Подунавка Земун

Мвстпе вђстн. У Земуну, — II. — „Ништа на свету постонн1в Н1в одг промене!" каже еданг знаменити списателв. Но да га е какова прилика нанела као мене, да дође мало у Земунг, онг бм зацело на то прим-ћпо, да „регуле безт> издтјн нема!" Има овде здашн, има древни споменика, кои су судећи по нв1овомг пзгледу стародревностп, већг у цвету развитка свога тада бмли и постонлм у време „Валтера Хабенихтса," и кои су живп сведоцм и данасг насилни збитјн н^ћгоци воИиика. *) 6 стб ! здаша намг лсно сведоче, да е варошг ова у оно време крстоносни воина нко патити морала, тако, да се и данг данашнћи неможе да опорави! Шта ћемо дакле да пре почнемо описивати? На кои предметг внимаше наше наипре да обратимо? Кадг е све што годг погдедимо, жпви сведокг ду^боке стародревности ове знамените вароши. Даи! бацимо еданг тштг кратакг погледг на табле трговачке и занатлшске; оне у толико више насг могу интересиратц, што намг у едно покраи стародревности и развитакг „литературе," особито у смотренда „оргограФЈе" нсно ноказуго, Премда оа сувопарнимг предметомг ортограФ1-, нити смемо, нити смо у станкз дуже забавлнти читател^ наше, изг узрока што много већи сгародревности н знаменитост« у Земуну има, на кое ћемо вниманје читателл обратити, а друго што после краткогг нашегг овде бавленн нам^ћравамо са знаменитостима и други варопји, гдћ нашг народг жини, упознати се, — Дакле кг стцари! Да намг е видити садг овде нашегг поковногг списатела Јоахи-т м а В у п ћ а, како онг на едномг конвд и талвигама носи свое кнвиге на продаго одг варошн до вароши, и да га е на улцци земунскои царпиг н1>говг изненерш, као што га е у Карлштадту, кадг е мислјо да у елавн п трјумФу сцисатрла србскогг свои улазакг у знамеицту паровдг држи, при п[)помг пагледу на земЈ г нске шнлдове, морало бм се смешенћ опазити на лицу н^говомг, кое радосгк изцвлме при своп неводБИ н1>говои! Развитакг кнвижевности србске у Земуну и одг напртарји времена видп ре да е постоао, и мзмалјо би смешен-ћ свакогг списатела србскогг! Овде вндимо све начине нисана, све Феле ортограФЈа, одг времена „Кирила и МетодЈа." кои су намг слова даровали; на едномг месту цалазимо „браћа," на другомг „браЈја" на трећемг „брачаИ' Овде се свршавага имена на „вићБ, вичб , и впчг," оцде на „впћћ, витб " ит.д., а гле, опази едно презиме на „вмјјг;" „г и б " као стубови старославенства, мирцц стое поредг тако названогг, репатогг г ј," овогг, кои као коса мли српг прети „староволама" рвима. Као неку особитостБ земунску морамо и шилдг „кодг мудре мачке" (јиг И>е1(е1г ^а^е) напоменути, шилдг, кои е заиста кадарг , онимг ФилозоФима пркосити, кои веле, да у жцвотини душе нема ! Ко би се усуд10 у Београду ,,ј" или Вуково љ, љ, употребити, а да не бм искус!о прјатности конФискацЈе? Тамо се сваки „строжаише" мора прописане ортограФ1е држати. Па садг нека ко годг кцже, да се у Београду неразв!н литература србска! Београдски терзха сирома бои се „ј" као буди Богг с-г нама ђаквогг нечастивогг; онг мор^ у • време искувдеша свога осимг други мали невола, кое су са тимг труднимг звашемг обично свз'да скопчане и „ортографда" учити. „ј" несме на табле терзЈиске доћи; а у конте ако бм се ово репато писмо увукло, има доволбно већг узрока дужникг, да конту неплати, ербо е оваи противг закона иоступ10. Зато терзја нише и по два три пута конту свого и напоследку и наочаре меће, а иде сг нвоме јошг више пута своме миломг дужнику. Дакле едно „ј" у станга е цео реноме едиогг новопоставшегг тер;пе уничтожити. Но достц о томг новомг правопису ербо бм се у Београду мислити могло, да рвав дописг кои членг Дружтва словесносги пише, па бм могао и зваше и плату као членг дружтва овргг изгубитц! Но а сматрцна моа по улицама земунскимг морамг за кои часг ирекинути, докле оцегг непродужимг, ербо ладанг сћверни ветарг овде дув;?. Еолг е распрострео свое царствр и мехове рвое цадувао да ока неда отворити, стужа е настала необич-

Бидн Подупавку число 3.

