Подунавка Земун

15

отвори измеђг ти занимлБивг разговорг, у комг странацг, преида врло предосторожно и чинећи се невештг, оштарг з г мђ, велико изображен1е, и уобште мужа едногг позна, ков е млого вид10, и млого изкуеш. На краго шуме, одкудг се Шонг предг собомг види, благодарн странацг 1озеФу учтиво, и зажели знати име онога, ко0 га е тако услужно изг забуне извео. ЗнпмтаимИ одговора: „Н се зовемг ЈозеФг; н самв бмвш!и кралв Шпан&смР. Почитуемг за ерећу, да сам!. едномг тако отм-ћномг мужу малу услугу указати могао, и радо ее шшуеиг са слободомг, да смемг за име онога запмтати, коме » за тако прјлгмо проведеиа по сата благодарити имамг?" се" одговори странацг, „зовемг Густавг: а самв бмвпии кралћ Ш јсдскш ." — Тако су станла садг едно спроћу друпнг два величества, законо изг Штокхолма и незаконо изг Мадрида. Они су обопца брзо и изненадно престолг и екиитарг нзгубилн, еданг збогг рата, дру 1111 збогг мира. бдногг е обновленћ нччела законости прогонило, другомг призиванЉ истогг начела у помоћв нне круну повратило. (М а л м В р о м а н г иа ф о р п о ш т и.) Предг Севастополвомг догодило се ноћу одг 7. на 8. Марта п. г. слћдугоће: 'Гирелћрн, карабин-ћри одг пешачке регементе Оуглићг стааху као Форпошта према средоточпои баспи савезника. Време е бмло ладно и магловито, кадкадг е хунла бура, те е снегг мешовито сг тучомг шибао редове воинпка; кои су за слабомг заседомг ћутећи стаили. Ту е страоту кадкадг прекидала пуцннва. Изненада зачуе се вииа, страшна, грозна вика. 15оииицмма на наиужасше навикнугммг иродирао е таИ нукг до костш, Командумћјв официрг изиђе напол-ћ, па одма кривца иаћу, и одведу га зато, што е противг запта военогг погреш!о, у апсг. Збуи-ћно лице вовника и нћгово трзан-ћ з т падне Официру у очи. То е бмо познатг неустрашпмг гонакг, па нје мого то н-ћгово станћ изтолковати. Запмга га садг шта му е'? ВоВникг се затезао. Напоследакг проговори: Пре неколико мссецм него што у регементу дође венча се ог едвомг младомг, лепоиг девовкохг, кон> е већг одавна н г ћжно л 10610. 1 '"'г га е ратг изг н-ћпогг нарупп отргао, рекне му ецагоћи а, данг онаи у комг тм животг изгубишг, бнће и мои л-ћданг данг. На то су г.роменули крстове, кое сватИ Руссв ри крштенго добив, и довека верно чува, те се тако нвине тугугоће душе као некомг симпатичкомг свезомг сдруже. „Тав крстг" продужи вовмикг, „капетане, оваИ 'часг самв изгубЈо; а то е знакг, да е она мртва, пакг да ћу ч а садг умрети морати." Текг што иоследшо речв изговори, а зрно зазвижди ц воикикг погиве. (Женск1и предсћдателБ.) Предсћдатела петрополкске академ!е умршегг гроФа Уварова, заменуће по евои прилицм, госиоћа една, и то великокнагина блена, кол се више томе нада него други кои то зваше траже: Норавг минисгерг двне просвћте, и баронг М. КорФг. Великокнагиин Марш већг е предсћдателкица красне знаности. 1оштг пређе, подг Катариномг II. заузела е бмла предс^дателства столицу позната: К1ШГШШ Д а ш к о в г. (Млоги ордени.) Покоинми кннзг Паскјевићг Н1в имао *нн , ћ одг 27 ордена и другш почестнм знакова. (Цр 1!г зецг.) НекЈа шумаргу Николебургу у Моравш, двлн своима садрузима, као оеобито понвл-ћн^ћ природе, да е у Декемиру п. г. у аики зецг сасвимг црнг убЈенг. На ле1)11 е имао вуну астрагану подобну, а кадг се на еветлосп, пзиеое о се као сребро блистало. Нзмеренг бмо е 11 Фунг1и тежакг. (Н •ћ ж н о с т к.) 0 некоИ невееш преповеда се примерг особмн.; н ! гж !10' ти. У нћкоВ малои енглезкои вароши начини иамк м.шдожшш, кадг му ее протоколг донесе да се упнше,

