Подунавка Земун

ие и маслиномЂ и виновомђ лозомг заса!јенв1 брежулака. Ово дражестно положенЂ монастира тако е узхитило Петра, да е отцу Леонтш рекао: „Овде се дае живити срећно-спокоино; блага природа овде е на све стране свое даре тако богато излмла, да бм човекг рекао, да е у онои землБИ, у К010и тече медт.

и млеко." „6стб истина, свшко.

одговорн иа то отацт. Леонт1е озбилвно, „природа е нашт. главнвШ моиастирт. богато украсила, а и околнми народг богато га дарива, али е мирг и блажении покои много боДБ1И у нашем-в маломв монастиру, у комг е више камена него землЂ.Тмћеш се сб1нко скоро уверити, да е човект. манЉ спокод1гб, што е ближе великииг градовима. Тако е и у овомг величественоиг монастиру, у кои ћемо садт. стуиити. 1М )Га муче многи грађани, кои изб оближи1) околнне по свакШ дан!. долазе, и ту прави?! гоДИШНБ1П тргт. воде. Добри иноци невиде на овим'1. раскалашнимг грађанима увекБ леиг пример в, но теби ће опет г Б, сине, оваи монастирЂ 6б 1 ти врло нолезно училиште.

Архимандрит' монастира, ТеОФанг, човекг омаленг, постарг, лепБ1 граорастБ! 04110, у малои бради, коа е едва сг прста дугачка бБЈла, дочекао е госте сходно-учтиио, ако и сђ мало речш. МалоречивостБ бнше, рекао бв1, н-ћговг начинБ, кадгодг се састаао сђ лгодма, кое ше добро познавао, или одг кои' н^е хтео, да му много говоре н време краду г . Пошто се отацт> Леонтје укратко изразЈо и даниб му налогЂ изпоруч10, ночне о Нетру говорнтн, и преда Архимандриту препоручителц§ писмо одт. отца Герасима, у комт. е оваи свогг заштићеника достоНио иохвалБивао н благоволенго главногт. монастира препоручивао. ОтацБ Леошче хвалт га е такође, а наро-

чито е ачимг гласомг изговарао, да Петарг има осо-» бито леи -б, за чудо прјлтанг гласг. Архимандригг, обративши тиме свого пазлвивостћ на младића, почемг е вештину у поанго страстно лм610, понуди овога, да свое поинЂ покаже и као доказг свое вештине да одпева снажну химну светогг АмвроС1а: „Тебе Бога хвалимг." Петарг одпева о:у песму гласомг снажнимг, лепимг и звучиимг изг пунБ1 прсго, и бдше тако срећанг, да е Архимандритг сг нвиме задоволанг бб10. „Леио, врло леио, сбшко ," рече му Архимандритг, кои за тимг прочита писмо отца Гераснма, а после, метнувши руку на Нетрово раме и особито умилито погледавши га рече: „Отацг Герасимг препоручуе те паИлепше, и [пма наИбол-ћ надежде о теби. Синко, л умемг уважавати такве препоруке, и тако ћешг овде 6б 1 ти добро примл1>нг, почемг ћешг, као што се надамг,твоимг гласомг нашем' монастиру на честБ служитн. Твоа ће ћелја 6 бпи блнзу мои соба, и наипре ћешг као моиастирскш ученик' бмти око мене, докг друго разположен'1) неучншшг." Подпуно зг.доволанг, што е тако брзо Архимандритово благоволен1> прндобјо, умонастиру наћи

мео се Петарг наскоро у великомг и иосле неколпко дана већг се сг нћговпмг обитатеЛБИма како тако познао. Одг сто и трндесетг монастирски ћел'к1, 6 б 1 ЛС - сусамо двадесетппетг иноцима заузете,у други 1 петнаестг ћелЈл обнтавалп су изкуменици, кои су се иноческомг чину носвегнтн желили, и монастирски ученици, међу коима е Петарг бмо наивећш и наистарји. Друге ћеЛ1е бмле су гостнма одређене, у кое су странци, кон су долазили и одлазнли, угодно смештенн бмвали. Усредг овв1 ћелЈл имао е Архимандритг неколико свои соба, кое су лепо намештене, а одг нби не-