Подунавка Земун

гласг срца, а никако паметћ; притомг е онг бно доста богатг, и браку н1>говомђ пебн могле сметати никакве користолгобнве намере; дакле ако е она ггћга лгобила, зашто бм жергвовао срећу жалосномг уображешо ? Но ту е башг чворЂ и бно; требало е, да она н!;га лгоби, и полазећи за Жерара иебБ1 мислила, да полази за РудолФа. Тереза е бнла наликЂ на каквогђ иутника, кои иде ноћу по непознатомЂ пред1>лу и путу и заустави се текЂ па краго какве пропасти; срећанЂ ће бнти ако нропасгв на миру пређе, но онђ се може лако у пропаств сурвати. Оће ли дакле моћи Тереза преко те пропасти срећно прећи? 6 дногђ вечера, кадЂ е Тереза седила у башш, и разсешш чертала нешто са сунцобраномЂ по стази, ЖерарЂ 1ои предлож10, да иду иза вароши у шетшо. Она е устала, и узевши га за руку, рекла : Врло радо, н самв и тако као у иекои грозници, можда ће ми у чистомђ воздуху лакше 6 б1ти . И одђ истине е н&но лице горело, очи се светлиле, и ЖорарЂ е примФшо да 10и рука дркће, — Да вамЂ се н1е што догило готросЂ ? запита е онђ. — Ше, тетка слаже којиул'1), а вн знате, кадЂ се она превати за еданЂ комадЂ, онда већЂ иође безконачанЂ иосо; л самв међутимЂ сама седећи свирала и читала, и тако самг> наишла случаино на нешто о ритерима; говорило се о едномЂ ритеру , кои е после различни догађал, дошо у едну државу, ие сећамЂ се како се звале, — кон е то своиство имала, да свакогЂ, кои н-ћне границе прекорачи, у сенЂ прегвори. Тамо ћете вн наћи лгодШ, кое сте у сну видили и познавали, и они вамЂ преповедаго о догађаима, кои се никадЂ нпсу случили, али о коима се вн с<зћате. Мени с -е чини да самв н нешто родЂ то1Ве ритеру и да^И п живимђ у држави сенова. — Вн*!^ П01?ћкне ЖерарЂ, кои се уплаппо одђ тога разговора. — а, и мое речи иису саовинЂ безсмислене. Н саиБ дуго мнслилц^о томђ; одђ опогђ Јременл одкадЂ самБ «олесн'а бБ1ла , и видим^ да еамномЂ неговориду тако, као што сђ другим^ у мени со догађа нека необвнша нромегмјж У нЛма показуе ми се смисао, кои ппсЈје'^Лсу иИгае, а Нредм^ти, на кое л пређе нисамБ пажнго .обраћала, садТ. мимштавЂ редЂ мисли порвмећуго^ На приМ>рЂ* пре неки-дана увече дуво е ветарЂ, и лишј^ е (фно^зг^^ругтЉ п&дало сђ тоиоле у потскђ, ачшнг -е-^чипило, да (у то одлазеће душе; сузе су ш таунуле" на ч (Јчи, и за мало што нисамБ и а от-[Тшла. Бн ли ВБ1 ззмиомђ заплакали, кажите? ^ •«. * % Лице ТерУино и црвене тоепавице издавале су е, да е срце нТшо (шло ире^пунл||туге"и жалости; и« самЂ ЖерарЂ едвгч^мого уздржати одђ суз^ а да бн свого жалостБ сакр '10,- оиђ е уз# руку^Терезину ипочо е ватреио лгобвт^* % џ — 0! аЛу живити, Пј)одужи она, л овде остати на землћи; нег*о"»л вамЂ нисамБ јоп Г тђ све казала. Л самБ видила медалго, кого спиб взмђ поклонмла, и она е нешто мало повре!)ена; осимђ ваши руку, нго су 10ШТЂ неч1е дирале, осимђ ваши 04110, на нго е и туђЂ погледЂ падао . . . Знате ли зашто .васЂ нисамБ о томе питала! Нлашила самв се да не 'дознамЂ, да има друга Терезау вашемЂ отечеству, кого вн лгобити . . . . У мени пма друпИ В н.