место имена подписа, крстг. То и невсста учини. Нћна другарица шИ пришапће на уво, „та тм знашг ииеати." „ћути," одговори н-ћжно чз г вствугоћа, „зарг да Л могг младоженго осрамотпмг? Одг сутра ћу га одма учити да пише." (Редка староств.) Мукалибг будала у Султановомг двору, умро е кадг е наврпио 120 година и 7 месецм. Онг е до послћдн^ћгг часа бмо сасвимг при свести и разуму. „Цариградск1и дневникг" наводи да у Цариграду и околинм такође и вмше лгодШ кои имаго преко сто година, па кое пикаква болестк, кон е обмчно еа етарости скопчана, не мори. (Анекдота изг живота цара Николе.) Царг Никола прође едне зимне ноћи поредг неке стражаре у ирестолномг граду и стане кодг прозора да види шта се унутра ради. Официрг, кои е онда сл}'жбу одправлао, седјо е кодг столца и мирно спавао, но бннше сасвимг службено обученг, имађаше налпакг на главн и саблго на странм. Царг даде стражи знакг да га унутра пусти, и види на столцу, за коимг е чиновникг таВ сед1о, написанни: листв, на комг ово стааше: „Мое издаван-ћ и приман-ћ: треба ми: за обиталиште, раану, огреву и т. д. 2000 рубалл; за одећу и увеселеше 2500 ру'б. дугг 3000 руб. пензјго мое матере 500 руб. скупа 8000 а имамг 0Д1. плате и другогг дохода 4000 руб. остаго дакле ннитг 4000 руб. пакг е ту дописао: „А ко ће то платиги?" сг томг примћтбомг заклгочи рачунг, и тако 110 свои ирилици незнагоћи одг куда да плати, држећи 10шг иеро у руцн заспи таи оФицнрг. Царг дође ближе, и кадг у н1>му едногг одг наиболБИ ОФПцира свое гарде позна, то му лагано узме иеро изг руке, и подг онммг пнтанћмг иодиише свое име: Пикола, пакг се садг нехотевши ОФицира пробудити и стражи се показатн, уклони. Може се мнслити, како се ОФицирг зачуди, кадг види одговорг на н^ћгово питан^ћ, и име онога кои е одговорш, и кадг одг страже разбере, кога е посћио. Друпгг данг рано донесе му Палате-ордонанцг 4000 руб. и гшсманце царево на н^ћга, овогг садржаа: да одсадг време и место бол^ за спаван -ћ избере, па да као и досадг продужи своме цару верно служити, и за свого маИку бринути се.

МШПС 1{1>('ТИ. Земунг. И кодг насг е вћств о смртп стихотворца I. С. Поповића наивеће саучаствовап-ћ узбудила, ерг е покоиникг и за живота свога удостоенг бвш оногг заслуженогг признаванн, комг врло редко савременоств допусти, да великпмг мужевима у талг падне. Дћла I. С. Поповића сачинлваго епоху у иов'ћстници кнвижества србскогг, у комг ће она увекг као една одг нгШвећи украшешн блистати. — Подунавка ће у едномг одг први броева свои образг преминувшегг заедно са животописомг, коИ ће изг уваженогг пера изићи, изложити. — Овн смо дана имали прилику опетг више б^ћдин онн лица у нашои вароши видити, коа су заиста у наивећемг степену кадра саучасвован^ћ у човека улити. То су они сироти лгоди одг рватске суве границе, кое е нужда и неволн изг долина ишнш изгонила, да у благословеномг пред1>лу преиитан1а себи потраже. Београдг, 9. Марта. Опетг имамо авити протену у нашемг лицеуму. Г. Велвковићг ступјо е на катедру проФесорску , и држао е томг приликомг краснор4чиво елово. Онг е застушо г. Раика Лешннина, бвилпегг ректора лидебскогг у иредаванго међународногг и кримииалногг права. -— Ови дана изишла е II. свезка превода г. М. 1). ћелешевића изг печатн^, подг насловомг „Црвеиа адБина." У