Подунавка Земун

93

јпо : што се Тереза молила Богу, то е значило—да 6 спашена. Носле неколико минута, она в погледала на н1)Га и пружила шу руку. — Мрачно е покривало раскинуто, казала е она; вб1 сте ме иаучили, како ћу плакати за мошмђ матеромг .. . Благодаримг вамх. Садг е цело гробл1> почела разгледати, каода тражп гоштб нек'п'1 гроб'1): с' уста п!>пночевидно хтело 6 слетити интан-ћ; двапутЂ е хтеда нешто проговорити и опетг се уздржала, напоследку е сакрила лпце међу гране лиснате липе, наново се заплакала. Но овогт. пута, сузе н1>не нису бвие матери посвећене. Млади приатеЉИ 0 |ТПШЛН су СЂ гроблгЈ, водећи се исподт. руке, али ииоу пишта говорили. Жерарг е вид10 да срећа н1>това треба скоро да се р!)ШП али се ше смео усудити, да узиемируе Терезу питанама, онт> е хтео, да сирота девоика, коа е свого матерв у гроб,до нашла, осети совршено свого жалостБ. По повратку нбиномђ , Тереза е зажелила да буде еама, као да е хтела, после толикогђ дугогг ћутана, сама са собомг поговорити. — „До сутра" рекла е Жерару, и удалила се замишл&на, оставивши н1>га сг теткомг, коши е онг таки саобшт10 све, што се догодило. Целу е ноћв Жерарг лутао по вароши, и повииугоћи ее некои невидимоМ спли, непрестано се повраћао кући, у ко1оВ е Тереза живила. Свећа е горела у зелеиоВ соби, у ком га она досадт. никако лае пуштала, и видило се како е нћна сенка пролазида поредг белн завћса на прозорима; едант. путх се лицемг на прозорг наслонила, и позадуго е остала у томђ положенго, а Жерарт>, ноћнимг мракомг понривенг, гледо е на нго. Шта е она радила у тоК у- самл^нои соби? Да шв сов^та тражила у памтенго, кое се у нбои пробудило. Сутра данЂ, ЖерарЂ е дошо у обБто време. Тереза е бвиа у сали, у црно обучена, сђ госпојомђ ЛгобперЂ, а изгледЂ н1шђ тако се промено, да ЖерарЂ дн« мого познати, ни пређашнБЈК осмеакЂ, па ни самг погледЂ; и начинЂ приманн тако е странЂ 6 бш, да ЖерарЂ н1е мого издржати нћгову важностБ и при-

м -ћтну ладноћу. То е н^ћга лко удивило, и онђ е сматрао у томе, да су све нЂгове надежде уништене, зато е тражш начинЂ на кои да се облсни, небринећи се притомЂ ии иавманћ за свое срце. — Л самБ дошо да се опростимђ с' вама, проговори онђ дркћућиМЂ ГЛаСОМЂ. , — В б 1 одлазите? запцта га Тереза. — ОдлазимЂ; д немамЂ овде ВБ1ше никаКва посла; Б огђ ми е сведокЂ, да 6б1 д желш овде на свагда остати, но а нисамБ онаИ, Ч1го е споменЂ вами тако драгЂ; МОГу ДИ Л 6Б1ТИ страно лице за ону, СЂ КОШМЂ самБ провео онолико часова, набсрећши у моме животу? Б оимђ ср да ми нећете никако опростити зато, што самБ а туђе име нос10 толико времена, и та ме мисо нко узнемируе. Ахђ, КаДЂ бБ1 ВБ1 Јоштђ онаквомЂ 6б 1 ЛИ, д <аквомЂ самБ васЂ л некадЂ пцзнавао! . . . . али то 1Пе могуће . . . та срећа бБиа бм врло велика за мене; оћете ли вб1 бнти срећн1и сутра, него што сте гоче 6 б 1 ли , то иезнамЂ ; н самБ мои дугЂ одужш . . . Душа е ваша садЂ слободна, Тереза . . . збогомЂ! О нђ ше мого далЉ продужити: младостБ и ^лго6 овб узели су свое, зато се осврно и еданЂ коракЂ кђ вратма учин !о, да бм мого свого забуну сакрити. — ЖерарЂ! викнула е Тереза, и онђ се зауставш. У очима н -ћнимЂ блистала се лгобовв и разумЂ. — Мое име! р т еко е онђ, и башо се кђ н 4 нимђ ногама. — Ахђ , мон лгобезна децо! викнула е госпол ЛгобнерЂ! немамЂ внше снаге, да издржимЂ: одите васЂ полгобимЂ ....

**На неко време после тога, еданЂ младЂ човекг, обнчннИ посћтителБ Паризки' БулБвара, зауставш в едногЂ свогђ познаиика, башЂ при улазку нЂговомђ у театерЂ. — Знашг шта е ново ? запБггао га е. — Шта е ново? И зарЂ е мало цовостш! — ЖерарЂ, сирома ЖерарЂ, онаК веселакЂ, кои е увекЂ добиво у игри на карте, — Шта, умро?