Подунавка Земун

155

чунг одг сто талира за белило, руменило и помаду; а а се не бв1 управо радовао, кадг бм морао такве рачуне изплаћивати. Нбои заиста приличи она песма: „Румени се и бели, ђаволи е однели!" ДалЂ, маико, дал^!" „А плавоока бца у другомг сокаку?" „Е, она ти се опетг залгобила у превртанЂ сг очима, и у томђ се прил^жно упражнава, премда е блага природа са здравимг и правимг очима обдарила. Кадг бв1 се дакле саставили, то небн никадг нашли правогг пута, већг бм све странпутицомг ишли. Нема дакле ни одг бце ништа." „Хмг! Вм сте за чудо великШ пробирачг! А да како вамг се допада Милева, ћерка оногг трговца тамо у трећемг сокачићу, иза ваше куће?" „Да ме Богг сачува! Кадг самБ ту скоро поредг нвиногг дућапа прошао, имала е у руци меру одг Фунте, те е сг нБоме кукавномг шегрту прилично носг нагиЉчила ; а мени се допада моВ правБ10 и здравмИ носг. И ту нема ништа." Нећели вамг се допасти мала, лепушкаста Пулхер1а, трећа кућа одг васг на ниже? Зарг ше прјатно и умилнто девоиче?" „Врло умиилнта, маико, врло умилата, докг ћути; ал' кадг уста отвори и почне говорити, онда се види, да има езикг, кои е страшно дугачакг, и страшно оштарг, и сграшно шиластг, као какавг мачг. СкидаВте ми е сг врата, мамице, ту вашу умиллту Пулхерш, и траж'те дал1). а „Е добро, а омо амачно нећете замерити црноокои Анки. Вм знате, кого мислимг, единицу богатогг ћ}фчје. То 6 б 1 6 бш лепг залогаи за васг. Шта мислите?" „Опростите, маВко. В б 1 амачно немислите озбилкно саставити ме сг ономг девоИкомг, кол 6б1 ми могла бБ1ти стар1л тетка? Другу, другу!" „Ха, садг самБ погодила. Кристина, сладко, витко детенце, ћерка трговца Масиокосића, та ће 6 бтти по вашемг вкусу, ел 1 те? Она вамг чита романе, удара у клавирг, и зна вамг више одг каквогг НроФесора, а говори вамг Французски." „Вб 1 имате ираво, маико. Госпођица Кристина Маснокосићева говори Французски, одг како е србски заборавила, и зна вамг као какавг ПроФесорг сг речиа препирати се; али кувати, маико, и прати и месити — то су ствари, о коима госпођица неће да чуе. Ахг, а се тои ученов госпођици са свакимг високопочитаи15мг укланамг сг иута, ербо е се за чудо боимг. Дакле дал1>/' г Но па оћетели мого ћерку Милицу, оно младо лепо дете?" „А, маико, тога ради сте дакле изброали такве днвие лепотице , о коима сте уверени били, да ми се неће допасти, да бм тако пре и рад1е вашоИ ћерки руку нружш? Вбј сте врло учтиви! Но мени се чини, да вашои ћерки има само четрдесетг и иетг година, и неколико месеији, и неколико дана 1 Јоштг одозгор', е л' тако? Маико, маико, да вамг нешто кажемг, ал' на уво." „Да чуемг рано!" „Иднте, мабко, у вилино коло сг вашимг проаодаџилукомг!" Алка, ова добра бака, упрепасти св сг оваквомг редкомг Светозаревомг благодарности за нћпг трудг. „ Вб 1 ћете се некада канти, сбшко , за цело ћете се каати, ал' ће онда 6 б1ти доцканг; у осталомг немоите мислити , што мислите. Моа ће Милица, оно красно, младо дете, опетг покрити главу, но вб 1 ћете до'нде бирати, докг на какву праву аспиду ненаиђете и оида вамг желимг, одг свегг срдца желимг — да се добро насладите. Хи, хи, хи!" Сг овимг речма заврши бака своИ говорг и извуче се као тарана изг лонца. „Твое прорицанћ, маИко, нећети се изпунити, 4 рече 10И Светозарг, „амачно неће. Н самБ већг заклгочјо, и сутра са зоромг одлазимг у НовБШ-Садг; ерг то е права дражестна башта, и ту ти цветаго наВлепше девобчице. Међу овима изабра'ћу себи невесту, лепу што може 6 бпи , богату, што може 6 б1ти , младу, танку и витку, што може 6б1ти, укратко да кажемг, нраву богишо. Ха, ха! мабко, то ће 6 б1ти , а тако се незвао Светозарг Момчиловићг." 1оштг истога дана после подне оде Светозарг на малу шацу, где се брашно мери. Ту се сунчало неколико Сремаца сг краткомг луломг у зуби и опакл1нма или кабаиицама огрнути, премда е врућина доста ака бвиа, кои су за живота таЛ задатакг себи прописали, да радо нутугоће лгоде одг Земуна до Варадина, или Митровице, и опетг натрагг на лакимг колима сг два или три брза и омалена кона за малу цену возе. Ови искрени лгоди, поштенБШ, и простодупншћ родг лгодш, простБ! нрава , безг лукавства и нритворства, разговарали се о коечему, кадг е Светозарг међу нби дошао, и свого имг намеру одкр1о, да у Новми-Садг путовати жели. Садг се почну цепБкати и погађати. Сремацг, сг коимг се Светозарг погађао, искао е четири цванцика, кое се овоме млого учини, и зато му понуди три цванцика. Сремацг на то ненристаде, већг укратко одговори: ,,Ид' на дамшу!" На ове речи почну се остали Сремцм весело сме-' ати. Сг тииг е речма хтео Сремацг паробродг по-. срамити, хтео е Светозару доказати, да очг 10штг за машо цену одг пароброда вози, и да ће онг на&^ после, ако до тога дође, паробродг за собомг оставити. Светозарг, мислећи, да ћо се са шалБпвимг блеС10мг — тако се звао таи Сремацг — у путу при^ лично нашалити, обећа му четири цванцика, и даде му на то капаре петг грошића. Ова е капара Сремца тако везала, као да е добм иисмо и печатг, а за тимг буде време и место полазку уречено, и наипосле заклео се блесш своимг здравл-ћмг, да ће на уречено време сг колима доћи, и да ће младога господииа тако добро и брзо возити, да ће му оваи више одТ) полића ракЈе и више одг олбе вина у путу радо платити. 6лес1ини другови уверавали су Светозара, да е заиста добт врстиогг кочјаша, кои ће га поштено послужити и сг нБимг тако рећи одлетити, па по томе да е праведно, да га и онг као зеницу чува, и да путемг виномг и рашомг пои. Тако се Светозарг врати, задоволлнг сг наредбама, кое е за сутрашн4 путован^ учин10.