Подунавка Земун

иу: „Рустеме, тнниси само храбарг борацг, него ихитарг и валан' играчг, каквог' а досадЂ шшт' видјо нисамћ!" „Господару," одговори Рустемг, „то е борца ирва забава, да онг, кадг дневншЧ, тешкји посао с.врши, пева и игра." И хитро се окрепувши, поведе цедо коло у таласамћемг се крнвуданго за собомг, па га опетг у лепимг савјготкама у кругг доведе и саВ1е, а у средини су гаидаши све аче и аче, све асше и аснје дувади, да су пшг и образи, а и мешине на гаидама одг велике силе пући хтћли. Садг е игра јгћнг наГшиши степепг достигла. Играчи и свирачи, умилно уиоренн, почну све помало малаксавати, коло ее разиусти одма, и народг похити подг шаторе, да ее вииомг подкр1 )пи. Аћпмг, гусларг, постарг човекг, но шштг са млађаннмг жаромг у оку, међутимг свое мале гусле извуче и са гудаломг неколико иута хитро превуче по Јљима. Кадг то народг опази, разпростре се свуда дубока тишина. И Аћимг зппева садг узг гусле умилну едиу песму о Владимировића славннмг д1>лма. Сви су га иохвалћивали. Садг пакг, кадг песму сврши, ступи кг н1)му Рустемг, и узевши л1;гове гусле у руиу повуче слободио и в-ћигго гудаломг по нћима, и измами изг жица тако тужно-унилне гласе, да су околостоећимг дубоко у груди иродирали, и срце шмг в се радостно затресло. Кг томе зап^ва оиг са своиаг мужеско-лепимг гласомг, кои е како у виснпи, тако и у дубини своши еднако асанг и лепг 610 песму о падешго Србскогг царства на Косову; тако го е трогателно певао, да су се сузе у очима слушаоца зас1нле, и да еу ови уздишући, удал^пимг бреговима Срб1е, свое иогледе обраћали, кои су брегови као плави облацм, у отечеству ш>иови отаца узвишавали се. Затимг пређе Рустемг на другу п1;сму, и и'ћвао е о радостмма воВничкимг тако живо, да су околостоећи иесчице стискавали, и на свое 111 мачеве мећали, као ла су Ш одма хт1>ли извадити и на обштегг и«пр'штела горишити, и за нанешену 1имг нвиме неиравду осветити се, и н&гово господство сатрти, ков е онг по ишовомг лепомг отечеству ирострео бмо. И тако моћг ићсме свое иа слушаоцнма н1>говимг окушавши, заклгоћи Рустемг свое певанЂ, јоштг едномг веселомг пФ>смомг, коа е побуфавала околостоеће на певаи4 и игршг!), и опомшшла ш, да кратке живота радости мудро уживаго. „Заиста," проговори домаћинг, ,.добро е, кадг воииикг иесмомг и игромг свое срце олакша. Онда е веселш свагда, и н1>гови другови, узевши прим^рг одг и1>га, забораве одма жалоств и тугу." Међутимг е сунце свое последн1> зраке но землби прострло , почие тихо вече приблкжевати се, н иаскоро е иростирала се весела, тиха, зв1>здопуна иоћћ надг целимг пред-ћломг. Весел1> е и радоств добро уживана бша, и иародг, домаћину срдечно благодарећи, остави одма шаторе, и упути се у веселомг и срећномг внутрен1>мг разположешо, свомг обнталишту. Сутраданг се савг скорозадобивеннВ ил1>иг раз»ожи, и народг, кои е за оруж1> способанг, буде скуил1нг, да свакШ своЛ д-ћо прими. Г1л1>иг се е саСТ080 изг прекрасногг, редкогг, и в1 :Штонзрађеногг оружа. нзг богатн матерјн за алкине, и пурпурноцрвени чол. затимг изг разкогг наиита и украса, и изг

сто педесетг кеса, кои су са златнимг и сребрнимг новцемг напун1>не, и врло тешке бктле. Рустему, кои е при д15лидби такође присутствовао, рекне домаћинг: „Узми шта ти се допада, и толико, колико годг хоћешг!" „Господару," одговори Рустемг, „а самБ задоволанг сг твоимг нр1ателБствомг. Зато подаи твомг народу оно, што си. мени хтео дати." „Заиста чудновато," нрим-ђти Владпмировићг, „добро дакле, некг буде како оћешг; и кадг си са моимг прЈателБствомг задоволанг, то знаи, да а нећу, да самБ у мојои оружницБ1 сокровишта узалудг нагомилавао, она ти стое на услуги, и кадг ти се прохте злата и сребра, ено ти га, као што га и а самг имамг, — и „Господару!" упадне Рустемг у речг: „ тб1 си превеликодушанг, — и „Ни речи више о томг, и заклгочи домаћинг, „а садг чини шта ти се допада. и Иародг е 6 бш са своимг д1>ломг врло задоволанг, ерг на пнтанћ домаћиново, кое обично при оваковимг случаима бнва: ,,Имали кои између васг, кои бм се на неправеданг д1>о потужјо?" сви едногласно одговоре: „Не госиодару! тб 1 си намг праведно под1>л1о, и мм смо сви доста добили, по пашоП заслуги!" Садг се пародг одпусти, кои се усклицавагоћи разиђе, н оде кући одмарати се одг последин терета, докг ш вола нбиногб госиодара опетг не позове. (Продужићс се.)

Петарг ВеликјЛ у Бечу. (Продужен4.) Колико е воденичарка сг позвшомг своимг пр^ателБски и добро мвшлила, и колико е сама болестна мати уверена бБ1ти могла, да ћеневиностБРегинина у друштву овоме исто тако добро сачувана 6 бјти , каогодг и подг занггитомг саме матере, опетг е она сг великимг узтезан1>мг одобрен-ћ своенато дала. Да шв ние млада и весела воденичарка то као дужноств на срдце ставила, да недопусти да младостБ Регинина у претерано-строгомг запту протиче, и да процветавагоћоћ девоичпцБ1 незакратп виђен^ћ оногг позорја, о комг ће некада п поздно шштг унуче говорити, изв^стно бБ1Регина и овогг лепогг летн15гг дана цело послеподне у соби кодг матере свое провела. Но саизволен^ћ буде получено и воденичарг са сестромг дође по Регину и воденичарку, и тако се оваи мални карванг око четБ1рг сата крене на нутг. Три велика особито лепо украшена брзоплова (ахта), са стотинама разнобоинн лађенм барнчића, сг пантлБикама, заставама, сг венцвша и сг цвећемг накићени, очекивали су кодг велике дуиавске ћупрје, таки кодг ВолФсау, внсоке госте; првнИ за цара, другШ за ћесаревг дворг, а трећш за стране послаиике и внсоко благородство опред-ћлени. Пред1>лг е бно зеленг и блистао се са своимг богатимг иБивама, виноградима и шумама укићенима пролећнимг украсомг, а изме!)у брегова, преливагоћи се одг вечерн1> румени, жуборили суплави таласи Дунава одтицагоћи кг Ма1)арскои напиже, чапл1* и п4вагоће пти- *