Подунавка Земун

нсмира продре до ломбард10ско-венец!ннскоп> кра.гћвства. Милана се подигне наипре, па »а нћомг Кремона, Бресчја, а кадг се напосл^ћдакг дигне непрјнтелвски и Шемонтг, буде РедецкЈИ, коме сви довози изостану, принуђенг, да се међутв!мг натрагг повуче. НаВпре се ударе кодг Говта, па онда сл^ћдоваше много снинн и важнм боева. РадецкШ почне 27 Мал ударати, пође одг Мантуе, пређе преко Минша, и заузме лшда одг Куртатане. Пешч1ера и вмсине одг Риволи падну непр1телк) у руке, кои намери и на Верону, главну аз т стрјиску обране точку ударити. Садг заповеди Радецкји да се вчоине одг Соне и Сомакампан^ на горишг узму, и вмсине одг Кустоце обседну, па за тммг 25 ГОлЈн удари на непрјнтела кодг Кустоце, те тако Милана опетг у руке Радецкове падне, у кок) 6 Августа торжествено уђе. Привременмн са крал-ћмг одг СардинЈе 9 Авг. учшЉшИ мирг оконча се већг з* Марту 1849 пакг се боИ опетг наново започне. — Опетг Радецкји надбЈе непр1атела, 21 Марта кодг Вигевано, 22 Марга кодг Ментоне и 23 Марта кодг Наваре. — То непрјнтели застраши, и већг 26 Марга буде сг новнмг Сардпнскимг кралк.чг Викторомг биануиломг, привременни мирг заклгоченг, комг на скоро и коначнни постоннни мирг слћдоваше. Одг тога доба држи старнИ мнакг као главннД гуверперг и военми заповедателБ у горнвоп ИталЈи тврдо узде у руцм.

Историчи 0. Занимлкиво ће бнти за читателн нашегг листа да дозна, тко е управо варошв ону, кон на обали дунавсков у долн^мг Срему тако лепо лежи, и коа се славногг имена у пов^стници удостоила, Карловце, основао. Валентииг Кенигг, ков е сачшпо и 1727. године у Липиску печатао кнг>нгу едну у смотренго познавана ФамилЈн и племена, и после н-ћга Ладиславг Сечснви, некадашнћ1и епископг сремекш и сачинителв кнвиге о Срему, коа е на латинскомг езнку написана и кон е данасг већг врло редка, даго о овоме обнсненн, кои ми овде у изводу саобштавамо, као: Лудвигг, владателв Дурацца, оставш е иза себе два снна, Карла, иазваногг Малнв, коме е кра.тћвство Неаполвско припало, и 1оанна, коИ е одг свога унка, ма1јарскогг крала Лудвига, за бана Хрвагске и Далмаше поставл1пг 6 бш. Оваи банг 1оаннг, кога пов1>стница г 1оанномг Хорватуссомг" назива, прибере садг за брата свога Карла Малогг партаго у землви, кон овога после смрти Лудвига Мађарекогг, протнвг кћери и наслЈјднице истога, кралкице Марје, и протнвг н1>ногг супруга, кралн Сигисмунда, на мађарскЈИ престолг позове. На то Карлг МалнИ остави свое кралћвство Неаполвско и дође у Мађареку, гди се годпне 1376. круинше. Али влада н4гова не бн дугогг века, ерг онг наскоро затимг одг Блаз>уса Форгача у будимскомг кралћвеко.чг двору убјенг буде. Банг 1оаннг, кои е насилну смртв брата свога упливу кралБице Марје и н-ћне матере Елисабете, коа е као старјд кралБица на влади кћери свое участвовала, прииисивао, намисли садг осветити се, и тако приликомг ономг, кадг су кралБице ове крозг СлавонЈм путовале, у предћлу између данаииЛгг ђаковара и Горнна зароби ји. Палатинг Гара и Блазјусг Форгачг, убица Карловг, кои су кралБице на томг путу пратили, падну тада подг ударцима бановн лго.ии, саме кралвице пакг буду неко време у затвору држаие, и поздн1е кралкица Мар1а — будући е старјн кралвпца Елисабета међутнмг преминула бнла — добје опетг слободу, почемг се е торжествено закле-

