Подунавка Београд

195

пута еданЂ до друГогљ па се крену, и по томљ се састану, на еданљ изиђу , говорећи : „Богу вала, те се оне луде опростисмо. " С1ндну дакле да ручан). Тект> што су они сћли ести, ал' ето ти иде една шантава иисица на трн ноге, понне се кт> нвима приближавати уми.чнвагоћи се, да 6 б 1 л ' и она шта ести добнла. А ови, кадЂ виде лисицу: „Еволисице", повичу, ,.аид' да е уб^емо", па батину у шаке те за нвомтј , а лисица б1ејк' онако шантава, и едва утече одђ нби — међутимЂ наиђу вашке чобанске кћ торби нв10вои, и поеду све , што су имаии. Кад-в се они врате кђ торби , имадоше шта и видити. Онаи сулудми узме трећ1и путт. пред-а-се, па е ишао докђ Н1е огладн10. Па онда ећдне на траву подђ крушку, извади лКбацЂ и сланину изђ торбе да еде. Текв што е оваи сћо естн, ал' ето ти шантаве лиснце оне исте, кого су му браћа вјлла, почне се кђ овоме прнб.шЈкавати, и умиллвати егуцагоћи на три ноге. Овоме се раза;али, како она шантуца, па рекне : „Оди лисо! знам -б да си гладна, и да ти е тешко, што и четврте ноге немашЂ." Даде Јои ести, лћба и сланине себи залогаи а лиснци залогаи , кздђ се тако мало опораве, запмта нћга лисица: „Ала брате право реци, куда тм идешљ." А онђ ка»«е: „Тако и тако, имамв отца и наст. три брата, па у отца ми се едно око ув^екЂ см1е, пхто га мш добро слушамо, а друго му око плаче, што су му украли еданЂ нћговт. чокотв, кои е свакогт. сата по еданљ аковт. вина л!о, па садЂ идемт» да пмтамЂ лгоде по свјету, небм ли ми ко знао казати за таи чокотђ , да га отцу добавимЂ, да му око далћ не сузи." Лисица вели : ,,Е! па н знамЂ ди е таи чокотђ , нег' аид' за мномђ . " Пође онђ за лисицомђ , и дођу до едне велике башт^. СадЂ лисица рекне: „Овде е таи чонотђ, когђ тм тражишЂ. Али е мучно до нћга доћи. Тм садЂ добро пази што ћу ти рећи: у тои башти докђ се до чокота дође, мора се проћи покраи дванаестт. страа.а, и на свакои страгки по 12 чувара. Ако ови чупари узгледе, онда моаЈешЂ слободно проћи покраи нби , тако они гледагоћи спаваго. Ако ли узжмуре не иди, тако они гкиурећи бдш, не спаваго. КадЂ уђегиЂ у башту, тамо кодђ чокота сто« два ашова, еданЂ дрвенЂ, а другји гвозденЂ. Ал тм неиои узети гвоздении ашо†да ископашЂ чокотђ, ерЂ ће ашо†зазвонити, стран «у пробудиги, и страгка ћете у-

ватити, те иожешЂ рђаво проћи. Него узми дрвенЂ ашоВЂ, па тммђ ископаи чокотђ, те лагано, кадЂ стража гледи, изиђи на полћ кђ мени, па си д0610 чокотђ. Аид оваи у башту, дође до прве страже, чувари избечили очи на нћга, рекао 6б1 свега ће га смождити. Но онђ прође мимо нви, као мимо каквогЂ каменн, дође до друге, треће, и све редомЂ страже прође, уђе у башту кђ самомЂ чокоту, чокотђ Л1е вино свакогв сата по еданЂ аковЂ. Овоме Л1енБо буде копати дрвенБ1МЂ ашово51Ђ, нег спопадне гвозденвш, и текЂ што удари у землго нвиме, ашо†зазвони, пробуди стражу, стража се стече, увате га и дредаду своме господару. ГослодарЂ упмта овогђ сулудогЂ : „Како си тм смео крозЂ толику стражу проћи и доћи у башту, да мои чокотђ однесешЂ? " Сулудми рекне : „То Н1е твои нег' могђ отца чокотђ , па могђ отца л1ево око сузи, и сузиће докђ му годђ н чокотђ не добавимљ, па н морамт 3 то чинити, и ако ми не дашЂ могђ отца чокотђ, л ћу доћи опетЂ и по другш путЂ да га узмемЂ." ГосподарЂ вели : „Н теби оваи чокотђ немогу дати. Али ако ми добавишЂ златну нбу ку, кон свака 24 сата прецвћта, узр1е, и златанЂ плодђ донесе; н ћу ти дати." Изиђе онђ на полћ кђ лисици, и упмта га лисица : „Но како е ?" А оваи: „Ше никако ! крозЂ стражу самг. прош'о бмо, и почнемЂ дрвенммЂ ашовомЂ чокотђ одкопавати, а«а ми се то дуго учини, и а узмемЂ гвозденми апЈОВЂ. ашовв зазвони, стражу пробуди, сгража ме увати и преда господару, и господарЂ ми обећа дати чокотђ , ако му добавимђ златну нбуку, кон за 24 сата прецвета, узр1е, и злаганЂ плодђ донесе." Лисица : „А зашто ме ниси послуш о ? видишђ , садЂ 6б1 Л1впо мого сђ чокотомђ отцу поћи." А онђ главомђ маше : ,,В идимђ , да самв ва.п'о , али више нећу. " Лисица вели: „Аиде да идемо дакле до златне буке." Доведе га лисица до друге далеко лћпше одђ прве баште . и кав;е му да ће морати крозЂ онако истг.1 12 стража проћи. „А кадЂ будешЂ, иели, у башти ди е ибука златна, тамо стое две мотке дугачке, една златна, а друга дрвена. Тм не узимаи златну да смлатишЂ едну златну нбуку, ерЂ ће златна грана засвирати, па ће пробудити стражу, те ћешЂ зло проћи; нег' узми дрвену мотку, узмлати едну златну абуку, па гледаи да изиђегаЂ одма кђ мени. А.