Подунавка Земун

полеона III., коМ е за три године до оногг припознана доспео, збогг ногт. се е Наполеонт. I. читавБ1 петнаесгв година дана борш, као свршенг сматратн. Французка е одг провидЂша и природе предпочитована земјш, она подпоиаже Наиолеона III., и неће оскудЂти, да она недоживи она времена , каошто е оно за време Јудвига XIV., кое е у повћстници као „Славно" означено. Каогодг што е стрицу н+говомг Наполеону I. у месецу Марту, исто е тако и садан1шг цару Французкомг, кога е срећа на наивмшу точку саиности н$гове узвисила, будући су наивеће европеГЈске државе пуномоћнике свое у н^гову главну варонњ, да велико д1јло мира израде, опремиле, поклонило провид^ше и природногг насл1>дпика поради распространена плелена нћговогг.

С >11 с и ц е. СПравда неправду, истина побеђуе лажв.) 06штини едноЛ, коа е млогимг добримг д-ћднма своима благоволен-ћ владике свога придобила, по смрти пароха н^ћногг, даде владика то право, да она сама одг предложена ЈоЈг два свештеника, еднога, когт. она оће, за будућегг свогг душепопечителл избере. Обштина пакг да правичностћ укаже, изнсни се, да ће онога за пароха свога узети, кои болк» придику на литургш изговори. Опред^ћлена два свештеника дођу на таВ конацг у то иесто и случаИно у гос110ници, каошто е само една у месту бша, добш собу до собе, кое су врло танкимг зидомг една одг друге разстав.гћне биле. бданг одг нби био е врло наученг младг човекг, али га е увекг млогогг труда стало, да сачинеше свое на паметв научи. Збогг тога е дакле по соби свошИ горе доле ишао и слово свое више пута на тметБ говорш. ДрупВ, коИ е такође у соби својоИ седт, и а своимг се словомг бавјо, и коВ е такође особита два даро1Н1Н имао: прво, што е могао штогодг чуе врло лако и добро упамтити, а друго, што е бно подоста — безобразанг, баци уво да чуе, шта то супарникг н^ћговг тако нсно говори. Слушао е и подуго слушао. „З.апста е слово н-ћгово млого бол^ћ него твое!" напоследку самомг себи рекне. Одг самог' дакле слушанд научи онг на паметБ слово супарника свога, изиђе на придикаоницу, и одг речи до речи изговори слово то на наИвеће овога, као сачинителн истогг слова, упрепаштен^ћ, коИ е за то време у олтару сед10, слушао и дивт се, немогући поннти, ко ономе слово нћгово издаде. Шта садг да ради? Нову придику да начини немогуће е, а придиковати мора. Напоследку поврати спокоиство духа, брзо измисли шга ће да чини, и кадг е онаИ готовг био, попне се онг на придикаоницу и почне. „Благочестиви Хриспнни! Будући смо еадг башг тако лепу придику чули, да а нисамБ у станго ништа бол-ћ учинити, него да исту повторимг, то молпмг, да ме изволите внимателно слушати." Затимг изговори одг речп до речп собствену свок) придику но само са болвимг произношен^ћмг и већимг чувствомг. Обштинари у изумлен-ћ доведени кадг изиђоше изг пркве рекоше: „То е заиста правии врагг! То е паметв!" и 1гћга изберу за пароха свога. (Новг начинг саобраштал.) Кодг Калмука е разговорг сг тимг спорш, што веће почнтан1е лицу ономг, сг коимг говоре, указати желе. Кадг странацг некШ одг већегг реда владателго нмовомг представл-ћнг буде, то оваи остави, да изле1)у питанн и одговора увекг по петг минута протеку,

а на то странци одг церемонпмаИстора предварително опоменути буду, да и они тако исто чине. Сг тимг они желе говорећемг времена дати, да мисли свое прикупи и да добро промозга, да садржате речШ н^ћгови сг тимг важше и зрел1е буде, и да разговорг у праздно брблнн-ћ непређе. Стара се дакле пословица „изпеци па реци!" млого болћ кодг неизображени номада, скитагоћи се народа, него кодг различити изображени великоварошана и великоварошкина наблгодава. (Чуданг обичаИ.) На Сееландскимг островима влада таи чуданг обнча«, да се тамошн^ћ нар!одабран1е госпе на едно место скупе, не као кодг насг да ужинаго и заеднички каву нли тен П1го. не, него да заедно плачу. Што кон може лче ецати, сг тимг е отмћн^н. Мора бити да е то врло трогателно чути. На ову плачевну вечернго забаву радуго се тамошн-ћ госпе исто тако, као нашемладе госпое и господичне на балг. (К р а т к а н о в е л а.) У Берлину ожене се два пр1лтела у едно исто време. Несматрагоћи на то, што ни први дани брачногг састанка јоштг мннули нису, залгобн се г. А., у жену пр1нтела свога г. Б., и мислш е већг да е до ц4ли свое дошао, кадг е едно готро одг исте госпое цедулкицу добт, котмг му она састанакг тав нстиВ данг у вече у назначено време, али ипакг подг тимг само Јтоворомг допушта, да Т8 онг онаи прстенг, ков е она на нћгоиомг прсту видила и ко8 1ов се допао, на поклонг донесе. Премда е онг таИ прстенг одг жене свое на дарг добт, опетг шв истиИ однесе и преда као жертву лгобави свое; али на наивеће упрепашћен4 свое доб^е одг нЂ то изнснеше, да садг може слободно одлазити, почемг она ништа друго ние хтела, него да прстенг онав, ко» е н-ћнг бно и коИ е мужг н&нг, коме га е она поклонила, н&говов жени иа поклонг дао. (Богатство.) Иманћ Ротшилдове куће цени се на по мпшарда Форинти, а међутимг кредитг речене куће зацело више него трипута толику сумму износи. У државнимг папирима различиш земалн, у акшама и т. д., нритажава кућа та вредностб око свои 300 мштна Форинти. У то ние урачунано приватно иманћ свакогг понаособг брага Ротшилда, нбшви спаилуци, землћ, куће и т. д., кои превазилазе вредностБ одг 100 мјллтна Форинти. Исто тако ни готови иовци, кое су они или ЛондонскоИ, ПаризскоК и БечкоД банки дали, или сг коима собствене ивине касе рукуго. Тако би осниван-ћ заведеша едногг за кредитг одг 200 мштна Форинти у Бечу за Ротшилде био еданг безг свакогг натезана у д-ћло приведенг задатакг. (Поуздани конби ). У околини Беча пре краткогг времена стропошта се изненадно коч1ншг еданг, ко8 е неколико путника возт, са свога места на землго, и остане сасвнмг пјннг на путу лежећи. Путници, коп су у колима седили, текг су онда прим&тили, да имг коч1нша нема, кадг су сасвимг у добромг станго на поштанско место дошли, гди су поуздани конби предг поштанску кућу сами стали.

ОбштенолезпостБ. (Гоенћ свинн.) За гоен^ћ свинл у навновје време често се употреблнва угл^ћнг одг дрвећа, кои се сенн-ћмг одг пепела раздвои, угаси и изситни. Угл^ћнг се тав саспе у еданг краи свинБца, да га свинби могу есги колико имг е волн. Свинби, кои радо угл^ћнг тап еду, добш крозг то велику волго на ело. И прашина одг угл-ћпа, кадг се сг раномг помеша, млого д1јпствуе на гоен-ћ свина. То естБ угд-ћнг посиеа у себе