Подунавка Земун

несвестБ; по то е био пре магнетическЈВ санг, неголм падан'ћ у песвесп,. У почетку -смо се т-рудили предупредитн ту болестБ, но онда 10И е 10штг горе бмло, и она е у необичномг некомг станго тако нко плакала и смеала се, да смо се морали свакогг леченд одказатн, и на миру е оставити. Санг е обично еданг или два сата траао, и после 1оИ е сасвимг лакше бв1Л0. Главоболл или е већа, пли мана бв1вала, гледашћи на то: како е акг био таи пер1одиЧНБ1И санг. Стара госпол и девобка проводили су "сасвимг усамл^нг животг, одказали су се одг света , и мало по мало и светг е за нби заборавт, и осниг у Д*ско шеталиште никудг иису изг куће излазили. Одг како е Жерара први путг видила, госпон Лгобнерг е прим&тила на Терези вшне жнвости и одушевлена. Обична суморностБ н4на е изчезла; понекадг се и смелла девоика — и стара е госпоп видила у тои искри живота могућностБ , да се совршено излечи. — Но, чему преписуете ви оно слооодно обхођен'1), кое ме е тако ако удивило ? Зашгго е Жерарг госпого Лгобнерг, кадг е довршила свого преповедку. — Да нисамБ и штогодг наликг на вашегг РудолФа ? — бсте, и л то небв1 ни прим"ћтила, да ме 1ие Тереза на то внимателномг учинила, одговорила е госпол Лгобнерг. Првиб путг кадг сте вб ! поредг насг прошли, гурнула ме она лактомг и шапнула : „Пстг , то е онг!" Сг почетка « ннсамБ разумела, и гледала самБ на све сгране; после некогг времена, оиа ми е стиснула руку : ВБ1 сте бнли на неколико корачаи далћ, и Тереза вамг се поклонила. — „Н врло добро видимт.," рече она, „онг ше радг да га поз над) , но онг ће насг посћтити." И кадг сте се вб 1 удалнли, додала е: „Ше ли истниа, видите, оиг се у нечемг променуо ? . . . Но како небБ! , носле толикогг путована!" Иоследнђ су ме речи обавестиле, и онда самБ текг све разумела. Тереза е у вами вндила РудолФа, когг она никадг ше оплакала, но, окоме жалостБ ума е лишила, . , . Госпол е Лгобнерг покрила лице рукама. — Шта ми дакле налажете да радимг ? запв1та Жерарг ; ако самБ вамг ма у чему нужданг, то разполажите самномг. Договорили су се, да Жерарг иде опетг у шеталиште, и ако га Тереза замоли — то и у башту; но да е онг никако неизводи изг забуне, и да у свимг случаима тако поступа, као што бм то и самг РудолФг чишо. Госиоа Лгобнерг дала е наставлен'ћ Жерару, кое му е нужпо бшо, да 6б1 шого бол'1з свого ролу играти, н после с-е удалила. Тогг истогг дана кадг су се састалн у шеталишту, Тереза ше нропустила казати Жерару, да га чека у башти. — Сами ћемо 6 бгги , реклае опа, ннко насг иеће видити; дакле и немате се чега боати. Жерарг е обећао да ће доћи, и за цело е у седамг сати пошао. Кућа Терезина, окружена живицомг и чбуновима цвећа, бБ1ла е на краго вароши, и наликг е бкиа на сеоскс куће. СполашностБ исте изгледала е весело,

а око бели зндова црвениле су се руже. Кадг е Жерарг дошо, девоИка текг што се разбудила изг летаргическогг ,сна ; она е узела госта подг руку, одвела га у ладникг одг лсмина и липа, и овде е села на клупу поредг нћга. — Крозг еданг сатг родиће се и месецг, рекла е Тереза, међутимг ми ћемо иопити чоколаду а после ћеио се занимати музикомг. Садг е затапшала у дланове, као дете и погледала на Жерара. — Дал' вамг се допадамг у овимг алвинама? ж самБ на васг мислила, кадг самг облачила ове плаветнпкасте паитлБике. Тереза е принадлежала кг числу они женски особа, коима шешнрг одузниа неку частг умиллтостп и лепсјне. Безг шешмра она е бмла очаранагоћа; у .свима нЈншиг покретима бнла е нека особита умилатостБ, а у звуку нћнога гласа одзивала се нека необичпа нћжноств. Жерарг се ше могао уздржати одг прорива некогг особнтогг чувства гледагоћи на Терезу, и нашао е, да е така, као што е зацело.и бБ1ла — лепа п пл1>навагоНи. Нћнг умг одликовао се особитомг орнгиналносћу, коа е давала неку прелестБ нћномг разговору; нје бмло кодг н1> ни сметн1>, низабуне, но девоика е показивала некјн странБШ восторгг, кадг се нБ1тан1з односило на таинмЛ упливг, значен1> сна и слутнго, и таВ восторгг давао е бистроћи ићногг ума ФантастическШ одпечатакг. Она ее ше могла никако излечити одг замишлћности. (П|)0лужсије сл^ћдуе.)

Цариградг. У данаганћмЂ лнсгу изтисканиИ образааг предстшш памг — Цариградг (т. е. царевг градг, Константинопвлв, градг цара Константииа великога, новмВРимг, а данасг иако Турци веЈе Стамболг илити Истамболг). 0 столноме овоме граду турскога царства слушали смо негда едногг турскогг п-ћвца узг таибуру високо-танкимг гласомг овако певаги : „Нема ти лепшега на беломе свету, но шта ти е Цариградг; у н1;иг расте лено цвеће, девоИке црнооке, витке, танане, момцк журни, хитри каноти мунд; по н-ћмг се блиста драго каменћ, у н-ћмг се налази сухога злата, колико хоћешг; Ибро тамбурџ^л, п-ћвче то славно, када жичице мало затегне и перцемг по нвима весело удара, ахг како тадг звекеће и мило се гласа, кико тадг слуша мало и велико, што ти садг иева Ирбо тамбурџ^н. Море узбркано успава се, птнца надг нвимг тихо леге, а рибица у нћмг шааће: нема ти лепшега на беломе свету , но шта ти е Цариградг, и ако у раго града буде, то ће амачно тамо смештенг бмти Цариградг." Тако турскШ нашг [Лвацг, коГх се свонмг Цариградомг дичи, да бцј ее другјв ггћсникг, коме се свое слабо допада, те туђинству саио таманг пали, у н-кга башг угледати могао. Лежи таи градг надг развалинама знаткогг негда старогг Бизанца изг нова подигнути и одг утемелвителн свога, цара т. е. Константина великога, Пошто истиИ противнике свое побћди и сву римску царевпну себп подложи, новимг Римовг названи Царпградг на обали мора Марморскога, кое се друг"ие Пропоптисг зове, и на Црноморскоме Каналу, кому е име БосФора Тракпческога. НоложаВ Стамбола града лепг е, прелепг. Цутници веле, да ће сдабо где у Европи главнога места бнги, кое би се у обзиру природне красоте са Стамбо-