Подунавка Земун

чице летиле су по воздуху, а престолно 6 место хиладаиа обитателл свои на обалу изаслало, да наивеће владателЉ хриспднства у нбјовоиђ великол-ћп!!о виде. Тесно утискаиа мложипа станла е на песковитои а такође и лоинои обали дунавскои и иа владател-ћ изгледала. Наеданпутг се подиже иллдузвучнв1и гласг „Ура", ]ко'0 се у воздуху заори, Царг сђ посланикомг н1>говвшђ ЛеФортомг и генераломт, Чериетевоит,, одг провода блистагоћегЂ се одг злата и драгогв камена праћенЂ, показао се е првћ1и на конк) седећи. За нбииђ су сл ^довали: престолонаследиикЂ, принцезе а у средини нБ10вои царица, прве државневелиоже, и една одтегнута мложина младн племића у халвинама златомЂ обшивенима, мложина дворана , дворски сановникаи дворски служитела, и властницн у отворенммЂ колима. Напоследку пратнго ову заклгочавала е трећа гоиила одђ странв1 посланика и нбјовогђ служигелства. У саиности и сполашнБииЂ знацвша нбшвогђ достоинства, све се е живо ту едно сђ другимЂ утицало, а на лицаиа свјн) радостБ се блистала. Са угоднБ1 и богато украшенБ1 ћупр1Н ушли су вб 1 соки гости у брзоплове свое. ВећЂ су почела весла воду пресецати, лађе се мицати почеле, алЂ нсно закричи илддузвучанЂ гласЂ иозБшагоћЈИ у помоћв, за коииђ непосредствено ужасна тишина слЂдова. — Део се еданЂ обале одвал^о, и више е гледатела у воду попадало. Докђ су се други трудили да несрећно у воду попадавше спасу, нагне се и изђ царевогЂ брзоплова едно благородно лице дубоко надЂ воду, и наскоро затииЂ са снажнн и рукаиа своима извуче одтуда наполћ едно женско суштество. ЦарЂ е самЂ собомЂ еданЂ живогђ човеческиј спасао. То е бБиа девоичица една, коа се, одђ изненадногђ случаа ужаснута и шштђ сасвниЂ збунћна будући, наеданнутЂ у средини светле пратнЉ наодила. Сада издиже царЂ избавлћницу вб 1 соко горе и показа е народу; — жаркш стидђ прели' образе нФ »не, ерЂ е она полгобацЂ избавител1)ВЂ на челу своме осетила. Дсно"усклицаван1> разлежесе изнова по воздуху, и радостна вика прође крозв сву смућену мложину. Свакш е у срдцу своме чувствовао, да се е тешкогЂ терега опростш, свака е душа усклицавала ово сврхв избавлеша милогђ девоичета а ово сврхЂ витежства царевога. „Повратите лепо девоиче родителБима нЂнбшђ" заповеди садЂ царЂ и после неколико минута наодила се Регина у наручго застравлћне пратнћ нћне, и обкружена одђ хиладу саучаствугоћи странаца. СадЂ се пакЂ лађе кренуше, галаси'већма зашушташе, радосгио зас !Л сунце надЂ блистагоћимЂ се ДунавомЂ, — и наскоро се е видило гди лађе, виоћи се барачићн и бродари иза нолане сус1 »днБ1 острова изчезиуше.

Рсгининђ младостнми и цветућш живогђ наскоро е надвладао стра и потресЂ, коп су са стропоштаемЂ н 1) ПБ ]. чб у ладне таласе Дунава сагожени бмли, и кон су е свести ићне крозЂ неколико магновеша лишавали. ВећЂ кадЂ е кући матере свое дошла смегоћи се размишлавала е о минувшои опасности, и већЂ е могла о т.омђ чрезвичаипомЂ случаго и срећномЂ избавлендо своие сђ благодарности испун'ћнБ1МЂ срдцемЂ краспорћчиво приповедати. И премда се черпИ ј

