Подунавка Земун

ке странииа одг ввшегг реда, кои су ионастирг често по'одили, и уобште одјичнииђ гоетииа одређене бше. Узђ ове собе бБГле су трапезарје, куварнице и стае, а ове пуне свакоакогг естива. У осталоиг сва врата одб ћел1Н гледала су у дугачакЂ 'одникђ, и Архииандритг е иогао, кадт> е врата на своши соби отворјо и у оваи 'одникђ изишао, ћеЛ1К) по ћел110 лако прегледати. Наипосле висило е попреко о желћзноит> ланцу желЂзпо клепало, а поредг пћга стоале су две дрвене иалћице, коииа се иного у клепало ударало и иноцииа вреие устаанн, иолитве, ела, радн-ћ и спаванд означавало. Ово е клепало ииало велику ролу у иоиастирскоиг доиостроителвству, и онаи, кои е у н4га клепао, иогао е врло иного учинити. бднимг ударцеих, ако е то у свое време бмло, израд '10 е иного, но напротиву произвео е забуну и иесрећу. Нетарге бвт таи срећнми, или болћ речи, несрећгши, коиђ е АрхииандритЂ тштг првм дана клепанћ предао, па зато е касше велике непрштностн изкусш. Ме})у тимђ е отацЂ ЛеоитЈе свое послове по жејби сврнпо и садЂ се сђ Петроив срдачно онрости. и Синко!, а говораше иу онђ, „тм сп еадЂ на таквоиЂ месту, кое е према нашеиЂ сироиашноиЂ скроиномЂ монастиру, но у кои се и опетг радостно враћаиг, као какавг великЈИ градг ирема каквомг незнатноиг сеоцу. Зато буди иударг, гледаи, елушаВ и ћути, гдегодг иожешг. Добро упамти ове мое речи." Нетарг е благодарш отцу Леонтјн) на овомг мудромг савету и сачувао га е у свош^ памети. viii. Петарг доб1» изкуства. Садг су данци протицали еданг за другнмг, и свакШ е данг доносјо странце изг оближнФ) вароши, ербо е монастирг бмо надалеко чувенг, и збогг тога су га поодили иноги болостници, кои су ту помоћи тражили, а тако исто и здрави, кои су се по лепомг тоиг предЂлу хтели про'одати и провеселити се. У дркви су бмле моштш одг два Светитела, и болни су веровали, да ће се изцелити, кадг се свети моштш дотакну, а тако исто приписивали су монастирскоиг извору ц1>лителиу еилу у грозиицпиа и другимг болестииа. Одтудг онолике посћте, кое еу ионастиру свакш данг велшпИ приходг доносиле. Иноци су бмли по већои части лгоди у наИболћи г годинама, и на нвиовимг пунимг округлимг образииа видло се, да су се добро ранили у уобште да ниучемг нису оскудице трпили. С-аобраштаи сг гра^анииа учииш е, те е у нђиовимђ ћеајама обдаиг ионаивише живо и весело бмло, тако да су вреие увекг лако и весело проводили. Иетарг се не мало зачуд!о, кадг е приметш, да га неки одђ ови инока са чудносато намргођенимЂ лидемг предсретаго и врло мрко погледуго, одкако е по заповести Архииаидритовои малвице, о конма е мало пре речБ бнла, примјо и у гвоздено клеиало ире три сата у готру ударати почео, те да иобожнои брат!и ави, да имг треба устати. Онг е, као што му се чинило, иа велико Архииандритово задоволвство пунм шеств иедела клепао и иноке прил^жно изг сна пре нетала будш, кадг му едногг готра, текг што е клепати хтео, мопаетирскш братг тихо али озбл.цлто говорити поче:

„Чуешг тм, деране, то боле, кадг насг ко за уши вуче" — онг е чишо, као што е говорјо', и Пегарг е нрилично лукао — „а да како непрјнтно иора бити човеку, кадг га изг дана у данг изг сна клепан-ћмг буде, у оно доба, кадг се измучепе кости покоеиг наивећма сладе. Буди дакле паметанг, деране, и клепан одг садг нстоиг на сатг после ра})анд сунца. Тако, пакг ћеио остати добри пр1ателБИ." Петру е сг прим.гћноиг наукомг доста бмло; ерг опа иу е раасннла, зашто су га неки иноци одг оногг доба онако нерадо гледали. Због.г т.ога остави иалБице, повуче се у свого ће .то натрагг, и поче истоиг на сатг после роћенога сунца кленати. Иноци иу наскоро показаше свое благоосмевагоће се лице, али не Архимандритг, кои га кг себи зовну и озбилБно -строгимг гласомг пћггати поче: зашто е готроег тако доцканг клепао? Сетивши се речи отца Леонтхд: „гледаВ, слушаи па ћути" — изговор!о се Петарг сг нуждномг лажи , ербо е Архимаидриту иритворно жалостнимг гласомг одговорш.: „ахг, иречестн-ћинпи Госиодине, л самБ се данасг усиавао, и молимг за опроштен-ћ." и Ако е тако, као што велишг , и ако те можда нису на то навели иноци, ербо ииа међу нБима к спавача, кои бм до иодне хркати хтели , што уираво праве одг ноћи дапг, то нека ти буде; п ћу ти ту прву погрешку опрости. Другипутг буди више на опрезу, а да се уобште неби оиетг успавао, то ћу те одсадг увекг сачв будити како бм рано клепао® тако е доврш '10 Архииандритг свого искрену опомену. Петарг е видјо, да ће му рано клепанћ, ако узчини као што бм требало, зло навући, иа зато е иочео смишлати, како бв1 се ове неирјатне дужности опростјо. Садг му паде на паметБ, учинити се оз 6 илбно грозничавимЂ. Легне дакле у креветЂ, ночне ако зубма цвокотати и ечати тако , да га е Архимандритг, кои е у нћгову ћел !го дошао бмо, сг великимг сажален1>мг сматрао и неке му лекове дао. Овоие е слЂдовало то, да е Петарг одг дужиости клеппна разрешенг бмо, и да е друпи монастирскШ ученикг малвице у руке д0610, кои е сг нвима, што е по своИ прилици у овомг сиотрешо изкуства имао, врло мудро умео поступати; ербо е клепао данасг нешто раше пре еунчаногг излазка, а сутра нешто касше, и тако е еданпутг задоволвио Архимандрита, а други иутг иноке, те су се по томе обе стране на оно склониле, што се и!е могло избећи. Архииандритг е бмо заиста врло нобожанг човекг. Онг е ииого држао на поредакг, али су многи гости и страици, кои су свакш данг долазили, узнеииривали често ионастирскш тихји животб, и добри Архимаидритг, ако е желш ионастиру поклоне и приходе са стране прибавлати и штету одг и1зга одклонити, иорао 6 иудрости уступити и пустити да се ради, као што се радило. БЈеђутимг у овои продуженои борби проиатрагоће доброд'1 >телБИ са зеииоиг користи чшпо е опг што е иогао, чптао е, т. е. одг прилике до прилике ипоцима по гдекое повелико 1стрен1>, опомшшо јп не давати повода лготт^ посећавао 1н кадшто изненада у нбиовимђ ћелпша, те тако е учишо, да су га се иноци боили и сг пристоитпшг стра^опочитанЈшг предусретали. (Нродул;еи1е слЂдуе.)