Подунавка Земун, 21. 07. 1856., стр. 6

166

опоминЂмг, да самћ огорченг устао, кадг самб, опазјо, да ме одт. пролазећи мои познаника ни еданг поздрава неудостоава, ади башг ни еданг. Срдито се удаЛБИмг одт. тога м1>ста и пођемг тражити конака; кадг на углго еднога сокака сав1бМЂ, еретнемт. се са мо10мђ Анкомђ . „ВолФе!" повиче она гласно и пође да ме загрли. „Опетг си овдћ лшбезћиИ ВолФе! хвала Богу да си се вратш!" Да глад!. и певолго трпи, видило јоК се по одћлу, а срамна болестћ видила 1ои се на лицу; изгдедг н1нгћ св1»дочш е, да се у иаиразврат1пе створенЂ претворнла. Л со одма сћтимг шта се одђ прилике сђ нноме догодило, и садг ми паде па умЂ, да самћ малочасЂ срео неколико кнажески драгонера, одкуда заклгочимЂ, да у варошици мора бмти гарнизонЂ. „Солдатушо!" продеремЂ се и смегоћи се окренемЂ 10И ле!)а. Мнло ми е бв1ЛО, да се међу живима шшђ едно створен-ћ горе одђ мене налази. Нисамв е никада ни лобм. „Мати ми е умрла бнла. Сђ мошмђ мало ?,1ђ кућицомђ су се поверителБИ намирили бнлн. Никога и ништа више нисамћ имао. Са†ме се светг клонш као одђ каквогЂ отровиика, али и и самБ се еданпутЂ одуч10 одђ стида. Одпре самв се 1:рЈо одђ лгоди, ерЂ презрен'ћ писамБ могао подносити. Сада самБ имђ се наметао и увеселмвао се тиме, што ш разплашуемг. Добро ми е бв!ло, ерг нитг самв имао више шта добити, нитм шта сачувати. Никакво ми добро свобство Н1в требало, ерг га нитко кодђ мене цје ни предпоставлко. „Цео св'! зтђ ми е отворенг 6 бш , и можда бм ме у туђон землБи за поштена човека држали, али и самв већг 6бш таио клонуо духомг, да самв се боао као поштенг и изгледати. ОваК е ми начипг мишленн наипосле очаннЉ и срамота силомг наметнула. Кадг већг нисамБ могао чести никако задобити, ос-та 10 ми е шшг едино то, да се привикнемг бмти безг н1>. Да самБ ово понижен^ дожив^о докђ самБ 10шђ суетанЂ и гордЂ бмо, морао 6б1 себи самв животђ одузети. „Шта самБ управо сада заклгочш, бБио е 10ШЂ и мени самомЂ непознато. Само самБ се толико тамно сећао, да самБ хт1»о зл»> чииити. Хгћо самв судбу свого заслужити. Закони су, мИслио самв доброчинство за св'ћтг, заклгочммг дакле повређивати 1и; иекада самБ изг нужде и лакомислја грћппо, сада самБ пакг то чинш слободнимг изборомг и на свое увеселеше. „Прво ми е бБЈло да самв се подаинога лова лат10. Л овђ ми се 6бш већг и оиако мало по мало у етрастБ претвор^о, а осимг тога морао самв одг нечега живити. Него нисамв едино ради гога ловг изабрао; копкаломе е нћшто да кннжескоИ забрани иркосимг, и да свимг силама господару моме штету наносимг, Да ћу ухваћенг бмти, тога се више нисамБ боао, ерг сада самБ имао за одкровитела мога олово у преправности, а 6бш самв ув1>ренг да ме пушка изневћрити неће. Сву самв дивллчб тукао на кого самв годг наилазш, нћшто мало само самв на граници у новацг обраћао, а већу частг самБ оставлао нека труне. Жшио самБ штедлвиво, да могу имати трошка за барутг и олово. Опустошеиа, коа самв у великомг томг лову починш, осћте се, али сумин се нје више мене тицала. МоИ изгледг сваку е сумнго брисао. Име мое бмло е заборавл1>но. „Овако самБ неколико месец - 1и живш. бдпо сзмб

