Подунавка Земун

" ч. (<*

63

Бароиг Алексапдерг Вахг. ц, к. аустр. попечителБ внутрени д]4ла. Александерг Бахг родјо се 23. Дек. 1812. год. Огацг иу е био у Бечу правдобранигелв, притомг човекг одвећ -в поштент. и пуногг правдословногв знанд; своиства, кол су му а обште почиташе и благодарностБ не само одђ стране свои кзјента него и одг свш они, кои су га ближе познавали, задобила. ДанашнБш попечителв, баронг АлександерЂ Бахг показивао ® 10штг у детинству своме наивећа дарована. Одг природе п дравимЂ Н ломђ и прјнтннмг лицемЂ обдаренЂ, восггатавао га е отацЂ н^говђ мудро, и уливао му е у срце лмбовБ спрамЂ човечности и науке. Као младићЂ иосћћавао е АлександерЂ БахЂ авна школска заведешн места рођена свога и већЂ су у оно време предсказивали учителви н ^ћгови, да ће онђ некадЂ важно и знаменито место у грађанскомЂ друштву заузети, ерЂ сђ наивећомг лакошћу учш е онђ наитеже иредмете, и одликовао се одђ свјго свои саученика. НоредЂ правдословни наука трудш се онђ особито, да научи старе и стране бзкше, и задобт е за кратко време темелвно знан!> не самоу старо -грчкомЂ и латинсномђ , него и у ФранцускомЂ, енглескомЂ и талЈанскомЂ езику. Колико се АлександерЂ Бахг у умнов струци отликовао, тојико е н 1> говђ мудрШ отацЂ пазјо, да му сннђ и телесно здра†буде, прии^ћтивши, да здра†и оштарЂ духЂ обично само у здравомЂ гћлу обитавати може. Зато се е морао АлександерЂ БахЂ непрестано у гимнастики упражннвати , и то сђ наболБимЂ успћхомг за н^ћгово умно и телесно благостан^ћ. 'ГекЂ 24 године старЂ положи АлександерЂ БахЂ докторск !в испшђ , и постане докторомЂ правдослов1а. Скоро затимЂ ступи онђ у државну службу, у кошИ е крозЂ 9 година приику имао, сђ стечаемЂ државне администраше упознати се, адхинистраше, коа е заиста у оно време млого трулежа и старежа у себи садржавала. СмртБ нћговогв отца дала му е поводђ државну службу оставити, и правдобранителБне послове покоИника преватијј. т8 1ошђ као чиновникђ царсмИ жел1о е, да знанћ свое путоваI н4»г умножи, али разна обстоателства стаала су му на путу. ; Но чимђ е смртћу очиномђ самосталанЂ постао изврши ту на*4ру, и предузме путошеств1е у Германш, Белпго, Енглезку Француску и т. д. Обнтаван^ћ у етранимЂ землнма уползовао се е Ал. ВахЂ испнтиванћмЂ државни и дружтвени инштитушд, врн чемЂ му е знан^ћ страни езнка врло полезно бнло. Друго аутован-ћ год. 1846—47 у Востокђ предузевше, отворнло му е новиВ видђ ; други народи, друга обстоателства у нвномђ и грађанскомЂ животу открш се предг нћговимг очима видећи шо се ти предћли, кое ми класичннмЂ назнвамо, у жалостномЂ сташо налазе. Дал' иу се е онда слутило, да ће — десетЂ година поздше, онђ упли†на судбину ти пред^ћла имати? Годииа 1848. позове Александра Баха на пол^ћ авности; свт. постане у тоВ години попечителБ правосуд1л, а 1849. год. лсшв внутрени дћла, по оставки гроФа Стад1она. Што е онђ у тоћ струцн до данасЂ извршш свима е познато, као и то да АустрЈл 11'ћговомЂ административномЂ дарованјго млого захвалити има. ' . !\ , МЧЈСТВе В1ЈСТИ.

