Подунавка Земун

38

кове женске, какова ће своимђ временомг Естхера бвтти, мон уображенн сила противила се е опред1>леиш моме, и д нисамв могао ни о чемг другоме', до само о срећи мошИ у лгобови мб 1 слити , дуго самБ се борш, алн свебадава, срдце е мое поб-ћдило, ерт> самБ л Естхеру лгобш. Али она ние осећала чувствованл мол, она е у мени само нћжногг брата сматрала. — 0, шта ме е труда стало, да се неиздамг. Хтео самБ ограничити будућностБ мога, л самБ се р4ппо бвт, да се нигда више у заведеше невратимЂ, хтео самБ сг Естхеромт. н4номг отцу отићи и побудитп га, да го опб за н1>гово собствено дете призна; у случаго, ако онђ то учинити не 6 б 1 хтео, хтео самБ е л у заведенје воспитателно дати, и на свакЈИ начинт. све на то употребити, да лгобовв нћну задоб1емг. Надао самБ се да ћу у томе усп4ти, ерг се лгобовБ и надежда у човеческомт, срдцу заедно разв1л. бданпутг самБ снивао, да се Богђ сбогЂ лгобови мое лготи, али то нисамБ могао веровати, ерЂ зашто 6б 1 се Богђ на оногђ човека лготш, кои само хоће да срећанЂ буде; и опетЂ наскоро дошао самБ у таково положеЈпе, да самБ веровати морао, да е то тако. Непре^осторожно дете назебе, и лежало е скоро као мртво, сва су се средства безусп^нпна видила, сирота девончица борила се е скоро са смрти. „Пр1ателго! Брате! а ћу умрети, 1 * рекла ми е тихо. „Боже!"' клекнувши заплакао самв се, „лготиш 1 ли се тб1 заиста сбогЂ лгобови мое, еда л 1 сирото дете заиста сбогЂ тога да умре? Л се одричемЂ радо уображаване среће, нека само она живи н срећна буде.' 4 „Пр1ателго! л ћу умрети, и шапутала е Естхера, „као годеИка умрети. Шдеика неможе у царство небесно доћп, а матерБ мого сђ опе стране гроба нећу видити моћи." „П те разумемЂ Естхера," одговоримЂ а и донесемЂ воде. П самБ хтео Естхеру о празднику свете Троице у близу лежећоН сеоскои црквн крстити дати, али почемЂ е садЂ крашш нужда наступила, ерЂ се е девоичица са смрти борила, то самБ дозвао укућане и крстш самБ болестпо девоВче. За споменЂ матере мое назвао самБ е Хедвигомг. (Продужијјс сс.)

Наполеопт. III., дарг ФраицузкЈи. ПрестолЂ е Французкш скоро толико исто пута позориштемЂ наивеће несреће, колико и ианвмше човеческе велпчине 6 бш . Са наиаснЈимЂ образима наисаишегЂ времена скопчаваго се мутне и крваве опомене партаическе бесноће, политическе мрзости и сазаклеин. И ни у еднои евроиеискои землБИ нису р-ћке крви у полптическимЂ борбама веће, честће и безполезше текле, као у Фрапцузкои, и ни у еднон опетЂ нису велики исторически догађаи ветренастћ!п карактерЂ неочекиваностш лакше на себе узимали, као башЂ тамо. Престоли су обтли 10штђ пре упразднћин, него су уздрманн 6 бтли , и прпмамлБивагоћш илодђ свемогућства пао е у руке избраиБ1, кое е божество, као Давида пастирче, изг „угн -ђтавани и таме'- на

властБ и великол1 )П1е извукло. Тако Наполеона I, тако Луи Филииа — тако садан ^гЂ цара Французкогг. Јуи (Шарлг) Наполеонг, свшг Лудвига, трећегг брата Наполеона I., бБшшегг крала Холландскогг а доцше граФа одг Ст. Ле, рођенг е 1808 године, дакле на две године дана нре, негг што се е отацг н-ћговг, пригћсггћнг одг устремивши се противу нЂга политически догађак, престола, кога е онг украшеН1емг збогг човечности, правдолгобјд и топле ревности за народио благо текг врло кратко време 6 бш, доброволБно одрекао. Мати нћгова Хортеизе Евжеши, коа е бБ1ла кћи генерала Бохарне и после 6 бтвше царице 1озеФине, нрибавила му е кое у Италш, кое на свомг добру Арепенбергу (Кантону Турго,) на кое се е после падешд влад1јтелБскогг дома повукла бБтла, лепо и ирим^рно воспиташе. Принцг Луи отликовао се као и великш стрицг и1 >говг колико ревносћу, толико и ирироднБшг даромг за воена знана, и плодове е стечетш свои наука у више списатид о топничству и могућои овога поправки, изложш. КнБига една о топиичству, кок) е онг сиисао, особито се уважава у воепмиг круговима. У године младости нћгове спад.го позиати политически покрети Горнћ—Игалте одг 1830 и 1831 годнне, после кои се е, почемг су исти брзо утушени 6 бтли , принцг Луи сг матеромг свошмг нреко Енглезке у Шваттцерску вратш. После покушан оногг у Штрасбургу год. 1836, ко0 е намеравао Наполеоице на владу французку возпоставити, и кои ние за рукомг изишао, оде оиг у Америку, али се наскоро затимг врати у Енглезку и на материнска свол добра у Шнаицерску. — После неколико година затимг (1840) догоди се позната оиа иобуна у Булонго, кол такође неизпадне за рукомг и кол подизателд свога као зароблћника у тврдинго Хамг доведе. Покушаио бегство, кое е онг 25. Маа 1846 изг града предузео, и кое е, као што се иотврђавало, правителство крозг прсте глвдало, изпадне срећио за рукомг, и оиг безг сваке ирепоне дође у Енглезку. Овде се задржавао до буне, код е меееца Фебруара године 1848 у Паризу букнула. Да се в у отечество свое вратш, да е за иредсћдатела тадашнћ реиублике изабранг 6 бто , да е 2. Децембра 1851 старБти редг ствари опетг увео, да е 1852 за цара Французкогг проглашенг 6 бто , да се е са Евжешомг Моитиш, херцогннБОмг одђ Тебе веичао, све е то читателБима нашима познато. Изцрпителпо и безпристранстио осветлеић свтга у времену овомђ догодивши се м^ра може текЂ за поздтпе исторшписце задржано бмти. а мбт ћемо при заклточенго овога само речи едногт. Французкогг државника да наведемо, кои у сравнлвашо ратовагш цара Наполеона I. и III. относително овогг последпћгг овако говорн: „Ратт. Наполеона III. садржава у себи два велика задатка нашеп. века: мирг у унутрашнБОстн и популарптетг Французкеу Евротти, Овомг рату стаго на нутг: парламеитарна противиа вола н соц'шлпстична сатшш. Прва могу одправлшпо овогг рата сано тегобе неке а ннкаково уништожеи1> принети. Сотџализамг е куга, кое е порекло развраштеностБ срдца. Обе пакг тегобе ове морато се изпредг лкогг и отеческогг правленја Наполеона III. сг птта уклонити. По споллшибости можемо ратг На-