Подунавка Земун

киселину, кол се рађа одг масне ране и непрестаногг на миру лежанн свинн. Овде се и то има напоменути, да се и сено одг детелине, као добра зимна рана за свин , ћ употребити може. То еств изсече се добра, листната детелина, попари се сг водомг, нзмеша се сђ обичнимг помјнма и дае се свиннма. Тако се могу свинби и безг ране у зрну врло добро угоитц.

МЂСТПе ВЂСТИ. Земунг. Трудолгобивомг е изтраживателго старн новаца у пред-ћлу овоме, нарочито ако онг онда, кадг е Дунавг маленЂ, дужг обале н^ћгове ода, пространо пол-ћ кг изобретенго отворено, почемт. онг тада, ако е иначе само у томе срећанг, понешто таковкг уваженд достоинБ1 цоваца скупити прилику има. Тако се башБ пре некШ данг догодило, да е некји у песку на обали дунавокоИ нашао поредг неколико други и еданЂ особитБ1и новацг изг римски времена, кои служи за нсно доказателство кђ томе, да су некада уземлБинашов римске воВске дуго времена становале, и да е римскШ новацЂ како средствомЂ нби , тако и средствомг насел^ника, кои су за нБима сл-ћдовали, у землго ову унешенЂ и у узадмнчно употреблен15 поставл^ћнЂ 6 бш . Уобште, ако би се стари, за пов^сгницу и пређапишв: народнБЈи животђ тако важни, и сада по већоВ части у недру земл^ сакривено лежећи новци, гди бБ1ло наћи могли, онда бБ1 се мрачна меота пов-ћотннце осв етлила и науки, полза прииела, кон башЂ зато, што јов често веронтна доказателства оскуд^ћваго, неможе кудЂ ни камо, него мора празднине са комбинацјнма и хипотезама да испуни — тако дакле изђ тога узрока понека места у повЂстници, коа у основу ништа друго нису него сказка или прпча, ако добш доказателство некимЂ срећно наЈјенмиг новцемЂ, постаго истинита стварв, постаго права историческа истина. Дакле, измеЈ>у новаца, кои су пре краткогЂ времена на|еџи, и за кое мало часг напоменусмо, има неколико парчадШ, кон сцадаго у иер10ДЂ одђ Августаса до Дшклешана. Ми ћемо сада у речБ узети изђ збирке нашегЂ прјнтелн, г. Р., одђ кое ћемо обстоателна саобштавана и унапредакг чинити, еданЂ римскји новацг, кои е за знакЂ поб4де и на чостб воисковој)е скованЂ и на све стране зато, да тб)мђ начиномЂ спомонђ на воисковођу по свуда у чести и име н г 1 јгово } г добромЂ гласу остане. разасланг бмо. Новацг таИ, кои е одђ бронзе направл ^нЂ и кои е сасвимЂ у добромг станго одржанЂ, представлн на едноб страни вовника едногЂ, коВ едну руку пружену држи, ау другои заставу воиске сђ римскимЂ орломЂ носи. Преко среде сгои латинскји насловђ : 810X18 КЕСЕРТ18 БЕУ1СТ18 ОЕКМ. т. е. ^Орлови леНАШШУЊ Ч Са особитнмг задоволћствомг саобштавамо «841)6x16083111) господе: архимандрита Гаврила, проФес за листђ нашт> прпдобити. Имена ова вчствуи), да ће Фортеп1ано иродал. Фортешани са особито лепимг и нснимђ звукомт>, кои се збогг свое изредности, дугогг тралнј'1 и сталности у гласу иарочито отлнкуго, непрестано су на продаи , и изсвирани Фортепвди прииагосе у промену кодђ Алоиза Лми, органисте у Земуну,

