпоте. Види онђ златну узду, лГепа в и кићена. Види и ону одђ кучина, ружна, да неможе гора бнти. Ту в дуго ммсл!о, шта ће и како ће. Па онда .рекне: „Та немогу одђ грдобе метнути оваи гадЂ (узду одђ кучина) на ову красоту, вол !емЂ га и не имати , нег' така конн наружити." Узме златну узду, заузда златна кона и узлши га. А конђ зарже, пробуди стражу, стража га увати и преда господару. СадЂ господарЂ рекне: „Како си се тн усудт ући крозЂ толике мов чуваре у мон) шталу, да ми златна кона одведешЂ." Сулудни: ,,Неволн ме гони, а имамЂ кодђ куће отца, па му л!ево око непрестано плаче, и плакаће докђ м у годђ не добавимЂ чокотђ , кои в за данЂ и ноћа 24 акова вина налш, таи су му чокотђ украли, но а самв га наш'о, и казано ми е да ћу а таи чокотђ добити, ако господару чокота добавимЂ златну ибуку. А господарЂ златне абуке вели, ако му добавимЂ златногЂ конн , да ће ми дати златну абуку. Па самв сђ тога дош'о да одведемЂ златногЂ кона, да а златногв кона за златну нбуку, златну нбуку за чокотђ дадемЂ, да га носимђ кући, и отцу га да «ђ, да не плаче више." (Зав.почен!в сл^дув.)

Учредникт. Мнјошћ Поповићт,. Печа-Јаио Праввтелетленов Кн к и го п еч ат н к и у Кеограду.