Подунавка Земун

исту, дође под1> Београд в. Иаскоро тврлинл ова, а ст. нбоигб и Земунг, незаштигаванг већг више гоначствомг Хунадја ни 1оанна Капистрана, надне подг турску властв и чете турске без в свакогг уздржаванн попдаве цело безоружано кралћиство. Одт> 1521 до почетка осахиаестогЂ сто.тћтјн остане Зе„у нг или управо рећи, остану саие развалине вароши ове нодг османскомг владомг. Трагоћу овомг дугачкомг перЈоду еамо се жалостанг предмћтг за изс.гћдонанје новћстописцу подае; предг аћгове очи излазн сано мрачнмИ образг варварства и нетрпимости. Али и та времена ужаса протекоше. Тампа суровостћ, кр ш чнтава столћш маагоћи крвавимг бичемг своимг надг овмиа наИблагословенЈииг зеилнма Европе одступи, да иросвети и благод1»шшма ХристЈннства полћ очисти. Нано!!!!!, кон в за петиаеств столћтш позоришге тако силим опусгошавани и бћда бмла, напоследку опетг дође до среће, кое ћеду народи у пратнви моћне и изобрежене владе участннци бмтн. Сг еднимг рнискимг императорима неста благостанн и просвете у подунавскииг землнма, а други ш римски императори сг благословнма посадише опетг у овоме опустошеноме предћлу. ПожаревачкШ мнрг прнвео е обе савске обале подг госаодарство аустршскогг царства изг когг се времена и промзлазакг даиапшћгг Земуна такође доводи. II садг е опетг лр1НТН0 и посаћшно положенје за трговину и саобраштаВ кг нас ливанм позода дало. При усгроенго сремско-славонске вовне границс саставл-ћне у едну свезу, Земунг е за неколико десетина година до тако знаменитогг и цветућегг благостанн дошав, да е 1752 године, до когг е времена саио за месго компаше служш, за слободниИ воениК комунитетг узвишенг бмо. Изг св'ко пред-ћла европевске 'Гурске, населе се трговцм v ово место, гдн крозг положенје посп^ћшнов нвјовои дћлтелности за кратко време за рукомг изиђе, те Земуну гласг адногг одг наиважнЈи шпедицшнски места прибави. Овнма населћницима наскоро се прндруже и млоги Нћмци и други жителви београдски, кои су се услћдг оба београдска мнра вринуђенима видили, да за населен-ћ свое обезбћђеио место нотраже. При концу прошлога и у почетку текућега сто.гћт сво ое е више и више Земунг расиространнвао. Тако е у деведесетинн нрошлогг стогћтш постало предград1е 1 озсфситадтг — Горнн варошв — тако названо збогг присудства цара 1озеч>а II. при обсади Београда подг Даудоноиг у Земупу. У оно време био е просгорг таи, кои е сада одг иредград1н тога заузегг, паша, а само две незнатне кућице, и данасг јоштг обе у ондашн-ћмг нвиномг внду, означавале су место будућегг населенн. бдна одг ти кућица служила е Монарху за пребивалиште и данашвнимг дачомг на шва народг страхоиочитателио скромну ту кућицу царскомг кућомг. 1816 постаие друго предградје одг н-ћмачки населћника основано п Франценсталг — Францова долина — названо. И ово нредградје за наимеменован1е свое благодарити има присудству цара еднога Франца I. — у Земуну, на годину дана цосле основаша нћговогг, Промеићно положенћ, кое е после другогг паризкогг мира како политическимг, исто тако и комершалнимг европеискишг отношенаиа другји основоположаК дало, врло се е нко и интереса земунски, кои су единствено на трговнни почпвали, дотакло и проузроковало, да е цветуће стан-ћ трговине, кое е варошв ова одг почетка нашегг сттћт уживала, одступило. Као шго е речено, бши су, а и данасг су шштг, нарочито знаменити шпедјшонски послови, кои су благостан-ћ Земуна основали, ерг кадг е левантинска трговина правацг преко аустрмско — т^рске границе узети приморана била, линја е дунавска, ЗемуЛгм Београдг, наиважнји путг образовала. Али у сл/ћдству предпоменутогг обстоателстна постане неограничекг, и као што нигда дотле, живг саобраштап на мооу, збогг чега ароизићу други трговачки путови и проузрокуго, те наша варошв мало »о мало опадати стане, и оно поередствовап'п, кое е Земунг негда тако аробитачно у саобраштаго народионг заузео бие^, спадне на шпедиц1оно место другогг степен» Да се умаллвамћенг се значаго Земуна, као трговачкомг жесту, са гшстаиовденћаг слободногг нристаништа доскочи, же-

