Подунавка Земун

170

„О нђ се почне сменти. „„Могао би се заклети, кк повиче, „,,да нпси радг, да те и сада за што бол& сматрамг."" „„Дакле за што хрђав1е"" — Хтедохг далЂ. „„Лакше прјателк)! Та шта те гони тако? Шта имашг издангубити ?"" „Н се едно ока тренуће промислимг. Незнамг одкуда ми ове р4чи на езикг дођоше, „„животг е кратакг," реко лагано, „„а пакао трае вечито."" „Онг се у мене загледи. „„Проклетг да самв вв рече наИпосле, „„ако се тб1 ниси краи какви вешала прилично очешао."" „„Можно е, да ће то тект. доћи. Дакле у здравлн) да се видимо друже!"" „„Нек'смо дакле другови! ла повиче онт>, извади изг свое ловачке торбе едну чутуру одт> лима, подобро изг н4 повуче и пружи е мени. У бЂжанм и страу самБ 6 бш сву снагу изгуб1о, а читавт. оваи ужаснвн! данЂ нисамБ ништа у уста узео. Већх самБ се побоао, да ћу у шуми скапати, ерг се на три мил1> унаоколо нисамБ могао никаквомт. подкрепленго надати. Садг нека свакЈИ разсуди, како самБ радостно нашену здравицу примт. Напитакг оваи ми изнова т&ло подкрЂпи, срдце охрабри и надежду и лгобавБ кг животу поврати. Сада почнемг мислити, да нисамБ башЂ сасвимЂ б^данг; толико е 6 бш у станго таН добродушнБШ напитакг учинити. 6 стб, то признаемг, мое станћ опетг е бБио готово ср-ћтно, ерг сзмб едва еданпутг после иладу промашени надежда нашао едно створенћ, кое е по изгледу мени равно бБио. У овомг станго, у кое самБ запао, са пакленимг бм духомг братинство шо, да само каквогг повереника задоб^емг. „Онг се извали на траву, кое и л учинимг. „„ТвоИ ми е напитакг добро дошао!" рекнемг л. „„М б 1 се морамо бол4 упознати."" „Оиг почпе ватре кресати да лулу запали. „„бси ли давно у томг занату „Онг ме оштро погледи. „„Шта мислишг тиме рећи?"« „„бли ово више пута крваво било? вл Л му извадимг ножг иза поаса. „„Тко си тБ1?" а викне онг разрогаченг, и остави лулу на страну. „„Убица као и тбј — али текг почетникг." „Онг ме стане разрогачено гледати и опетг се лати луле. „„бси ли ти одавде родомг?"" рече наИносле. „„Три милЂ одавде. П самБ гостилникг кодђ сунца изг Л . . . , ако си за мене чуо/'" „Онг скочи као помаманЂ. „„ПотаВнБШ ловацЂ Волфђ ?"" продере се нагло. „„Таи истнИ."" „„Добро ми дошао друже! добро ми дошао!"" повиче и кр4пко ми руку стисне. „,,То е паметно, да самБ те већЂ еданпутЂ доб1о, ВолФе! Ево има зећЂ година дана, одкако на то смшнлпмђ , да те се дочепамЂ. ПознаемЂ д тебе врло добро. ЗнамЂ л већБ све. Одавна самБ већЂ на тебе рачунао."" „„На мене си рачунао? А у чему?"" „„Тб1 си у читавомЂ пред-ћлу загустјо. ИмашЂ непрјатела, еданг те е чиновникг гошо, ВолФе! Упро-

пастили су те, сг тобомг су иа иебо вошгоћи поступали."" „Онг сада дође у ватру — „„Зато што си ти потукао нћколико свина, кое кназг на нашемг орашо и полго 'рани, годинама су те у тавници држали и ио граду потезали, кућу и читаво иманћ су ти отели, просакомг су те учинили. Та брате, зарг е до тога дошло, да човекг невреди више одг еднога зеца? Зарг мб 1 писмо 6 олби одг оне марве у полго ? — А тб1, такавг деранг, могао си то поднети?"" „„А шта бБ1 л могао?"" „„Та видићемо ми то већг. Али, хаИде, кажи ми, одкуда идешг и шта си сада наумт?"" „Н му цћло мое жит1в преноведимг. Но онђ и иеисчекавши конацЂ преповеданд мога, веселомЂ нестрплБивошћу скочи на ноге и повуче ме за собомг. „„Ходи, ВолФе брате,"" рече, „„садЂ си зрЂо, сада си ми онд"ћ гд -ћ те требамЂ. Т м ћешЂ ми на честв служити. СлЂдуВ ми I- 1 " „„Куда ћешЂ самномЂ?"" 1 „„Непитаи васданЂ. Хаиде! 1 " 1 — Силомђ ме одвуче са собомЂ. „Ишли смо тако скоро четвртЂ мил1>. Пред г ћлЂ е бБ1вао све стрменитш, а шума непроход[пн н дивлл, ни еданЂ иисмо р"ћчи проговорили , а самБ размишлавао; но наеданпутЂ се на звиждан -ћ мога вође тргнемЂ. ДигнемЂ главу и опазимЂ да смо стали краи стрмогБ одсћка нћке ст-ћне, код се у дубоку нругу сагибала. Друго н-ћко звиждан1з одазва се изђ дублБИне, и нћке лестве ненаше се као саме одђ себе лагано узЂ сгћну. Мои се вођа самЂ по нБима доле спусти, а мени рече да пречекамЂ. МорамЂ иаипре псето на ланацЂ метнути, тм си овдћ странЂ, пакБ бБ1 те могло растргнути. Сотимђ оде. „Сада самБ сгано самБ предЂ аругомЂ, а знао самБ врло добро да самЂ отоимђ . НесмотреностБ вође мога И16 се позорноети моши укрила. Требао самБ се само одважно рћшиги да л1)Ствице узвучемг, пакЂ б&гство бн ми бмло осигурано. ПризнаемЂ да самв то увиђан. ПогледимБ доле у нругу, у кого ћу се слда спуштати; ова ме е тавно опоминлла на провалу пакла, изђ кога нема више ослобођена. Сада се почнемЂ грозити одб корака, кои ћу учинити; едино нагло бЂгство могло бв1 ме избавити. ЗаклгочимЂ дакле б^гатн — пружимЂ већБ руку да лћстве узвучемЂ — али наеданпутЂ ми загрми у ушима , около мене се разлегне нћшто као подсмеателнБШ смеИ пакла: „„Шта е за убицу опасно ?* и1 — и рука ми као узета натрагЂ клону. РачунБ моб 6 бш е довршеиЂ, а време кааиа протекло, учин"ћно убШство 6 б 1 ЈО е нагомилапо за моимђ леђима као каква стћна, и вечито ми е повратакЂ пречило. У исто доба се и мои вођа поврати и назначи ми да идемЂ Сада се већ 'б и онако нГе могло бирати. СпустимЂ се дакле доле. „Идући овако исподђ ст1>не изиђемо на нЂку чи стину, и садЂ намЂ се н1 >колпко колеба укажу. У средини између ови протезала се округла ливадица зелеиомЂ травомЂ обрашћена, на коши е осамнаестЂ до двадесетБ особа около ватре седило. „„Ево намЂ браћо 114 ' рече мои вођа и стави ме у среду; ,,„ево намЂ иашега гостилника кодђ сунца! поздравите га!-" „„Гостилнпкђ кодђ сунца! ии повичу сви заедно, доустаго и сви се, мужко и женско, око мене склеп-