Подунавка Земун

94

— Готово! ожешо се ... . — Е да! какву е узо ? — Неку Немицу, сб котп. се познао незиамг гдн, на брвговима Равне .... Ето до чега може довестн човека путован^ . . . — Свршено и рћшено! одговорјо е другг.

КорнслЈи Станкошшг. Мидо ће бмти нашимг читателбима у Подупавки ликг и кратке черте живота младогг србскогг ум^тника, госиод. Корнел1л Станковића видити. Онђ е родш се у Будииу 21. Авг. 1831. год. Бмо е двадесетг второ дете отца свога. 1оштг од'ћ н!1И!1+.Ж1пегт. детинства указивао е склоноств кг музики : ова е тбшђ све више и већма растила — што и цела н-ћгова породица музикална е бнла, а нарочно нћговг отацг. Немила смртв иаскоро лигаи га родитела и браће. Старателви н-ћгови даду га на школе. Ту е онт. садг другјв познвг оиред-ћлеК1Л сасвимг получхо; ишао е у школу, али непрестано сг духомг своимг бавш се, како бм музикално знанћ предузети, учити и свршити могао. Благородну нћгову желго нЈе имао ко прехватити. Али свако лепо дарованћ судбана недопушта пропасти : г. спаја Павелг РиђичетИ изкусивши дарованћ нјћгово смилуе се две годиие дана о трошку га своме у Пешти учити и изображаваги. Но затимг обстоателсгва Корне.на нашегг промену се : садг е морао у Сегедину, садг у Араду школовати се, годиие 1848. дошавши у Пешту снршп поезЈго. Нова еиоха за ићговг младшЧ животг породи се; г. спајн И. РиђичкШ дознавши н-ћгову племениту тежшо кг музики н1е могао срцу своме одолети, већг самг собомг поведе га у Бечг, гди га наИславншмг умћтницима, ие другчје, но као огацг сииа препоручи и преда. Композицје проФесорг био му е Сбхтерг, заиста првна теорогикерг садашн4гг времена у сво10и струци. У последнћ време уч10 е клавирг кодг ц. к. камер -влртуоза Вилмерса сг наВвећимг успћхомг. Пол-ћ е музикално пространо, приглжаватћи више граиа: али нема лепше и благородте, цего што е црквено-правослапно п1ш!в. То е полћ младиВ нашг умћтникг за будућу живота свога д-ћлателностБ изабрао, кое е управг са нћговомг природномг склоносћу согласило се — и у коме онг, напредно и дично успћвагоћи, поуздане надежде србскоме роду обриче: да ће споменг и кодг навпоздшегг потомства задобити. 1851. год. компонирао е Свету Литургш, коа е у капели при Н-ћговоВ Светости 15. Марта сг поволкствомг одпониа била. Те исте године на Ускрсг Нћгова СветостБ служила е, гди се већг и остало обичио пћнје, као Христосг Воскресг, Ангелг воп1аше и т. д., сг нћговимг п^темг измешавало. 1854. год. дође у Карловце гди за три месеца обшту годишнн) Литургш начерта. Нсге годнне у Окгобру месецу одиутуе у Бечг да очертана дћла на четири гласа изведе. Г. проФесорг Сехшрг, кадг сеупозиао са црквенимг воеточне цркве мелод1Нма, чисто ше вероваги хтео, да красно наше п:ћшб већг дотле гие у ноге сложено било. Та иста иохвала одг славногг човека побудила е г. Корнелга, да концертг шпиритуелг у Бечу иредстави, кои е на обште задоволкство изпао1855. год. дође опегг у Карловце, гди се преко целе зиме бавећи и сг Октоихомг занимагоћи исшМ сретно и оконча. Марта месеца ове године желећи се лично сг народомг србскимг упознати, учишо е пос4те некимг србскимг местама, гди концерте свое нреставлнгоћи красна е побуђавагоћа одушевленн производш, и свуда сг паИвећимг усрд^емг дочекиватг и п г —бвдао.