ЗемуиЂ. Као што смо у прошастомЂ листу нвили, да ће бнти, тако е другШ данг Ускрса и бно концертг госполина Кориелга Станковића, и то предг млогоброаннмЂ и отм1;нимг слушаоцима,

Долазакг тогђ младогг ум -ћтника, и намћра ићгова и у нашоИ вароши концертЂ еданЂ дати, обрадовао е насЂ нко : одг части што смо имали изгледЂ редко што слушати, а одђ части, што намЂ е таи концертЂ прилику дао, србске мелод1е одђ вештогЂ умћгника чути. Г. К. СтанковићЂ е ум^ћтникг у иаВстрожЈемЂ смислу, пунг чувства и техническогЂ изображени. Као годг што онг у иародннмг песмама свое чувство савршено изражава, тако и остала представленд нћгова, као у Фантазш Вилмерса : „Летнвјв Данг," савршену технику и редко лепо хватан4 туђи комтозиша показуго. У последн^ћ време давао е г. К. Станковићг у више неста гди Срби живе концерте, и свуда е бно сг одушевлен^ћмг слушатЂ, свуда су га радостно дочекали као прво, будућиости пуно поавлен^ћ на новоме овомг полго србске ум^ћтности. Г. К. СтанковићЂ и еств полвлен^ћ, сђ коимђ се дичити можемо; али не само зато што е онђ вештЂ свирацЂ, но и збогг тога, што е првиИ, сг чувствомг и знан-ћмг у тов струцн снабд^ћвенмв Србииг, одђ кога се народЂ србсмВ постоииа музикална д^ћла — композише — надати има. — Пре некогЂ времена добили смо „Србско-ДалматинскШ МагазинЂ," одђ г . протопресвигера ДубровачкогЂ, ђорђа Николаевића, изданкШ и у Бечу кодђ Сомера штампаниК. Кнбига е та преважногЂ садржан, не само за браћу Далматинце, већЂ и за обште Србство. Такој )ерЂ и следугоћа, одг истогг сачитела кнбиГз одг кое мн читателго обнвлеше овде подносимо. „Обнвлеше на кнкигу: „Девовчица како треба да се изобрази. Преводг сђ н ^мецкогЂ. Кнвнга ова користна за све матере, кћере, домачице и пр. износиће до 18 табака, и коштоваће 30 кр. да го свашв лакше набави. Позиваго се браћа СрблБи, да ову „Д4воИчицу" удосгое свое лгобови. Пренумерац1а трае до посл^дн^гђ Ма1а. Имена Г. Г. Пренумераита нека се пошлго или на издавателн Подунавке, или меин у ДубровникЂ (Вадиба). У Добровнику, 10. Апр. 1856. Геор1И НиколаевићЂ, Протопресвитерг." Београдг. Кое само пре десетг година био у Београду таи бн се моро зачудити, кадг бн садг, коимг случаемг овамо дошо великомг напредку кои е главна варошв нашегг отечества за то време учинила; а то се све чинилв при великимг незгодама, и сметннма, кое су овдашнБимг грађанима на путу станле. Све што се предузимало ради полепшани, обновлеши или поправке, ове вароши одг стране грађана, то е ливеки жертви изискивало, ербо чиновницн, па ма у комг званш бши, иису тако нко плаћени, да бн могли млого трошити, пакг и на полепшан^ћ вароши нешто внше жертвовати, а трговцн, кои на8већу частБ Београдскогг жителБства сачинаваго, нису досадг имали на страни велико повереић, а у землви доволбно емства, за свое радове, пакг слћдователно, нису ни они врло велике жертве могли подносити. Садг пакг овдашнБи трговцн, брине- ћи се за напредакг евое трговине, предузели су коракг, безг коегг трговина никако процветати неможе, преступили су кг д^ћлу, кое е не само у Србш сг радошћу и одобрен^ћмг примл^ћно, но кое д-ћло и сами иностранБГ трговцн, кои сг нашима у свези стоиду, као едино и наибол!з услов1е процветанд и разграненн трговине, препоручуго, а то е: Трговачк10 законикг и устроенЉ банке. Већг су овдашнБИ трговци Мговов Св-ћтлости, прошенје и проектг за ту ц^ћлБ поднелп. А кадг еданпутг та главна услов1н благостана трговине удћиствована видимо, онда слободно можемо рећи: да ко после десетЂ година у БеоградЂ дође, таИ ће се морати зачудити грдномг напредку ове вароши; кои ће она по своме положенго гимг пре моћи постићи. — Ноодавна се поговарало овде, да Г. Виконтг Фонбланкг, генералннВ конзулг В. Британскш, иште одг правителвства здаН1е, у коме е до сада судг вароши Београда бно, за свое о-