Подунавка Земун

е са три стотине талира иа кућу твого интабулирана бнла; а иладу талира можешг одт. мене кренути кадт. оћешЂ. Садг пакг, почемг е дела стварћ тако красно за рукомт. изпала, аидемо колт> сокола — гостшница — да се провеселимо ! и „Е нека буде, каошто рече, друже! Аидмо дакле кодг сокола!' 1

Неп. светм таипЈи. (Новела.) Кадг су године 1813 побћдоносне наше воИске у Фрапцузку продрде, мене « посћтила та несрећа, те самв такн на границм ранЂнчв 6 бјо , и то ме е на жалостБ препречило, те нисамБ поб^дномЂ походу другова мои слЂдовати могао. Тако су ме донели у еданЂ манастмрг, одг когт. е частБ една у болницу преобраћена бћиа. Ранна моа ние опасна бвиа, али ми е опегв премтствовала, те нисамБ обв1талиште мое оставити могао. УслужнБш л^карг дао мн е собу, одђ кое су прозори у прекрасну манастмрску башту гледали. Са оне стране баште зеленила се романтическа долина, у кое се е срвдини прилично великШ брежулакг узвшнавао. Вр'т> брежулБка овога бмо е сенкомЂ одг вбшоки еловм дрвећа покрнвенг, а ниже нЂга подал^ лежало е гробл-ћ, па комг су прости гробови у редт. ноставл4ни бнли, и кое е жителБима близу лежеће ту парох1е последнћ прибћжиште давало. Спочетка ми е 6 бтло непр1нтно, што самБ гроблЉ нродЂ очима имао, али самв се сђ томђ непр1Нтности онетЂ, ако самБ лепЂ изгледЂ уживати хтео, помирити морао; покорш самБ се дакле неизмЂнвности ово8, и доцше самБ у томе башЂ задоволБство нашао, што ми ее е у почетку непрјдтнммЂ чинило. Гроблћ ми е то наскоро дало прилику, те самБ прим4чан1е едно учииити могао, кое е лгобошлтство мое нко побудило и доцп1в таквомЂ одкровешго водило, кое се е унутрашн'Јј жице срдца мога коснуло, и кое садЂ саобштити желимЂ.

Таки самБ 10шг прво вече прим4тш , да « калуђерг еданЂ у гробл!) дошао, и да се е тамо на гробу едноме до мрклогЂ мрака задржао ; но то ми иие тада у очн пало, али кадЂ се е истни калуђерЂ и сл1>душћегг вечера опетг тамо показао, и то свое посћштаванћ свакогг вечера продужавао, мое се е чпиикнн« и лгобопмтство до наВвБИпегг степена узбудило. И самБ већг знао, да се манастБфски калуђери у гробницу црковну сарангого, па самБ по томе држао, да калуЈ)ерг таи, кога су ми вечерна посћштавана у очи падала, гробг умршегг кога сабрата свога непосћштава. Да лгобопмтство мок успокоимг, запмтамг калуђера едногг, коп ми е често друштво чинити обичествовао, незна ли онг, ко е оиаи братг нћговг, кои свашб данг гробл1> посћштава. ..Зиаиг врло добро" одговори ми отацг Хуго ..то к кпноникђ Егћнг." „Каноннкг?"

„6 стб , онг е пре бноДомхерг, па се одрекао прошле године парох1е и дошао е у иашг манастнрг. У В . . ., гди е парох1ГО имао, проводш е правн& пустиничесшВ животг, скоро е увекг бно кодг куће или у цркви, и сђ никимђ саобраштаа имао ние. Имао е едну собу, у кого осимђ н^говогђ старогЂ служитела, нико другШ приступити могао ние. И при доласку н1>говомђ овамо, то е услов^е поставш, да осимђ истога служитела нико у ћелш н$гову неприступи; па будући е за наига манастмрг знамениту сумму новаца обезб-ћдш, одобрш е отацг игуманг желго н1 )ГОву. И овде се по вазданг бави у соби сво10и, и текг што у вече остави исту, да на гробл^ оде." „Па ко почива у ономг гробу, ко& онђ свакШ данг посћштава?" „Кадг е овамо дошао, молш е отца игумна за допуштен1> , да кости нЂговога единога и набсвесрдше лгоблЂногг брата изг гробнице у В . . . овамо пренети сме. и „И самв се навикнуо на то -— рекао е онг — да се свакШ данг на гробу брата мога Богу молимг," и отацг му е игуманг то одобрт." „ОловннИ мртвачкШ сандукг буде наскоро донешенг, и почемг е онг међутимг прим-ђтш, да се гробл-ћ одг стражн& стране манаствфске види, то е истмИ сандукг дао тамо закопати и преселш се у собу, одг кое прозори у рроблћ гледе." „/I самБ одма помнслш, да е онг оловнбШ сандукг зато у гроблго закопати дао, што е брежулнкг, кои е сандукг покривао, увекг предг очима своима имати желш. Лгобопнтство ме е побудило да на нЂга пазимг, и тако самв ироизнашао, да онг по вазданг кодг прозора седи и на гробг онаи гледи." Л самБ сг наВвећимг вниман1емг приповедан^ духовника тога слушао, а онг ме, као отресанг и одг света човекг смегоћи се погледи. „6л'ге, господинг Рнтма8стерг, и рекне онг лукаво смешећи се, „да и вн неверуете, да у гробу томе почиваго кости брата н&говога. Господинг официрг! и подг калуђерскомг одећомг наоде се често таковн срдца, коа су ватрепо лгобила, млоги су одг насг провели младостБ свого у бурномг времену, буна е и нби изг нбшвб 1 ћел1и, кои другч1б нигда не бм у великШ светг дошли, изгонила, и тамо су имали прилику, пређе непознатнИ хучнбШ нагонг, женске, и друго коешта, што имг е дотле непознато бнло, познати, и млоги су одг насг, кои су пре у своимђ ћел1нма задоволвно живили, са растроенммг духомг у маиастмре се свое вратили. - - Па и а самБ жалостну ту измену почувствовао," рекне отацг Хуго, — кога е смегоће се разположе1116 блудећои смућености место уступило; — „могуће е, да ћу вамг едаипутг и а исторш срдца мога приповедити, али засада останимо при канонику. Н бм се обкладш, да непочиваго у ономг гробу тамо иа гроблго кости брата ићговога." „И л самБ то одма помбшлш ," бно е мон одговорг, „али зарг никога овде нема, кон бн о прошлости н-ћговои точн1е издснен1) дати могао? 44 — „Нема," одговори калуђерг. „Старни н4говг служителБ неупушта се ©г никимг у разговорг, а нама е игу! манг запретш, да са посћштавап-ћмг нашимг канони| ка неузпемвравамо; онђ сђ нама нееде, а ћедпо свого