На томг копцертодавагоћемг иуту прати га другШ младбШ србсгаЛ ум!>тникг, г. СтеФанг Тсодоровпћг, Новосађанинг; ковгг такоћсрг овде пашимг читателБима седећегг очертана представлнмо.

Бо}1 С.!а11камеиач1(Љ илити на Михал4вачкомв иоло. Дана19. Августа 1691. ВеликШ везирг МустаФа Кј.уприли (Чуприлићг) добивши сг великомг штетомг 8. Октобра 1690. Београдг, поврати се славодобитанг у Цариградг, где е са прекореднимг сесс.гћмл. дочеканг, будућп су ч у н-ћиу Турци осветителн вере Мухамедове сматрали, кои ће опетг Уигарску и Славонш подг окрутнии турскШ арамг подврћи. Првнв нћговг посао бшше новчаницуи воиску у редг посташпи. Чимг е обое на поже.гћнни степенг довео, подигне се у Београдг. Ио буде крозг изненадну смртк цара СулеИмана II. кои е 11. Ман 1691. преминуо, препрећенг: неколико дана шштг у Цариграду остати и новогг цара на престолу осигурати. Сг н1:гонлиг удћвствЈемг буде навмла^ЈИ братг поковника, АХмедг II. на отоманскШ престолг противг мнопГ волћ, уздигнутг. Чимг е ћуприлићг у Стамболу ствари уредш, оправи се сг воИскомг на путг, коегг е но-мИ султанг до Адрјшшполч пратјо, и допре у Београдг, гди га е добро наоружане и веште воОске — какове већг одавна Турци имали нису сто хилада, чекало. Већг е пре 30.000 воиника противг Ветерана у Ерделв послао, кои су сг оне сгране цесаровце узнемиривати имали. ћуприлићг преће Саву дана 9. Августа 1691. са свои 100.000 вовника и утабори се одг отока савскога „Циганка званогг Иамг" до Земуна. Међутимг ни Аустриска, отечески се за свое држава брииећа влада, ше безпослена остала; него е изг 66.000 воВника састоећу воИску подг унравомг воИводе Лгодевита Баденскогг иодигла, и иреко Вуковара и Илока до Петроварадина иослала. Лшдевитг БаденскЈВ дошао е 29. КМа у Петроварадинг, гди зачуе за турскш логорг, те таки остави Петроварадинг и противг ићга поити, и стане 11. Августа Турцима на супротг. Но везпрг, кои е своћ логорг са 150 топова оборужао, нехтеде наполћ. Лгодевитг БаденскШ славанг и разуманг човекг, зачувнш одг ухода, да е турскш таборг са метеризама добро учвршћемг, и тако логорг ненападанг, ирибере свов станг 14. Августа, пославши буковску драгонску регементу предг Сланкаменг напредг, да дуиавско прибрежћ и бродове одг турскогг напада чува. Међутимг ћуприлићг крозг уходе о споменитомг посланго извћшћенг, пошал^ћ 6000 спајд на одвоено место, кои пре доспеду, и после дошавше наше конлниство изнеиада кодг Бешке обколе, те све, осимг едногг частника и три проста, кои у бегу животг спасоше, нре него шшг помоћк дође, изсекоше, затнмг нападоше на лађе и шаИке, многе скупа са раномг освое, а неколико потопе. Ово крваво подузеће охрабри везара, те почие се надеждомг гоити, да ће му и на далћ во&а срећа за рукомг ићи. Усл^ћдг толике ласкаве наде, утабори се одг : Дунава до побрелан Фрушкогорски, и цео таборг метеризима добро утврди, те ноћу меЗ )у 18. и 19. Авг. са сви сграла пугг у Петроварадинг затвори. Непр1нтелБска леђа и лево крило застирашв Дунавг а лево баре, густи шипраци и дубоки шанцови, Затворенћ Петроварадина смути понешто вовводу Баденскогг, ерг е само иа два даиа ране имао, и Петроварадинг му е, одкудг бн го добити могао, затворенг. Зато све