ЖерарЂ е н4жно стисно руку СВ010И пр1лтелБици, и запито е тихо , као што болесника пнгаго: — бли оиа о томђ увЉрена? Тереза се зауставила и маиула сђ главомЂ. СадЂ не . . . одговори она, а међутпмЂ после е поћутала неко време, и лупивши ногомђ о землго, продужнла: — Како ми е досадно, уста као да су ми везана, а очи магломЂ навучене. Али то ће проћи, мора проћи. Случаино е ЖерарЂ тако разговарагоћи се, дошо сђ ТерезомЂ на неко мало гробл п, у кое е госпоа , као у Фамплшрно, желила, да буде саран4на. Скромпни мермернБпл споменикЂ, сђ бакариомв плочицомђ , на ко10и е 6 бмо н1>но име изрезано, показиво е место гди е мати Терезина вечитимЂ сномђ боравила; око гроба су растле жалосне еле, а широко лисната липа покривала га е своимђ тавно зеленимЂ лишћемЂ. ЖерарЂ е повео Терезу на гробл!>, а оне видећи крстове, кои су се надЂ травомЂ уздизали, обазрела се унаоколо, и прочитавши неколико надписа, све се већма ирисланнла на Жерара. — Нашто су сви тлн крстови , запБ1тала е она, и нашто су сва та имена? Мене стра вата. — Но ЖерарЂ го и дал ћ повуче: -— То су имена онШ кои су отишли, одговори онђ , а крстови значиду, да се никадЂ нећеду вратити. Тереза е сва побледила. — 0 како жалосно изгледа овде, прим1зти она. СадЂ ши ЖерарЂ покаже неке гробове, кои су одђ ела н кинариса иола сакривени бнли. ПогледаИте, зарв васЂ ова имена ни на што неопоминго ?•' Девоика е прочитала два три надписа, и сва задрктала. —- Дороте« . . . Амал1а . . . Мар1« . . . мое пређашггћ другарице! Овде ФридрихЂ . . . тамо 1осифђ ! Зато 1и дакле нисамв а внше виђала! повикала е она. СадЂ се Тереза лко заплакала. — Сирота Алмал'ш! а се сећамЂ . . . оиа е бвиа тако жива, и тако весела! . . А Доротеа, код ме е тако ако лгобила! све су отишле . . . А хђ , зашто сте ме довели овамо ? — А везана уста! а очи , магломЂ навучене! зарЂ вн нисте ради, да вамЂ се уста одрешу, и очи прогледу? запита е ЖерарЂ. И спнтђ е бно р -ћшителанЂ, и ЖерарЂ е престушо кђ н^ћму са страомЂ: оиђ доведе Терезу до гроба магере н1>не, носади е на истб Ш и узевши е за руку, проговори: — Не, ваше другарице нису отишле; ошл кои су васЂ лгобили, тамо .... умрли су. — Умрли! повтори Тереза, умрли! ..." Она е покрила лице обема рукаиа, као да ше желила видити свеглостБ, коа се око нћ распростирала, и заплакала е; могло бн се казати, да шЛ е срце пући хтело, но ЖерарЂ, скинувши н^не руке сђ очпо, покаже 10И име госпое Б**, кое е липовимђ лишћемЂ бнло покривено. — Мати! повикне Тереза, и прекрстивши руке падне, поредЂ гроба на колепа. За шо е бнло, као да шМ е мати тогђ истогђ дана умрла, неочекиванни случаМ произвео е велико дМство, и срце младе девоНке топило се и молитви у сузама. ЖерарЂ е као укоченЂ стоећи гледао на