лило се е шштг пре тридесегг ги.дина. Оза е идеа п у наоновјемг добу оживпла била, а.ти почемг слободно присганишге у противоречоо са ингересима свеобшгегг огечестви сго и, то е обстонтелство то, извршешо нсте идее препатстовало. Нроекгг за елободно нристаниште бмо е у свое време предмћтг наибрижлвшпегг изслћдовашн тако, да ненаод.чмо за нуждно дуб.тћ се у то упуштати; али ипакг за дужноств нашу почнгуемо, благоже.тателногг се оногг и мудрогг настонванн двопце државннка о благостанго и напредованго вароши ове сећати. Ннгда неће у срдцама житела земунски благодаранг сномеш. на генерала Червенку и господина Фелдмарша.иантпанга отб Краинерг угннути. Одг постановленн подунавскогг парапловства нова е промена наступила у отношеншма Земуиа, кого мм ипакг —• насунротг противположеногг мн^ћнш многн наши сажителн — пробитачнммг назвати обвезанима се осећамо. Да ли е парапловство ползу или штету вароши овоИ принело да изслћђуемо, нити намг просторг, нити време допушта, него упућуемо на неопровргаемо оно државоекономично изречеше: што е брж^ и лашшн саобраштаи, што истомг природне и човеческе границе манћ преплтствуго, ег тимг е већа полза и пробмтачностб за варонњ. Године 1848 бив е и Земунг свеобштимг метежомг обузетг, али нигда сг пута вћрносш и династическогг интереса сишао ние. 5. К>л1и: 1852 бмо е за Земунг данг радости н срећс. Тога е дана прјимш онг у зидове свое Нћгово Величество Цара Франца 1осиФа I., трећегг монарха одг преузвншеиогг дома царскогг, Кога ће присудство у лћтопнсима варсшш ове насвагда занисано остати.

С Л1 ђ с и ц е. (Русски параброди на Оксусу.) РускгЛ Инвалидг саобшгава точанг живогописг генерала Хрулева. Генералг оваИ происходи изг Шведске едне породнце, кон се е по изнћстнммг доказателствама године 1350 у Руссш ! аселнла, тада носила име Павлипг, и одг кое е една гранчица у седмомБ степену Суварг, прадедг гроФа Суварова, а друга граичпца у истомб степену Андрш Хрулг прадеда Хрулева. СаданБЈн генералг Хрулевг участвовао е, као што е познато, прн екепедицш за у Ак-Метшекг 1853, и Инвалидг садг овомг приликомг обнародуе прво извЂспн о томг дћлу, о комг су досадг само у одломцима изв^ћспе позната бмла. Експедицјн е ова сг почеткомг године 1853 подг гроФомг Перовств, губернаторомг Оренбурскимг, коме е самг царг Никола тадапкгћгт. генерал-машра Хрулева придодао био, кренула се за Арелког, одтуда узг Снр-Дарпо (Океусг) навмше и заузела после обсаде, кон в више седмица транла, нку тврдинго, кого су Хоканци бранили, кон затимг име „тврдинн ИеровсћчВ'' добје, и кон е садг врло важна точка за русокШ положаи у Аз1и, почемг параброди урадногг _етера дотле по Сир-Дарш пловити могу. (Каквимгбеснилоиг и саме малеживотин ћ младе свое одбрангого,) доказуе знаменитг случаи, кои се пре краткогг времена у предћлу одг Хаврг догодш. бдна се мачка у старомг ару, одг когг су врата текг слабо затворена била, омацила. бданпутг продре унутра свинче едно и почне мале мачиће на непристоннг начинг узнемиривати. Мачка се стараше да ш одбрани, међутимг продрзлБивг гостг мирно иђаше кг нвима, и погази Ш, али зато горко казнћнг буде. Мачка скочи на свинче, изгребе му очи и у беснилу свомг счепа га зубма за гушу. Бадава су се на дреку свинчета дотрчавши лгоди трудили, да велико ово животно одг огорченогг непрјнтелн н^говогг ослободе. Свииче е као див .гћ бегало, одг бола цикало и помамл1>ну мачку са собомг вукло дотле, докг се ние напоследку мртво на землго стропоштало. Мачка му а грло сасвимг прегризла.