готро идући но момг обичаго трагомг едиога елена, крозг шуму лутао. Два сата самБ се узалудг мучш и већг самБ мислш, да ће ми се ловг измаћи, кадг га паеданпутг смотримг на еданг пушкометг удал'ћиа. Хт-ћдо већг иишанити и палити — но одма се тргиемг, видећи н1>колпко кораклаи одг мене еданг шеширг на зсмлби . Иогледамг бол1> и познамг ловца Роберта, кои е иза сдпогђ дебелогт, раста на исту дивлачБ иишанш, кошК самБ а мое олово иамћнуо. При погледу томг смртна ми ладноћа крозг кости помили. То 6 б 1!1 шо башг оиаи човћкг, на кога симб ме|)у свнма живимг стварима наижешће мрз10, и таИ е човекг нзложенг домашаго пушке мое. У томг тренутку учини ми се, да се савг светг на нушчану цевБ мого спустш, а мрзостБ читавога живота мога да се слила у единБ10 врхг прста, сг коимг ћу убиточно гвожђе потегнути. Нћка страшна невидима рука надамномг е лебдила, показателв часова судбине мое неодзивно е на оваи црнми минутг иоказивао. Рука ми е задрктала, кадг самБ се на пушку ослошо, да она страшпБШ изборг учиии — цвокотао самБ зубима, као да ме грозница тресе, а дисапћ ми се загушлбиво у џигерици заптило. Нћлнп се мииутг цевв мол међу човекомг и елеиомг иеодважпо лголлла — едаиг минутг иротече — 10шг еданг — и опетг еданг. Освета и сов 1> стб борише се постонно и нееднакомг срећомг, али освета поб1>ду одржа и ловацг се мртавг на землго свали. „Сг ватромг заедно и пушка ми изг руку изпадне ...... убица .... промуцамг лагано у шуми е тишина владала као на гроблго — добро самБ чуо да самБ убица изрекао. Кадг се ближе довучемг, онг издане. Дуго самв ћутагоћи предг мртвацемг стазо, навпосле аспи-мг смејјомг одда'немг. „Хоћешг ли одсада држати езикг за зубе, драпи пр1ателго!" проговоримг и сп г ћло ближе ступимг, иакг му образг иа пол1> окреиемг. Очи су му бмле сасвимг отворене. Л се сневеселимг иа еданг махг умукнемг. Чудно нћшто станемг осћћати. „До сада самв на рачунг свое срамоте грћнно; али сада е 6 б 1. јо учин1шо нешто за кое шшг нисамБ одуж1о, Пре еднога часа мислимг, да ме не бн нитко могао ув!»рнти, да се шнгб какво створенћ) горе одг меие подг небомг налази; сада почнемг увиђати, да ми се пре едиога часа шшг и завидити могло. „Судг Бож! И ше ми 6бш на паметБ пао — него само некакво, незнамг какво? тамно опомиианћ штранге и мача, и погублеи1» н1»ке женске. коа е д1»те свое уморила, што самБ 10шг као ђаче гледао. Н-ћшто особито страшио бмла ми та мисао, да ми е одсада животг заложенг. Ни на шта се више иеопомин1Јмг, Усилавао самв се, да се живо ономенемг свио они зала, коа мп е мртвми за живота свога нанео, али чуда! паметБ мол бБ1ла е као изумрла. НисамБ иишта могао себи представити одг опога, што ме е пре четвртБ часа до бесиила довело. НисамБ ни понати могао како самв до тога убЈВства дошао. „1 ошђ еднако самБ предЂ мртвимЂ т г ћломЂ стаао. Пуцнава неколико бичева и шкрипа неки теретни кола освести ме. М1»сто, гд1» е д'ћло учинћно н|е ни четвртБ мил1» одђ друма удал^но 6 б!ло . Морао самв на свого сигуриостБ мислити.