Подунавка Земун

Броћ 4, У Земуну 24. Марта 1856. Година I.

Оваи Јистг излази гваке Субоге, а цена му е иа годину 4 Фориита, на полу године 2 Форинта ср. безг поштарине; поштанска такса износн на 6 »есец.И 30 кр. ср, Пренумерирати се мо»е у Аустрји кодђ сваке поште или познати наши скупителл или управо кодб издавателл у плаћенимг пи(мама, и у Кнсжевипи Србје у главнои кнкижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

1\тџ ВелисШ ј Бечу, (СвршетакЂ.) Сацмвши садг погледг на говорећегг странца ^Познаете ме? в зачјфено рекне и да истоме за нраво, кое се е бадава опроврћи трудида. „Ето нидитеодговори странацг сг нрштпнмг емешмг ,.да ми е споменг на васг веранг остати морао. — Кажите ми, могул' се сђ матеромг вашомг познати ? а „Зашто не в збунћно рекне Регнна, при чему пламенЂ забуне образе н1>не прелЈе. ,,То е лепо одђ васЂ," рекпе странацЂ стиснувУ ши Регину за руку. „Мило ми е, да ми то одобравате, н нећете узрока ни имати , да се збогЂ тога каете! —" Регина слушала га е сђ растећимЂ неспоко0етвомг, — она ни сама знала ние, зашто ш е погледЂ странца тога у такову забуну довео, — онђ — : (ои се е башЂ сасвимЂ прЈателвски показао, цело об\ођен1> и -ћгово бшо е благородно и мужествено. „А1да I- ди, шта бн сте ви хтели сђ матеромЂ мо 10 мђ ?" За!б ~ пита га Регина, мало по мало надЂ забуномЂ свошмђ госкодарица поставши. „Мознаете ли вм и матерБ мого?" ј> 5 ,11 о имену — одчасти и по страдашо. познаемЂ е, — но лично не! а одговори странацЂ. „Ваша е ма-=ги трговачка удовица и зове се Цец1Л1а ДрангелЂ, I она е одђ честне и добро иознате бечке едне грађанске куће — н&но е Фаиил'шрпо име ХиммелмаерЂ. В ушђ отацг, .шбезна Репша, бно е некада богатЂ

човекЂ — и велику е трговину водш. Штете, кое е имао у трговинн сђ Турскомв, управо при купованш оногђ брега, одђ когђ се земла као Фина црвена бол продае, у брменскоВ, као и знаменито потраживан1» оно у Руссш, кое му ние испоручено, принудили су га да трговину напусти. 6л' тако?" „И вб 1 то све знате?" рекне девоНка и неотично застане, бацнвши пмтагоћш погледЂ на странца. „Тако дакле мора бнти, да сте вб 1 н -ћши старвш познаникЂ мога отца Моа ће се мати заиста свесрдно радовати докђ васЂ види." „Ето видите садг <( придода странацв „и н самБ башЂ самЂ у себи тако мислјо. Ио свако добро долази намЂ обично поздно, Може бмтц да ћу моћи н л матери вашои хоштђ полезанЂ бмти. Али то ћемо текЂ видати, докђ се сђ нбомђ разговорнмЂ." „Мн смо већЂ и тако предЂ кућомЂ," привгђтн Регина и са понизнммђ поклономђ цонудивши странца отвори му врата. Мати е шштђ бвоа болестна. Шно упрепашћенЂ кадЂ е кћерБ свого са странцемг у кућу долазећи видила, бмло е велико. Но кадв се е оваи као човекк совршено у обстоичелства Фамилш н1>не посвећенЂ, а у исто време и као старми позианикЂ кућевнми нзав1о, добвиа е сгварв ова сасвимЂ друпГг значаи кодђ н -ћ, и необична посћта удостоепа е прјлтелвскогЂ дочека. После краткогЂ обичногЂ разговора паведе странацЂ разговорЂ на собственЂ нћговг посао. као што га е тако самЂ собомЂ назвао. „Л самБ Руссг" рекне онг „и то еданг одг лгодш царевм, кои

Ј