Подунавка Земун

да е она у Халвину н^Ну знамениту сумму новаца ушила. Умирагоћи 6 бш е Шде0 н путовао е за нЉговБшг одбегшимЂ госиодаромт., кодг когб е онт. пређе као управителв добара слуапо, и садг жертвомг в-ћрности свое постао. „Отацг, отацг мои! 41 ецагоћи рекла е мала приближивши се умирагоћемЂ, кога смо мбг у колебу унели. „Дете мое!" рекао е онт.., „а самБ истина то име кодг тебе заслуж1о, али ти сада при последн1>мг моме часу вала знати, да ТБ1 ниси мои кћи. Л самБ братг твое матере." Умирагоћи упре На мене нсшлтателанг погледг. „Господинепосле неколико секунди проговори, „цело ваше 6 б1ће ние у сагласш сг вашомт. простачкомг ношнБОмг; вб 1 немате никаковог' узрока пред' умирагоћимт. таити Се. Н ћу спокоино умрети, ако ми вб 1 име ваше кажете и обећате ми, да ћете дете ово кт> н-ћномг отцу одвести. Н немогу спокоино умрети, док г Б Естхеру безг икаковогг заштитигела оставлЉну видимг. Господине утћшите умирагоћегг , а а ћу вамБ судбину овогб сиротогг девоичета саобштити." Казао самБ мое име. ,-,Ваше ми е име понато," рекие управителБ." Ут1>шено предаемт. а судбу Есгхере у руке ваше. Она 6 дете лгобави. Сестра е моа лгобила Маркиза БормонтБ. Она е више времена бБма срећна, али доцте морао е младићг на Наполеонг III., путг отићи, ерг е отацг н4говт. то у таиности хранЂно отношеше открш и жел!о видити, да се исто уништи." „Младв1и благородникг заклео се е на вЂчиту в ^ћрностБ, а то е исто н годеика учинила. Она е заклетву свого одржала, а онг го е погазјо." „Сестра е мон наскоро затБ1мг умрла, како е дознала, да се е оиг у странои землБИ ожен^о. При н4номг иоследн1>лг часу дала се крстити, и а самв 10И се иорао заклети, да ћу а у томе случаго, ако не 6 б 1 иала, коа е изг призрешл чести кодг удалЂне сродпице едне бБиа, до смрти нћне дошла, исту доцше крстити дати. 1 ' „Л самБ се досада заклетве мое држао. Ишао самБ кг Маркизу, пока^ао самБ му дете , онг ми е

дао стотину Франака, разарено башо самБ новце натрагг и удал10 самБ сг дететомг заедно, и онг нигда више за исто дете запБиао ние. Само ме е срдечна молба сестре мое могла на заклетву побудити, да ћу малу крстити дати, али почемг е онако хриспанскш стацг постушо, намвшлш самв п, да текг онда Естхеру крстити дадемг, ако 6 б 1 она поздше хрисиннина кога лгобила и таИ ба е узети хтео. Алн садг а видимг, да заклетву мого испунити морамг. Пустите Естхеру унутра." „Естхера, тб1 си кћи сестре мое и едногг христ1анина, и рекие Шдеи. „ОваВ господинг одвести ћете кг отцу твоме. Естхера, н самБ лагао, кадг самБ казао, да е вЂрозаконг МоИсеа наИболви. Волл е твое покоине матере бкиа, да ти христ1анкомг будешг, тб 1 се морашг крствти дати. ОваИ ћете Господинг одвести кг твоме отцу, а међутимг сматраи га за брата твога." Умирагоћи ние могао више говорити, онг е иаскоро издануо, и спроче остало е садг мени самоме поверено; н самБ савг трудг обрапо на то, да е угћшимг. Чудне лепоте девоичпца савила се е садг са унутрашнБомг сестринскомг лгобави око мене, и л самБ у краткомг времену примћтјо, да е оно чувство, кое се у срдцу моме развјдло, више нешто. него братинска наклоностб , постало. Л самБ 6 б 10 сасвБшг преображенг; чувствопанл моа изображавала су се у сновима моима, овн су се хилндустручно преиначавали , али ми е ипакг оскудћвао ликг лепогг детета. Вид1о самБ Французску опетг у миру, али нисамБ обмтавао у заведешго училиштномг, него у красномг едчомг дворцу као Естхере супругг. Овп су се снови често повторавалн, и кадг самБ у готру Естхеру вид10, куцало е срдце мое жестоко, и иовг некш светг излазш ми е предг очп. ПредузБшао самБ о истинитомг опред1>лен1го размншлавати , сравннвао саиБ духовннИ чинг са ФамилјарНБшг животомг, и докг самБ у ономе неправилно, природи човеческои противоположено станћ гледао, увчђао самБ у овоме хиладу начина истините и едннствеие среће човеческогг живота. Представлло самБ себи, какова 6 б 1 морала то велика срећа 6 б 1 ти , да лгоблћнг будемг одг едне та-