Подунавка Земун

ш> сравннти могло. Но вала знатп, да се то таче положаа шо и околнце истога града; подобно амФитеатру Стамболт. се ег обале морске диже и каноти бисерг по зеленои трави разсутг наоколо по брежулвци се шири и развш. Има у н4иу ирскн и други палата, велики кућа, стародревни споменика подоста, кои изпитатели прошли времена ш;о занимаго, и када о Отамболу се разговарамо, треба намт. на ове се предмете обазрети, а не на криве уске, потиштене тамо амо вругагоће в у нмша налазеће се дашчаре, коима е Стамболг немало шабдквенЂ, и кои нам 'Б едино то кажу, да у Цариграду, одт. када га Грци изгубише, турскми вкусг влада, турска се правда делк и турскЈв адетг (обичаи, мода) све заузе. Становничство цариградско' превозилази лако и лако брои [ адаога ми-иона, у томг брого имаде више одг двеста хилада Грка а бриеиа, више одг сто хилнда Чивута, више одт> петдесеп. имда ини странаца, а остало клана се Мухамеду. ЏамЈа има у Стамболу више одђ пстђ стотина, међу нвима е наПзнагнЈн иа главна џамјк, коа е негда саборна цариградска црква била, т именомг храма Свете СоФЈе целоме свету позната, и о шоК намЂ пишу стари Грци, да го е царг 10ст1|цанг велшан вградиги дао , и кадг она већг довршена буде, и царг 10■сшанг у шо прпиИ пу гг ступн, онда онг радостно узкликне: . ,СоЈомону, н поб-ћду надг тобомг одржа 1 ," т. е. лешиа, сни; ш и величественш есте црква свете СоФге, него што е храмг : онаб био, кога Соломонг свемогућему Богу у брусалиму по! дае и о коае Свето Писмо обширно говори. На жалоств не сано верии православне цркве синова, но и остали христнна прстворише Турци, правомг побћде немило служећи се велику цркву у свого главну џамш, н хриспанима не допушта се у шо ' чиити; буде ли ипакг, да отмениб странацг у нго загледа, то I ида бнва едино усл4дг допуштена одг стране турске владе, 10, кое се редко кадг дае. Има у Цариграду и турскогг свевчшшта, где европеВска ученоств понешто продире, и мла« особито у лекарству се подучава. Налази се тамо на14 и повише штампарјн, у коима се кнвиге свакога реда Киаго изванг Алкорана, кога штампати нје допуштено и [ци чега у Цариграду доста преписатела — кажу до две имде нви — имале, кон едино о заслуги живе, кого имг преШвванЂ Корана доноси. — За насг е одг велике цене оно благо, кое се у цариградсков правоелавноИ Патр1арш1и на18зи, То су разни и грчки и славенски рукописи, кои се тамо чуваго, [и нвговг се садржаВ протеже на предмете црквене 1 »мрске они народа славенски, коима е православниИ царпградсиб патр1архг душевнии отацг. Надаимо се, да ћеду н ова за Славене у обште важна рукописна д-ђла некад' на видао изићи. Ако се добро сећамо, то се и у кнбижницп (би(шотеки) карловачке Натрјарпие налазе поедини такови рукописи, кое 6и покоиноме митронолиту Стратимировићу пре тридесетг, и више година цариградскШ патрјархг поклонјо био, и кого се у коико намг е то познато, бизантинске пон-ћстнице тичу.

У осталоме ирепоручуемо свима, кои о Цариграду до-

бро извештени желе бБгти, кнвигу славиога Хамера, написану о астоме граду; она садржава све оно у себи, што иностранцу знати треба, ако се Цариграда и н^ћгови стародревности на(недати жели. Исто тако е одг ползе, да путници и сви они, јкима е до Цариграда стало, Хамерову исторш турскога царрва чигаго, где ће о нћчу т. е. о Цариграду зиатне черте наћи.

јтако|ерг

Кјнипово.

