Подунавка Земун

У оваковомг путовант осетш е Наодг, да е лакг и добро разположенг, сетш се свое миле окрил1зие главице на аиаил|'и, сђ кошмђ се мало пре разговарао, и радовао се, што му се надежда и очекиванЂ тако брзо изпунпло. VI. Наодово право име. Ст. пмтаи^мЂ и одговаранЉмт. стигоше наипосле Инокг и Наодг, у монастирг. Кадт. су у монастирску ограду ступили, изишло е 6 бјло неколико инока, кои су садв стали и особито пазлБиво Наода сматрали. бдант. одг овн инока , старацг сг беломг просутомг брадомг и умиллтимг лицемЂ , кое е благоств и доброту изражавало, рече садЂ: „Добро дошао, отче ЛеонтЈе , каквогЂ намЂ то чудноватогЂ госта водшиђ ?" ОваИ му на то одговори: „Благослови честн +>ВшШ отче Герасиме! Ово е Циганче безЂ имена и ностоибине, сђ коимђ самв се пре едногЂ сата састао, и кога доводимђ , да га крстимо, ербо е шштђ поганикЂ." „Нстина?" проговори отацЂ ГерасимЂ, кои е 6 бш пгуманЂ у томђ монастиру, приступи Наоду и умилато ногледавши га, заш>1та: „ЗарЂ ТБ1 поганикЂ? Лдно, адно дете!" СадЂ зовну другогЂ инока, рекавши му: „Отче 'ГеоФилакте! Води ово дете у куварницу (куину) горе, и гледаВ, да га наранишЂ и напоишЂ, ерЂ ми се чини, да е гладно и ако уморено, постараИ се после, да га умјго, очеишло и чисто преобуку. КадЂ се поодмори, изпБ1та'ћу га и видити, шта намЂ вала радити." ОтацЂ ТеоФилактЂ учиш'о е, што му е игуманЂ ГерасимЂ ирепоручш. НаодЂ е добјо вкусно сготобл 1 н10гђ пасула и подоста леба у куварници, а затимђ су га измили, и очешллли, чисту му кошулго обукли и оставили га, да се одмори. ОваковомЂ прЈатномЂ променомЂ свога стапа усхићенЂ заспао'е Нао^Ђ наскоро, и пробудш се сутраданЂ весео и окрепл ^ћнЂ. Честнвш отацЂ ГерасимЂ, коме су га затимЂ довели, радовао се лепои промени, код се на н1>му покааивала, н ИБ1тао га умилато о свему, што се на нЂгове порекло и па н^ћговЂ доондашиБШ животђ односило. НаодЂ е Нгумну искрено и безазлено изпричао све, што е знао, и кадЂ е о амаилш говорш, зажелш е истбш видити е. НаодЂ му е даде. ОтацЂ ГерасимЂ сматрао е амавлш дуго и врло пазлБИВо, а после рече Наоду са особито веселимЂ лицемЂ; „Синко! i зђ овогђ поменика (ерЂ то е, оваИ новацЂ) видимђ , да су ти родителш хрисиани бши, Теби е име ПетарЂ, и имашЂ нешто више одђ дванаестЂ година. За садЂ буди сђ тимђ задоволанЂ. ПоменикЂ ћу ти међу тимђ неко време чувати, а у свое време дозна 1 ћешЂ и више. Но одђ о-

вогђ часа тб! си ученикЂ у овомђ монастиру, и отацЂ ТеоФилактЂ, комђ ћу те предати, учи'ће те иауци свете хриспанске вере и обште свему, што ти може одђ ползе 6 б 1 ти ; ерЂ теби треба много учити, а н знамЂ, да ћешЂ радо учити — е л' да оћвни>? а ПетарЂ радостно одговори: „Оћу!" и одђ тога часа нмао е веселБ1 дана. ОтацЂ ТеоФилактЂ 6 бш е стрпелћивЂ и лгобезанЂ учителБ, а ПетарЂ опетЂ пазлвивЂ, прил1зжанЂ ученикЂ, кои е лако и брзо сватао, чему га е учителв учш. После године дана ПетарЂ е у хриспансков науци, у читанго, писанго и рачунашо толико успео, да е нредЂ ИгумномЂ и другомЂ брат1омЂ исте обители уреднБш изпбиђ положш и збогЂ тога лепо похвал-ћнЂ и рбодренЂ 6 бш. ПочемЂ е дал4 ПетарЂ даномЂ приликомЂ и природно леиЂ гласЂ показао, а нарочито што е певан1> и честито свиран^ћ изђ свога шумскогЂ живота са собомЂ донео, то е наскоро постао и монастирскШ певацЂ, и добш е место у певници сђ десне стране; одлич1б , коегЂ се онђ достоинимђ показао и кое е са собомЂ донело, те е одђ но6ожнб1 христ1ана, кои су се н^говимђ понн -ћмЂ у вери крепили, по гдекого што 1 но веле, лепу абуку добјао. Тако е три године протекло, и ПетарЂ е меј>у тимђ , едиако напредугоћи и духомт. и теломЂ, постао кренакЂ и витакЂ момакЂ сђ лепимЂ и допадлБИвимЂ лицемЂ. Благо поступан-ћ сђ нбимђ у монастиру много в кђ томе принело, те е добш благу наравв, кротостБ и смиреностБ. Срдце му е 6 б 1 ло добро, племенито, врстно. НћломудренБШ, непокваренвШ младићЂ поштовао е добродЂтелк. бдногЂ дана зовну га кђ себи ИгуманЂ Герасимг и рече му: „Синко, тб 1 си већЂ толико науч10, да ти ношеникЂ, кои си при долазку твоме на врату носш, и кои самБ а досадЂ чувао, спокоино могу поверити. Узми га, и читаи, шта е на нћму написано." Нетарг е узео помепикЂ са страшлвивимЂ лго6 опб 1 тствомђ н прбчита на еднои страни старо-црквенимђ писмомђ нанисано; „Ми, Дћанв Ал т о м а н о в и к 1>, воевода вал-ћву и баш> босни принадлежештои сврпсцеи земли, сковахв сеи поменикБ вб еже носити снну ми Иетру, и да му е вћдомо, 'кко роди се ва лето рожаства Христова тнсука и четиреста и петдесетБ и девет^ ва петнадести дбнб месеца април 1л, и да се крксти ва сл-ћдумки дбш. Г осподк трмличБНБ, господб свети, силни безсБмкртни, да му еств сполоштникђ. А минб. У дивл Ђ нђ стаао е ИетарЂ. На то му отацЂ ГерасимЂ рече: „Окрени, смнко, поменикЂ, и проучи и другу страну. Небесна главица сђ крилашцама н сђ осталнмЂ у облаку сакрнвенимЂ теломЂ, представла €ветогг Архангела Гаврила. Читаи шта е одоздо нагшсано." Петарг читаше: „свати архангелк галрилк, с.Бхрапи раба снпа Петра, вб еже вепасти вћруци безаконикв,« Пошто е ПетарЂ ово прочитао и, са сузнимЂ очима поменикЂ кђ устма принео, и АрхангеловЂ ликђ полгобш, рече му отацЂ ГерасимЂ ако тронутЂ: „Заиста те е, сбшко , анђео БожШ чувао , те си теломЂ и духомЂ неповре^енЂ остао, и ниси пропао у гре-