на у ово време, у Марту месецу, дае на све стране видитн згурена и замотана створена особито у „топлимг дашчарама" великокупаца земунски на шаци! Н се немого дакле увеселнвати прјатностима Земуна, немого дала моа разсматрана на „торжишчама" чинити, него у другомг листу допустиће ми Чигателви мон, да моа нова прим-ћчаша саобштимг. 3ему нг. Нашг Господинг Генералг и Военми Командантг учинш е у спроводу штабалнм и вмшши оФицира 15. тек. посћту ШговоВ Светлости Кназу Србје, и Св^ћтлои Суируги Истога, у Београду; кошмг су приликомг иста господа одг ц. к. аустршскогг генералногг конзула, господина полковншш одг 1'адосавл-ћвићг прсдставл-ћна бмла. — Цре неколино дана дошао е овамо на одвоеномг параброду дпректорг парабродства г. Ериксенг у нратнви више землЉм-ћра. Намера е путованн н-ћговогг, да изнаЈје згодно ме? сто, гди бм се нодигло грађилиште за цароплове. Онг е продужјо путг своп до Оршаве. Кое се е местр за наисходше поради речене намере нацпо, неможемо означити. На сваш& начинг Земунг има великШ изгледг. Београдг 19 т. м. разнео се гласг да е мирг зак.даченг у Паризу, сутра у гатру топови, кои су на врачару иуцали, потврдили су таи гласг; депеша, кога е Шгова Кнажеска Св^тлрстг ц гг . страни конзули добили, донела намг е равно же.тћнн и тако нестрпелкиво очекиваци мирг, кои е у цашои вароши евакогг Србина обрадовао. 20. т м. 10 У 2 сати изг гатра држано е благодаренје у овдашпБОв соборноЛ цр кви, на коме су, Нћгова Кнажеска Св-ћтлостБ сви гг. конзулн и сви чиновницм, парадно обучени, присутствовали; а у.вечс бмла е сва варошг осветл-ћна. — Одг некогг времена, почели су млоги у наЈџов варошн одг богннн болрвати, па и сами онм, коима су богин-ћ каламлћне; имали смо прилика, да су изг едне куће но 4-5 От соба, и то већг у старјимг годннама лежали одг бргина. (ж)

Трговииа. Пешта, 19. Марта. На житноН шлци попазао се е дапасг при сиемт, томђ , што се рана слабо довози, постолјпи правацт, за сваку полбсиу рану. КукурузЂ е нко траженг; тешка пшеница држана е одђ пр»тажатела на веНон цени. Важни цромена, уколико епознатр, ние бшо. СегедпнЂ 18. Марта. И ове е седмице сала трговина сђ кукурузомЂ бнла жива, вивЈе е цлпда мерова за извозђ по озпачепои цепн купл-ћно. Млога полћска рана пада у цени: пшсница банатска 81—83 фунт. 5—5 Фор. 30., мађарска 80—82 Фунт. 4 — о Фор. , ражв сегедингва 75—75!/, фунт. 2 ФОр. 42—48, странца 77 Фунт. 3 Фор. 20, кукурузг новђ 79—81 фупт. 1 Фор. 42—45., ситна прон мајјарска 1 Фор. 50—2., бачка 1 Фор. 48,, ечамЂ 62—64 Фунт, 1 Фор. 36—40.. зобк I Фор. 20., О дђ 10. Марта до данаст- прошле су поредЂ Земуна с.гћдугоће Ја}>е: — лађа трговца Ил1е Даниловнћа изђ Иеште за Шабацт, , са судовима натоварена. — Изђ Сиска за БечкерекЂ ла!)а Алексе Радоичића с« 77 ФатШ дрва. ■— Дађа трговиа Марка Романчића изђ Базјаша за Сегединђ са 6000 цен. угла, а изђ БазЈнша за Пешту са6500 цент. углл. —Две бурчеле трговца Лазара МилоИковића са судовнма натоварене изђ Пеште за БеоградЂ. — Две бурчеле трговца Цетра Атанацковића изг Пеште за Смедерево са судовима.

ПодписаинШ има на продага едну растову лађу одђ 7000 вагана. Иета лађа налази се оцде у Новомг Бечего, има све свое потребе, н принадлежи у другу класу асикураше. Кои ову лађу купити жели, нека се изволи на мене обратиги. У Новомг Бечего 6. Марта 1856. X. Сеуипгг.

ОдговорвдВ издаватем: ! К. Сопровг.

Печатано кп&игопсч»та1>инг I. К. Сонрона.