ла бнла, да никада нсће ићи на то, да се за претрплЂну неиравичностБ освети. При свемг томг задана ова речв ние одржана бша, и банг 1оаннг буде одг марјиногг супруга, кралн Сигисмунда, тако ико сгћсн-ћнг, да е напоследку ратницнма овога у руке пао. СмртБ е банова занста посве ужасна бша. Онг е у Печуу погуб.тћнг. НесрећннВ банг 1оаннг оставјо е иза себе единца сина по- имену Карла. Иадг овммг, кои е местозаступникг некада надг Мађарскомг владавшегг дома Анжу-а бно, кралБ Сигисмундг утолико заглади произведену ону надг отцемг нћговммг ужасну освету, што му е после смрти суируге свое Марје савршено благонаклон-ћнг бмо, и што му е за изредне рагне услуге, кое му е Карлг учинш, благодарно прпнозна^ан-ћ свое указао. Онг га обдари са знатнммг добрама у ХрватскоВ, Сланоши и Срему, и таи Карлг посгане садг основателБ места , каошто л^ћтописг каже, између Черевића и Београда, кое но тадашн-ћмг обмчаго доб1е латинско наименоваше, и назове се по имену основагела свога „СагоП VIСЈ8," Карлово место, Карлозцм. Основаше ово пада у време одг годиие 1395—1400, а насел1>ници су бмли са хрватски и славонски добара Карловн, кои су се тада одг иришелаца изг Срб1е знатно умложили, и тако постонне Карловце населили. Карлг, коИ се одсада и господарг „Карловаца" називаше, оставш е за собомг два снна, т. е. 1оанна и ХристоФора. Старји, 1оаннг притажавао е у ХрватскоВ нарочито градове и м-ћета: Удвину, Крбаву, Лику, Медведградг, и прнроднн насл^дници (гћговм допиру до самогг времема мађарскогБ кралн а после бмвшегг н^ћмачкогг цара Фердинанда I., подг конмг су и сг чшмг су дозволен-ћмг затнмг, збогг оскудице у мушкимг наслЂдницнма, предречена гооподарства та, урачуннвашћи у нби и Карловце, на сеотриће: 1оанна и Инколу Зрииви прешла. ХристоФорг, млађји сннг Карла, основателн Карловаца, напротивг тога задобш е бно себи помоћу ратне среће постонно пребивалиште у НћмачкоИ, и онг постане тамо основателБ гроФовске „Карловачке" породице, одг кое, ако смо мн точно извештени, и данасг шштг побочиа едиа лпнјн имено у саксонскнмг землима постои. Повраћагоћи се на~наше Карловце напоследку прпм^ћчавамо, да е ово тврдо место после падеша Београда (1521. г.) подг госиодарство турско пало. После заклгоченогг мира (1699. год.) прими исто крал-ћвска комора, а доцше га ири устроенго воено-пограничногг заведеијн царскомг придворно-военомг совету оиетг устуии. Градг старм Кар.товаца бно е у осталомг на истомг месту, гди се данашнвимг даномг православна саборна н римска црква са граничећимг здашнма блиетага, и развалине су се старе тврдин-ћ шштг до 1737 годнне на означеномг месту гдигди примћтити могле.

С м И с и ц с. (Редакг састанакг.) Кадг е бнвппВ кралБ ШпанскIјј , 1озеФг Бонапарта, у дворцу Прангисг у ШваЛцерсков обитавао , дигне се едномг самг, да се по лепоД шуми, кон в дворацг таИ окружавала, ирошета, и у томе сукобисе са странцемг едннмг, коВ е иутг помео 6 бш. и ко И га учтиво замоли, да га на нанближш иутг, кои у Ншнг води, упути. Сг великомг услужиоећу понуди се 1озеФг странцу томс, да га самг собомг на правмв путг изведе, и тако се мало по мало