Подунавка Земун

,г

ше могао сг места маћи. 6лес1н наравно Н16 могао Светозареву нссрећу приметити, почемЂ е сђ конвма посла имао, нити се могао осврнути. „Несрећниче," викну множина долазећемг блеС1И, „гледаи шта си урад1о! ТвоИ е господарг савг угруванг." Упрепашћенг сиђе 6лес1Н сг кола, и кадг виде свога господара бледа и као полумртва на землви лежећа, удари се у груди, а сузе су му низг образе капале. Онг уздану, и поче тужпимг гласомг ндиковати: „0 моМ добрмВ, младвШ господару! камо срећа, да ме врагг шв напео, да сг вама на колима онако крозг село пролетимг, тв се небн ова несрећа догодила. Тежко мени несрећнику, шта самв урадп)!" „Не тако 6лес1а," одговори му Светозарг слабимг гласомг; до мене е кривица, што самБ то трчан15 тако олако узео." „Прођте се адикована и правдана" рече садг еданг у годинама човекг и у грађанскомг оделу, кои е истомг пристушо бно. Онг нареди, да Светозара на носила метну, и н&говоИ кући однесу, те да му потраже помоћи. ОваИ добродушнмВ човекг био е у селу трговацг или ситничарг, кога обично селаци »Гркомг" зову, по имену Лнко Добродушг. Кућа му е наблизу бв1ла, и Светозарг буде тамо однешенг. Лепа собвша и мекана постела приме садг угруваногг Светозара. Некш Чича Марко жив '10 е онда у томг селу, и бнше на гласу збогг н1>говогг простоприродногг леченн, а нарочито збогг намештана иогу и руку. Добродушнна трговацг пошлА одг часа по овога чича Марка. Марко дође, изпмта болестпика, и за четвртБ сата баше Светозарева рука и нога намештена и увезана. Онг е страдалника саветовао, да за шестг дана мирно у постелБИ лежи, а после шестг дана, говораше онг, бв1 'ћете савршено здрави. Светозарг е стрпелћиво сносш свого судби- , , ну, и то у толико лакше, што е у супруги истога трговца, у врстноД и почитанн достоИноВ домаћици, добјо праву матерв. Но лежан-ћ у постелви баше му сасвимг лако, ако не и добродошло, кадг е другогг дана Мара, н"ћна лепа ћерка, окретиа, иозорлвива и за чудо вредна, одг осамнаеств годииа девоИка место матере страдалнику вруће супе доиела и цео га данг нћжномг бриж.љпвосћу двормла. Међутимг е блет својо Н кући отрчао бвш, угћшенг, што е знао, да му е господарг добро склон1јмг и пегованг бмо, обећавши се, наскоро опетг доћи, те да за свогг господара пропнта, иа ако е оздрав'10, да га возн, кадг му срдце иште, па ако ће бнти и накраВ света. Младоств и лечеић, кадг завднички раде, брзо доносе здравл')!. Тако е бнло и са^ Светозаромг. Шестогг даиа после догодивше се несреће могао е већг сг постелћ устати и о штапу прилично ићи. Чича Марко усрдно се томе радовао, а Светозарг му е искрено благодарш, сг чимгеМарко, кои ше никакве поклоне примао почемг е у свомг селу страдалнике само за ду-

чаглн, и тако еднако, докг нису накрав села изишли. На речБ свога господара стадоше ту као укопани, дувагоћи, дакћући и нару изг носдрва пушташћи. 6лес1а е свое учишо. Смешећи се накривш е шеширг, и окрете се свомг господару сг речма: „Шта велите, господару?" — Но како се садг упрепасти, кадг виде, да му господара на колима нема. Онг одг

Часа окрете кола и упути се у село, и паскоро опаЗи мложину лк)дЈП, кои су пешто гледали. Ту е бно Светозарг. ОваВ е сирома, кадг су ђаволски конби пегрчали, са свогг седишта одскочш, а почемг е руке у џепови држао, то е морао равиотежу изгубити тимг пре, што се ше могао ни зашта преватити. Као лопта изкочш е изг кола и пао е на землш тако ико, да е и ногу и руку угануо, те се