рогг града. У стар1П времена звао се е оваИ градг „Хеулпенг" ') затииг „Кевлпеиг" а у Ортел1вомг КраГгобразу одг године 1602. пише се „Келпенг," докг се навпосле у иовјв време непрозва „Купиново Тко е и када овав градг саградјо, ш'е знати. Толико е само стално, да е сг концемЂ четрнаестогг и сг почеткомг петнаестоп. стол-ћћа на камеру, илити кралЂвска добра спадао; ерг га иначе кралв Сигисмундг (1387—1437) небн био могао Деспогу ђорђу Бранковпћу дати. ОваИ увидивши, да се противг силни' турски' напада браиити неће моћи, Јдаде године 1422. Сигисмунду кралго Београдг; почемг е н-ћму кралв више градова у МађарскоИ и Славонш именито пакг Сланкаменг и Купиново 2 ) дао. Бранковићг е после оваИ градг обећао године 1451. ХунндовоИ обигелБИ тобоже у казну, ако неби н-ћгова унука Елизабета, кћи Улрика гроФа ЦилеВскогг за Мат1го сина 1ованова поћи хтела 3 ). Но како се е и на коб мачинг то заручен-ћ разметнуло, И1е знати, толико е стално, да свтнг Сибинпнина Ннка , Мат, споменугв Елизабете н1е узео, дакле е градг Бранковићу и на далћ остао. Синг ђорђа Бранковића, СтеФанЂ, мораде ради турскогг прогонства у ТалЈннску бежати, гди е и умро. Нћгови синови ^°р1) е и 1ованг даду мртво гћло отца године 1485. у Кутшоио довести, и као светинго великод-ћпно сатЈанити. Ствауц се на сл -ћдугоћ10 иачинг случила. Године 1463. навали изиенада Али-бегг сг еднимг чопоромг Турака изг Срб1е, те горишемг отме Купиново и градг запали. Поточг Митровицу и ине по Срему градове опл4ни и до Футока допре. Но овде га дочека МЈатг и Петарг Соколи, те не само све робл^ћ отиу, него и Турке аметомг потуку, особито у бежанго кодг Саве, да ихг е само мало у Србш измакло 4 ). СтеФаиг Бранковићг од« у 'Галјннску, остави синове, да градг поправлпго, кои су гошг некое време заедно у Купинову пребивали. Стар:в братг ђорђа водјо е иасловг Србскогг Деспота, но у крагко га положи и на свогг млађегг брата СтеФана нринесе, кои се « после неколико година, да се турскогг иападани уклонн, у Беркасово преселт, гди е и умро. ^орђе пакг пошто е србскогг Двспота насловг на свогг брата 1ована пренео, постане подг именомг Максима калуђеромг год. 1503. затимг архиепископомг у ВлашкоЛ. Као владика е Крушедолски моиастирг у Срему саградт, те се у н^ћгг пресел1о изг Влашке, где е год. 1516. преминуо. Овамо е отца н^ћговогг СтеФана , као и брата 1ована тело изг Купинова пренешено, и као свети останци чувано, докг Ш Турци подг Султаномг Ахмедомг III. противг Аустр1е вогогоћи год. 1716. — сасвимг кодг Петроварадина побити — изг гробница неизвадише, те на мале комадиће останке исекавши, ватромЂ уништише. Што се Купиновачкогг града тиче, овогг су Турци већг годиие 1521. предобили, и у свогоК власти до год. 1689 задржали. Но после годиие 1691. када би подг ћуприлићемг везиромг овамо прешли, попале га тако, да више поправлннг те; те тако данасг само хрпа каменн показуе негдашнго славу прошли гоначки вреиена. Близу Купинова на далеко тристотина корачаа на савскомг прибрежго кодг чардака „КунинскЈи 6 окглбив10 една радке деблвине, у обколу 9 а у промеру 3 Фата броећа стара топола „К у п и с н к а т о п о л а" назва на. К одђ истогг места , преко неке моћваре „0 б е д с к а бара" зване, има една врло стара подг обштимг именоиг

Кодг села Купинова (лежи у Петроварадинскоа народноЕ јтраничарскоб регнисиги) вмдити е развалине иегдашнћгг ста-

') Биди Бопфин . частв 3. кпб, 10. стр. 557. *) Види Катона Тои. 5. стр. 395. ') Види Катона Том. 6. стр. 77У—790. ') Внди Катоиа Том. 7. стр. СзО.