Подунавка Земун

156

ГЈавно дицеове приповедке води невесту кући.

Кадт. в на прагг ступјо, сретне га маИсторт, Танас1б, н 4 говђ сус4дг, и поздрави се сг нвимг, упв1тавши га, где е бно, и шта намерава, кадг тако нагло иде? „Вама, маЛсторг Танас1в, могу казати," одговори Светозарг. „Н. идемг сђ п1аце, где се брашно продае, ту самг погодш Сремца, и сутра са зоромг подвзимг у име Боннв у Новвш-Садг." „У НовиИ-Садг? Смемо ји знати, каквимг лосЈОмг ?" „А зашто не? Мислимг тамо просити девовку." „Истина? а рече маСсторг Танас1е. „Е, па срећанг путгжелимг, ад' а би вамг нешто препоручм: немоВте тражити у далћини оно, што имате овде. Знавте , младив Господине, то што цео светг зна: да у Срему има добра вина и лепн девонка. Дакле, срећанг вамг путг. а МаВсторг Танас^в оде, а Светозарг уђе у свок) кућу, и пошто в рано легао, успавао се сг речима ков му в маВсторг Танас1е изговорш, то вств: у Срему има добра вина и лепи девоака. „Садг ће те видити," рече блесјд. „Само молимг држ'те се оберучке добро за кола, затворте очи, па немабте бриге." Светозарг се Н1в хтео страшлБИвимг показати, те тако тури безбрижио руке у џенове, и гледао в сг отворенимг очима, шта ће 6лес1а чинити. ОваВ, мислећи, да га е господарг послушао,

Коч1ншг 6лес1н одржао е речв. Пре зоре већг в био предг Светозаревомг кућомг. ОваВ е већг 6 бјо устао и наскоро обученг, и седе на кола, где му е н4говг кочјишг за седенћ повисоко одг сена место справт бно. Сандукг сг алБинама ставш в покраИ свои' ногу и тако се кренуше на путг. Конби , два жива вранца, кокасаше брзо!, и садг се случавно деси — коч1ншг се барг тако притварао, као да се зачудш — те конби предг самнВ излазакг изг вароши стадоше предг крчму. блесјн сиђе сг кола, као да има нешто на НБИма поправити, а за тимг као збун4нг оде на врата крчме и стаде са своиг снагомг лупати, докг крчмарг отвори и коч1ншу, као свомг добромг зналцу, назва добро готро.

„Господине," рече блесјн Светозару, „а бн рекао, да бв1 добро 6 б 1 јо , да као путници, а особито на овако ладно готро, пошемо кого чапГу рагов; ерг овде е и добра рама и добра мера. в

„Што ти драго, блесЈа," рече Светозарг. Онг му дакле даде донети еданг полићг шлбивовице, кого 6лес1В у сластв смота, и, пошто 6 господарг платш, попе се на кола, канџјомг конћ истомг додирнувши. То е доволбно бнло, да конви брзо трче. Данг 6 већг бно увелике, кадг су у прво село Б *»# дошли. КроткШ народг већг е бно на ногама и ишао е у пол4 на раднго. блеиа устави садг кон4 и рече Светозару ; „господару, ако вамг се допада, и ако имате волго, то ћу прогорити крозг ово село као внла, нека виде лгоди, какве имамо конћ." „Па добро, 6лес!'з, а одговори Светозарг, кои в сг коч!ашемг волео шалу проводити.

Дружство иидосрди«! • остави канџ'[го, кого е досадг у руци држао, норедг себе, повуче левомг рукомг каасе мало кг себи, а десну руку подиже у висг, претећи прстом в конвма, кои су већг ушима стригли; осимг тога ударао Ш е шилнстимг опанкомг, часг левимг, а часг деснимт> у бутине, вичући: хаВтг! ђи вранацг! ђи! — Конби , као да е ђаво у нби ушао, полетише на едаипутг крозг село као одпуштена стрела, преко камена, рупчага и