Подунавка Земун

То су 6б1 ДИ Рустсмови Л10ДИ, кои као да су на некогг изчекивали. И заиста е тако 6бпо. ОиаИ човекг, когђ самћ а послао да провиди, донесе ми вћств, да се истиит. друмомг иама насупротБ Биабант>-Паша са стопедесетг лгоди приближуе, она& истбји, кои е прошле године у Мачви онолика зла почишо, и землк) опличкао. Садт> н стварг ту добро разр^шимг. Рустемг е на тогђ пашу бацно око, и мени се садг прилика показала, да ш обадвопцу упропастимЂ, и са еднимтћ ударомг, штоно р-ћчБ, две муве убјемг. Но почемг самБ а више одђ двеста лгоди противђ мене имао, то ми е паметЂ налагала, да наЛпре причекамЂ, докђ се РустемЂ са БалабанЂ-ПашомЂ удари, па текЂ онда, кадЂ обе стране дужомЂ борбомЂ ослабе, да моИ заклонЂ оставимЂ и на нби нападнемЂ. А тако се и догоди. БалабанЂ-паша са своимђ лгодма безбрижио се приближавао, и ше се ни накакво нападан1) надао. СадЂ папрасно изкочи РустемЂ са своимђ лидма изђ шуме, и потрчи на пашу и нћгову пратшо, са дивлбомђ викомђ. Особито е одважанЂ копаникЂ као и храбарЂ борацЂ таи истбш РустемЂ. Пре негЂ што су ТурцБ! добро знали, да су нападнути, већ г б е РустемЂ нбп петЂ смазао, усредЂ чете продревши са свопмђ .шдима, кои су такође десно и дево добро млавили, допре и до самогЂ паше. „Предаи се, крвничко Псето!" повиче РустемЂ на пашу, но оваИ, некЈИ одважанЂ човекЂ, са голомђ саблБОЈП. и шкрипећи зубма дочека Рустема, и садЂ се изме !)у иби почне ужаснолено позорје двобои. БалабанЂ иаша падне. Нћгова смргБ доведе Турке у беснило, особито текЂ садЂ кадЂ увиде, да само са едиомђ гомили цомђ см1јлб! лгоди имаго иосла, ОДЂ кои е нби у количини двапутЂ више 6 б 1 ло. С здђ текЂ почне борба са безграничнимЂ огорчо1гћмЂ. Рустемови су лгоди борили се еданЂ противЂ троице, и заиста морамЂ казаги , да су се за чудо храбро тукли. МеђутимЂ су почели видимо клонути, и садЂ е текЂ 6 б 1 ло време, да н ступимЂ. СадЂ дадем -б лгодма знзкђ , и мб! , иза брежчића изишавши, спустимо се на друмЂ, сђ викомђ : „Смргв ТурцБша!" обколимо бореће се обе стране, све ш више и више стесннвагоћи. Наша е вика имала то сл ^дство, да Рустемови лгоди са новомб снагомЂ на Турке почну нападати; и да вамЂ накратко кажемЂ, а самБ сђ моима садЂ имао врло лакЂ посао да свршимђ. За ман!> одђ по сата сви су Балабан-пашини лгоди осимб едногЂ пали 6 б 1 ли, и тогђ едиогЂ дамЂ л уватити, па га после пустимЂ, да Турцима осталимЂ у Босни прнча, шта се е до-одило, и да ови дођу мртве закопати. Смртно уморенЂ, грчевито држећи у едиоИ руцБ! мачЂ, стаао е РустемЂ са 10 штђ до 30 лгодш свое чете, — остали су сви изгинули 6 бјли — и налрштено жалосгно сматрао крваво пол1> то, покривено мртвацБша. За своимђ е вФ >ршшЂ жал1о, и уздисао, кое е изгубЈо. Л приступимЂ кђ и1 >му и рекнемЂ му: „Рустеме; наши има више него васЂ, противити се бнло ба безполезпо и суетио, предаи ми се дакле слободно и доброволБно!"