лица царевогЂ башЂ сасвимЂ точно опоменути ние могла, опетЂ е нешИ ако и не изв^стнбш образЂ истогђ , са опоминанћиЂ снажне кр-ћпости нЉговб ! руку, кое су е одђ смрти истргле, непрестаио предЂ очима н 1 шбшђ трептчо, и стотинаиа пута повторавала е она са участЈеиЂ слушагоћои магери, да то мора еданЂ великодушанЂ мужЂ, еданЂ милостивбш владаоцЂ 6Б1ТИ. Више се дана ова тако мала породица ни са чпмђ другииЂ ние тако живостно занииала, као сђ догађа6МЂ ОВБ1МЂ. ВећЂ е одђ неколико дана Регпна н 1> нђ обичнбш готренБ1и и вечернБ1И ходђ , кои ши е доста и времена и прилике кђ опомени н 1> ногђ благодћтелногђ избавитела давао, у варошБ и изђ вароши кућм опетЂ иредузела. А то е она и чинила, и текЂ 1ои е то едно шштђ на жалостБ служило, што неће моћи цара, кои е сђ нбоиђ тако човеколгобиво поступјо, ако 6 б 1 онаи гди 10 шђ предЂ очи нћне изишао, познати, — почемЂ е изгледЂ н1>гове личности сђ густомђ тамомЂ покривенЂ у споиену н 1 шомђ остао. „Шгета," ИБ1слпла е оиа у себи честће, „што н лице тога мужа, коиђ саиБ тако млого обвезана, у памети моши сачувати, у души моши упечатити нисамБ могла! Заиста, то 6 б 1 ми врло мило 6 б!ло!" У тбшђ обичиБШЂ ммслима удублћна ишла е она и даиасЂ тбшђ истбшб иутеиЂ своимђ, кои се изиеђу гори1> и долнћ Кенигсегшове башге кђ Гумпендор<1>у про гезао, кући сво1ои. бдпнствено сама са собомЂ забавлагоћи се ние ни нримћтила, да еданЂ отићно обученБ чоиекБ, текЂ неколико кораклди за нбомб гбшђ истб1иђ путемБ а другомЂ стазомБ иде, одђ времена на време на нго ногледа, и ипкако е изб очiјо свои неиспушта. ТекЂ кадв е странацЂ брзо са стазе нд сгазу преко пута претрчао и норедЂ п'1> се нашао, тргла е она иоглсдђ свон и немало се ужасиула, кадЂ е прим-ћтила , да се неочекивано нрнближаван1> то нћ тиче. „Идете л' вб 1 свами данЂ у ово доба изђ вароши? а рекао е странацЂ сђ доста течнБ1МЂ ако и ие ОбИЧНБШЂ ДОМаћиМЂ н 'ћмаЧКИМ 'б 63Б1КОМЂ. Унрепашћено спустила е Регина очи свое кђ зеилБи, и движеше н1>но показало е, да се е она на страну уклонути, и одђ приближавани тога, сасвБШЂ непознатогЂ 10И господина, ослободиги хтела. Али оваК безЂ свакогЂ околишена узме е за руку и стисне. „Немоите избега&ати одђ меие," молаше е умилно „моа намера никако ние да васЂ што увредимЂ. Вб 1 ме непознаете, — алн свакоако е врло лако могуће, да л, ако вб1 то и незнате, збогЂ прошлогт. познанства право на то имамЂ. Држнтел' вб 1 то за немогућно, Регина?"

Фелд.маршалх РадецкЈи стз^гпо е I. Августа 1784. као кадетг у окдопничку регемеигу гроч>а ЈКарамали Нро 2. коа ]е у Гјенђешу у МађарскоП стапла, 3. Фебр. постане подпоручцкђ а 11. Новем. 1787. буде поручикг, те тако 1788 и .1789 буде у рату протнву Турака. 9. Аргуста 1793 посгане РадецкиЧ рнтмаисторг; у години пак г б 1796. буде ађутантт. кодђ ФелдцаИгмаистора барона БелБ, коп е 17. Марта прпмш главну команду надт. арладомг