гшна опетг су освоеии и Германи поб-Ујени." *) На противноЛ ртранц представ.тћнг е вовсковођа седећи у тр1умФалнимг колима, у коа су четири конн упрегнута, а више главе нћгове може се прочитати : СЕђМАМСЏ . . САЕ8АК. Београдг 31 Марта. За полепшан^ћ наше вароши, почели су се одг носледнБи неколико година, како грађани тако и само правителство нко бринути; особиго е правителство свое внимаше обратило на то: да се у вароши свуда калдрмишу сокацн, и тако сада, на место блатни и нечисти, имамо каменомг поставлЉне и чисте сокаке, и садг почемг у Београду већг имамо добре и за зиму доста чисте сокаке постарало се правителство да жителБима ове вароши и у лето неке угодности набави, и зато е почело правити путг до Топчидера, збогг коегг посла, за недостаткомЂ раденика, морало е са стране до 300 раденика довести, кои сада праве путЂ одђ Београда до Топчидера, и тако ћемо тштђ овогђ лета имати врло лепг путг до Топчидера, коИ ће осимг угодности, кого ће причинавати како овдашнБимг жителБИма, тако и странцмма, кои у Београдг долазе и ради увеселнванн у Топчидерг поћу, и ту ползу доносити, што ћеду топчидерци одсадЂ и по кишномђ времену, лако доносити производе свое на овдашшо пјдцу. Сђ друге стране повели су речБ у овдашнвимЂ новинама, на кои начинЂ, да оснетлнваго варошЂ ноћ} г , и предлажу млоге начине, између кои и таЛ, дасез'зима неки порезг, у име осветлнванн вароши ноћз г , одђ онн грађана, кои имадз г краве музаре; но то бн се могло само одђ Срба наплаћивати, а не н одђ Турака, кои више крава имаду, сразмерне, неголи Срби , и кое, при постоећнмЂ двема полишнма, нико небм мого натерати на плаћан^ћ такогЂ пореза, а онм опегЂ никако небм одђ добре вол1ј саизволили. То се иоказало и при правл1јнго калдрме; гди Срби сами жпве, ту су одавно калдрме начин-ћне, и Срби су М драговолбно правили, а гди живе мешовито Срби сђ Турцнма, ту су Срби начинили предЂ своимђ кућама нове калдрме, а Турцц нису хтели о томе ништа да знаду, и тако и садЂ на Дорћолу предЂ турскимЂ кућама стои калдрма, кого е шштђ принцг Евгешн правш, и на ко1оВ може човскђ врло лако ногу сломити. — Као да у природи Турака постои, бнвше баталити и непоправлнти, а ново не подизати. — У овдашнБои правителственов киБигопечатнБи наоди се сада тако млого д г ћла у послу, да 16 е тешко икада досада толико 6 б 1 ло. То су понаввише школске кнбигс, кое се о правителственомЂ трошку печатаго. О симђ перјодичнн лнстова: Србски Новина, кое свакји данЂ излазе, и Шумадинке, кого садг г. проФесорЂ Бранковићг зреЈјуе, неможе сада преднаведено заведен1е з6огђ иагомилапн иослова никаково приватно д'ћло : примити. *Ј Под'1) ДвгустођОМЂ владомЂ били су одт. Гериана Ријјлнни , крб е Варусљ предиодш, поб^ђен« и изгубили су и заставе свов. ТАТЕЉИМА. итателвима Подунавке, да намг е за рукомг изишло, ђорћа Малетића и п1)сника Лгобомира П. Непадовића се Подунавка са отм-ћнимг предмћтима дичити моћи.

Оодписании има на продаго едну растову лађу одђ 7000 вагана. Иста лађа налази се овде у Нововп Бечего. има све свое потребе, и нрииадлежи у другу класу асикурац'16. Кои ову лађу купити жели, нека се изволи на мене обратиги. У Цовомг Бечего 6. Марта 1856. X. Сеунигг.

ОдговорнмВ издавителк: I. К. Сопронг.

Нечаишо кн1>игопсчатнБОмг 1-

К. Сонроаа.