Подунавка Земун

36

саио онда оставла, кадт. гробл^ посћштава. У осталомг неће онт> сирома ни то мшђ за дуго продужавати моћи, ерт> има на себи суву болестБ, а та болестћ н4гова нко напредуе: онђ е већв неколико пута падао у креветг, а то се е и гоче догодило, па тешко да е и данасг 10шт. досадг креветг остав10, а ето га ни на гроблго невидимо, премда е време нћгове пос4те већт. прошло." Погледао самБ на сатЂ моВ: отацг Хуго имао е право, ерг е иначе увекв у то време каноникг на гроблго био, а садг ние ни доцше дошао, н мбј смо наскоро дознали, да е онг духовника едногг ради исповести захтевао, и и самБ се тако у мислима до неко доба ноћи ст> каноникомт. забавлно, ерг самБ осведочент. 6 б 10, да самБ у нћму еднога одб онб1 романтически обБ1тателн манастнрски нашао, кое е несрећа у ћелпо догнала. Н самБ тврдо веровао, да онаВ гробг, коИ самБ н ст. мои прозора гледао, кости нћгове некадашпћ лгобезнице, покрива. Л самБ хтео, чимг ми 10ле могуће буде, самг собомт. гробг таи посЉтити, и 6 бш самБ врло лгобопмтанг, да клгочђ за пов^стницу обадва та срдца нађемг. Сутра данг сл^ћдовала е смртБ каноника. Онт. е издануо кодђ прозора нћговогЂ, последнби погледг нћго†почивао е на гробу, и игумант. му е обећати морао, да ће га поредт. н^ћговога брата саранити. — При последнћмт. часу своме шшт. е старомг служителго заповедш, да оно, шта му е предао, сг нБиме заедно у сандукЂ метне. ИгуманЂ ми е сва ова обстоателства саобштш, одђ н-ћга самБ и то дознао, да е умирагоћи каноникЂ староме служителго своме кутш едну предао. НастоателБ таВ манастБ1ра, комђ самБ а сумнго мого саобштш, 6 бш е истога мнЂша, и тако се сада лгобопвггство мое шшђ већма подражи. То се е исто догодило и кодђ отца Хуга, ко0 е наскоро средство изнашао, да лгобопБ1тство свое успокои; онђ е знао клгочђ одђ ћел1е каноникове набавити, и докђ се е старми служителБ кодђ 1"ћла умршегЂ господара свога Богу молш, онђ е исту отворш. Л самБ истина д1мо отца тога за хуленн достоино држао, ал' самБ при свемЂ томђ опетЂ толико слабЂ 6 бш , те сазљ позиву отца Хуга сл^ћдовао, ков ме е понудш да предмете оне разсмотримо, кои су у кутш хранћни били. Тамо смо нашли еданЂ рукописЂ и два начертана лика. бданЂ е одђ истб ! представлао едну младу, едва четрнаестогодишнго девоичицу. Никада шшђ нисамБ вид10 тако дражестно и лепо лице, никада такову ватру у детинскомЂ погледу, никада такову милокрвностБ и живостб као у чертама те неописане лепе девобчице, или шта више тога детинскога лица, кога се е боа богатоблистагоћимЂ се црнимЂ витшцама шшђ више узвБинавала. Друпи ликђ , наипротивречив1а противностБ према ономе ле /ћомЂ образу, представлао е плаву сувонаву женску особу, бледо увело лице, са зиамеиито у оћи падагоћимЂ трагомЂ дуге и дубоке душевие боол4. — ОпетЂ се е на томе увенутомЂ лицу едноличностб оногђ другогЂ младостиогЂ сераФимскогЂ образа при првомЂ погледу примЂтити могла. Плава та женска могла е двадесетЂ осамЂ годипа имати, кадЂ е начертана била. ПриложеннВ рукописЂ

садржава у себи животоописате умрлога каноника и оногђ лгобезногЂ суштества, на кога е гробу ићго†последнБш погледЂ почивао. Садржаше истога саобштавамЂ н в^ћрно, сл-ћдугоћи мислима и течаго речи самога покоинога страдалника. I. Л произлазимЂ изђ едне одђ навстар1и породица Французке, али осимђ единогЂ светлогЂ наелова, нисамБ н ништа више одђ мои праотаца насл^ћдш, ерв су и ови, као и већа частБ Французке арштокраше, безумномЂ разкошлуку при дворовима Јудвига XIV. и XV. имЂше нБ10во жертвовали, оно мало, што е шшг остало, насл-ћдш е мои старш братЂ, а н, као послерођенБ1И СБ1НЂ, да се св^тлостб Фамил1е изнова подигне, будемЂ за свештеническШ редЂ воспитанЂ. Оддавши се снокобно опредћленш моме ступимг у заведен1е основано за будуће свештенике, па почемЂ у срдцу моме нигди никакову светску желго, или буди какову тежнго за светомЂ имао иисамБ, то самв са судбиномЂ М010МЂ савершено задоволанЂ 6 бш. Л самБ живш само за науке, и кадЂ самБ на будућностћ мок» помбшлш, то ми се е увекЂ иста укаЗБ1вала безг и наиманћ смесе светски* радост1и. Боже мои! каковБШЂ преображаима неподлеже 10шг чувствованн човеческогЂ срдца. Онда нисамБ а нигда ни на какову другу женску помБ1сл10 до ннИвбшш на витезкинЂ наши мученица, а опетЂ е опред1>ле1Иб мое 6 б 1 ло, да иа негда такову «дну женску вагрено и душевно лгобимЂ. НечетакЂ буне нашао ме е у наимиршемЂ расположен1ГО духа, изђ когђ самБ пакЂ наскоро одтргнутг бмти имао. Помамие чете узбунћногЂ народа тумарале су по сво !1 землБИ, да манастБфе и НБШва училиштна заведенјл освое. Посвуда су тражени арјстокра ти, па тако е и наше основаше жертвомЂ нђ1ове бвсноће 6 б 1ЛО . Л самБ срећно изђ заведеша утекао н хтео самБ у Вендее поитати ; али е и то немогуће бмло, ерЂ е народЂ све путове заузео. Дознао самБ, да су нарочито на мене кивни, што самБ а Маркнзу Р ј омђ у нашемЂ заведенно приб-ћжиште прибавш. Прикрш самБ се у едномЂ планинскомЂ предћлу, гди самБ кодђ едногБ Јтлара приб+.жнште нашао: овде самБ већЂ више дана ировео, кадЂ самБ едно вече изишавши у шетнго гласБ пушке у шуми чуо. Н самБ се хтео сакрити, али една за чудо лепа четрнаестогодишнд девоичица притрчи кђ мени и подпгне нлачући нћне мале руке. „Господине, за име Бож1е, сакрите ме, мога су отца убили," рекне ми мала сђ дрктагоћимЂ гласомг. Л е узмемЂ за руку и обое понтамо близу лежећоИ колеби. Угларка, коа е сврхЂ лепоте девоИчице ове усхићена бмла, сђ радосги 1011 мол1>ну заштиту даде. Уб1ице нису за нбомђ у потеру ишли. „Господине," плачући молила е доцше, „допустите да се у шуми потражи, могуће е, да мои отацг шшђ жпви." — п одемЂ са углнромЂ у шуму, гди ми назови отца Естхере заиста шшђ жива нађеио, нападателБИ држали су га за мртвогЂ, и задоволћни сђ новцемЂ, кои су кодђ и ^ћга нашли, оставили су и побегшу малу безЂ потере ; нису предчупствоват