„Ако си тбј , као што се надамЂ," одговори онђ, „Лнко ВладпмировићЂ, онаи истми, кога самБ д землго ире некогЂ времена узнемиривао, и кои ме изђ тогђ узрока чакБ довде гонишђ, то нект> буде, а ти св предаемЂ " „6 стб," одговоримЂ а, „а самБ таи, и ево могђ народа, коп нека каже, есамБ ли а нбиовђ вођа!" „Добро," одговори РусгемЂ, „а самв твои робЂ, докле ти новце, кое одђ мене за одкупЂ ноиштешЂ, ненабавимЂ. Ево ме, и мои 30 другова, ал' сдно желимђ да светЂ зна, а то е: да смо се мб 1 честно борили, и да нисмо мекушцБ! и плашлБивице билп." „1акое Рустеме" рекнемЂа, „и да се о томђ бол1> ув !>римЂ, то чуи: и са свимђ моимђ народомЂ сведокБ самБ, да сге се честно борили, и да нисте мекушцб 1 и страшлБивице бнли!" БалабанЂ паша имао е млого блага и богатства са собомЂ. Пл 1> иђ дакле, кои смо учинилн, бмо е велик'|и. У осталомЂ иређемо изђ Босне опетЂ срећпо на ову страну, а Рустемове самБ лгоде, са н 1> говимђ знаићмЂ, одма кралго Мапи, кои башЂ садЂ воиску купи, послао, и!>га пакЂ само !ђ, Рустема силовитогђ, доведемЂ овамо, ер б ии е врло за тбшб стало да одђ нћга коешта докучимЂ и дознамЂ, кое ће мн при будућимЂ моимђ походима и предузећу одђ ползе бмти. Н се надамЂ, да ћемо мб 1 нћга, нриггелБскимЂ предусретан1 >мЂ кђ нама ирнволети, да му се овдо наскоро донадне, и да ће намЂ вренапомЂ добре услуге моћи учиннти." Тако сврши домаћимЂ свое припов !>дан1>. Бранивои изиђе на полћ, да види, дали се народЂ добро весели, и наскоро се врати и смегоћи се каже: „РустемЂ е заисга валшгБ човскђ , ено га гди се наполго сђ народомЂ сдружш, и увеселлва се впномђ игран 1> мђ и п1 >смама !" „То ми е мило," одговори домаћпнЂ, „и мн ћемо на&бол1} учииити, да одемо и ми напол1> и у иародн^итвеселго учасгвуемо." И сђ тимђ изи |ју сви изђ замка, и помеша међу народЂ, гди е весел^ћ и радостБ бкиа. 5. У простраиомЂ дворишту замка, било е 30 широки шатора разапето, подђ нбимз су седили око дугачки низки трпеза, на низскимђ клупама, старш и млађи лгоди, око овб 1 пакЂ одале су жене и девоИке, носећи тамо амо вино и «ла. Сви су ели и пили, и веселиш се. Особнтиа шаторЂ еданЂ бмо е за домаћина, господара замка, разапетЂ, иодђ истимђ е шаторомЂ сед10 онђ са своима, и гледао са задоволвствомЂ, народнћ веселћ. НародЂ е н1>му шо у здравл^ћ, а онђ е иароду одговарао исте здравице. На едиомБ пакЂ пространомЂ м1 >сту, недалеко одђ шатора домаћииовогЂ, играло е едно коло одђ више одђ двестотине душа, оба пола, узЂ веселу свирку трои гаиди, са шалБивимЂ иоскочицама и ирипћвкама. Ово коло, са особитомЂ в 1>1 пт 1 шомђ и хитрошћу, на удиВЛ^ћн!) СВ1К), В0Д10 е РуСТеМЂ. НћГОВЂ ВБ1С0КШ, таншВ, цело коло надвишугоћш стасЂ, врло е леио ири разнимЂ движешлма игре, изгледао. ДомаћинЂ е тнмо тако бно узхићеиЂ, да е сђ места скоч10, и отишавши кђ Рустему, са пр ^ателБскимЂ рукованћмЂ рекао