Подунавка Земун

шномг свету. Хвала на томе Богу на небеси! Т б 1 му се пакг моли, и моли се прил&кно, да те и одсадт. тво& анђео хранителв неостави, пакг ћешг одвећг блаженнИ последакг дочекати и раиске радости амачно некадЂ уживати." Прн овимђ речма простре онг руку свого надЂ Петромг, благосилагоћи га, кого ова& благодарно полгоби. јј Тм си прочитао," настави затимг отацг Герасимђ , „и потоме знашг, да си синг воИводе Д1>ана Алтомановића, човека военимг дћлима одлична и прославл4на. Л самв о тебн више пута писао у Млетке, и достоверни Срблм, кои су се после падешл царства тамо склонили и кои садг тамо живе, очекугоћи болго будућностћ, однисаше ми, да е твоИ отацт. у свомђ вал&вском -б замку великомг турскомт. силомг нападнутЂ, после дугогг жестокогг одпора, многимб ранама обасутг, славно погинуо; дал1>, да е н 4 гов-б едннацЂ, Петарг, одђ четири године одприлике, онда или убЈен-Б или украденг, но свакоако да га е нестало; наипосле одписаше ми исти достоверни брблви, да е твон мати Мара, изђ племеиите куће Греблановића, иаскоро после порођаи умрла, и да садг, колико е ИБИма познато, нема ни едногг одг лозе Алтомановића или Греблановића. Тн си дакле синко, кадг сва добивена изв4стје сравнимх, послед1Љ1и Алтомановићг, оставши савршено сироче. Твое е отчинство у Турскимђ рукама, и тако ти нишга друго неоегае, до опетг у светг тумарити и на срећу кућу и кућиште потражити. Или бв1 можда волео, одрећи се света и постати инокг? Кажи ми искрено, ово е часг, кои самБ изабрао, да ти нуждне таине одкр1емг и после ти изборг твогг будућегг позива, како ти се допадне, на разположенЉ оставимг. Дакле сбшко ?" „ЧестнБ1И отче," одговорн Петарг после неколико тренутака, ,,нека буде онако, како тб1 мислишг, да ће на0бол1> бБ1ти." „Е добро," речв отацг Герасимг, „а ћу ти нешто казати, што 6 б 1 желш, да добро упамтишг. Тн имашг предг собомг светг, училиште живота, изг н^га можешг, ако узхтешг, у моиастирг ићи, али кадг си већг едномг инокђ , неможешЂ се никадЂ више у светЂ вратити. Зато мислимђ , да 6 б 1 добро бнло, да изђ овогг узкогг круга, у комг си досадг жив1о, одешг и да се мало дал1> по свету обазрешг. Нрилика е ту. Нашг отацг ЛеонтЈе скорнмг ће монастврскимг посломг ићи у Далмацпо, тн му се можешг придружити, а л ћу те главномг монастиру, кон у Далмацш имамо, и кои насг подпомаже, наиболћ иреиоручити. П се надамг, да ћете тамо примити и добро пазити, а почемг е међу градомг и истимг манастиромг великШ саобраштаВ, то ћешг више вндити, више чути, више научити него овде у насг, кои смо стенама обколени и одг већегг света свасвимг одцепл1ши. Пошто будешг старш, разумши и мудр1и, моћи ћешг при зрелш миелима свободше твои будућИг начинг живота изабрати. Шта тн велишг на то ?•' „ЧестннИ отче, а ћу сл1здовати Вашемг савету, ако ми е и тежко, оставитн тихш, усамлћнни монастнрг, кои ме е тако лепо примш и силомђ свете Христове науке одђ запуштеногЂ детета човекомг у лепшемг смислу учшао." 9 И впдимг," заврши отацг Герасимг, „да нмашг благодарну душу, Но зато опетг буди спокоаиг; ако

ти се светска молва недопадне, и ако узмишлишг, да ћешг у монастирскои самоћи веће среће наћи, а тн се опетг врати. Врата нашегг малогг монастира бБ1 ће ти увекг отворена, и као старни милни позпаникг моћи ћешг увекг у ићгове зидине доћи." VII. Главнни монастирг. Мало за тимг стодо е оседланни коиб у огради монастирскоИ. Отацг Леонт1е и Нетарг бнли су за путг спремни. НастоателБ Герасимг дао е Петровг завежлаи добро снабд^ти сг кошулама и ризама, и поклошо му на трошакг десетг сребрнн талира; новацг, кои му се страота великш учишо, почемг е досадг свое у новцу богатство само сг малимг новцемг, кои су му благовернн нокланали, числЈо. Тронителанг е бно разстанакг при прашташо Петровомг сг НастоателЂмг монастира, сг н1 )Говимг учителћмг ТеоФилактомг и сг осталимг отцима монастирскимг. Они га изпратише сг наиболБимг благословомг и препоручише га заштити Божш угоднпка. Конб е сг пртлагомг доста брзо ишао, и докг е отацг Леоние у седлу угодно сед1о, кое се могло монастирскимг пословима толико утруђеномг сгарцу радо опростити, ишао е Петарг покраи копа лако и брзо. Путованћ се безг задрж.жана продужило и то одвећг срећно. Седмога дана приспели су на место. Узгредно валд прим^ћтити, да е Иетирг на овомг путу првни путг у свомг веку добјо прилику, видити море, и то Лдранско, кое омива Далматинско приморе. Велико е бкио упечатлен1), кое е у н+>му произвео угледг овогг грдногг водохранплишта, према комг су се у постоибини реке чиниле као какви поточпћи, кои се у песку губе. Мисли, образи, предмети родише се у н-ћму, какве ш никадг пре нје угледао, и садг е у себи санао о будућности, пунои вели"!! 1 д1>ла. То баше млађано бунцан1), што га е тако подизало и /1ражестно забавлало. Међутимг е наравно тамо и овамо море просецао, и имађаше лепо и ружно време, како е кадг дошло, и онда му е одушевленЂ према непрестано колебагоћемг се мору изчезавало у онои мери, какве е кадг опасности претршо, кое су га, почемг су већг минуле бмле, у толико впше кг милои, верпои матери землви опетг превлачиле. Заиста е море неверно, злобно и подмукло, и као што првб1н угледг нћговг чуветвителиогг младића одуи1евлава, тако човека касше изг заблу^ени буди, пошто се дуже по нЂму возјо н по срећно нобеђенои опасности буре са све то сеђомг косомг дома враћао. Но да се вратимо нашемг предмету. ГлавнБШ монастирг, у кои су путници дошли, баше огромно здаше сг дугачкимг лицемг и сг тако исто дугачкимг странама, прозори су на нЂму у правоИ лпнш поређани и лвпо украшенп бнли. — У огради истогг моиастира бвше узвишена црква, такође лепо здаије сг две звонаре, кое су кровг монастирскогг зданЈа ико иадвишавале. На стражнБои страни монмстира подизала су се брда, докг се сг лица пружало лепо зелеио пол1> сг нвмвама и градинама, кое в у далБини кружило лмбкоплаво, умерено велико езеро, а овоме опетг са страие баше нешто шу-