Подунавка Земун

171

таго. Истину да исповедимг, радостЈ« е била искрена и срдачна. Пов-ћренЂ, шта више и почитоваић се на евакомг лицу видило; едант, ми е стискивао руку, другШ ме е прјателвски чупкао за халвину, позорЉ ц4ло бв1Ло е као повратакт. каквогг милогт. давнашн^гг познаника. Доласкомг моимг бв!0 е прекинутг ручакЂ за кои су сели 6 бми. Сада се изг пова сви посаде, и мене натераго добродошлицу испити. ГЈри ручку е 6б1ло дивлачи сваке врсте, а стакло сђ виномђ ишло е неуморно одђ руке до руке. Чииило се да чета живи добро и у задоволБству, а свакш се надметао, да ии свого радостБ наивећомЂ необузданошћу изнви. „Мене посаде између две женске, кое е почестно место при трапези бвио. Л самв се надао сада бидити изметЂ женскогЂ рода, али се врло зачудимЂ, кадг опазимЂ наилЈншт женска лица, какве очи мое никада видиле нису. Л1зпша и старја бмла е Маргарега, кого су д1>воикомг звали, и могла е имати око двадесетЂ и петЂ година. Ова е безобразно говорила а шшђ се безобразше разбацивала. Млађа Марја 6 б1ла е удата, али е одђ мужа утекла, кои го е злоставјо. Ова е бБиа бол1з воспитана, но слаба и бледа, п ше тако у очи упадала као ватрена н4на сусћдка. Обадве су се надметале, да ми страсти успале: па Маргарета разганала е стидлбивостб мого безобразномђ шаломЂ, но ова ми е женска бкиа несносна, и срце се мое обрати за нав-ЈзкЂ плашлвивои Марји. ,„,Ето видишђ , ВолФе брате," поче сада онаи, кои ме е овамо довео, ,,„ето видишђ , како се кодђ насЂ живи, а свак ^и е даиЂ као и оваи. Ше л 1 истина браћо? ии ,„,СвакШ е дзнђ као и оваи повтори ц^ла чета. ,,„Ако се дакле можешЂ одважити, да се привикнешЂ на оваи начинЂ живленн, а тб ! даи руку пакЂ буди намЂ предводителБ. До сада самв а 6 бш, али те6и ћу уступити. бсте л' задоволБни браћо ?*"' ,,„6смо! ии одговоре весело сви као изђ еднога грла. „Глава ми е бБ)ла усЈана, мозакЂ онесвешћенЂ, а крвв ми е бБ)ла одђ вина и страсти ускипила. Изђ света сзмб 6 бш избаченЂ као кужанЂ — овд 'ћ самБ братински примл1 >нЂ и нашао самБ добарЂ животђ и честБ. Окренуо се ма на кого страну, свуда ме е чекала смртБ.; но овд1> бн барЂ могао ншвотђ свои скуплЂ продати. Кђ похоти самв имао наижешћу наклоностк; ■енскји сполђ ме е до сада предусретао са презремђ , а овд1> ме е дочекала лгобовБ и необуздаио вегћ. Р1;шенћ мое мало ме е стало. — „„Остаћу кодђ 'Ђ, дружиио**" повичемг гласно и одважно, иакЂ јмимђ посредЂ чете ; „„Остаћу кодђ васЂ и ** пови1с1гб 10 шђ еданиутђ, „„ако ми л !)Пу мого сусћдку уступите! 4 "' — Сви се согласе да мое захт1>вап1} одобре, и а постадо проглашеиимЂ властникомг еднс к * * и предводител1 )мђ разбоИничке чете." Сл1иећи д1 )0 ирипов1>дке са свимг изоставлнмг; скаредиости саме нису за читатела ни мало иоучителие. Несретиикг еданг, кои е тако далеко загазјо, већг е морао чииити све оно, што човечество узбунгое али по другш путг убицомг нЈе постао, ков е самБ посведочјо, када су га сбогг одае на муке метали. Гласг о овомг човеку за кратко време пукне по •штавомг пред^лу. Друмови постадоше несигуни, ноћаа харанл узнемираваху грађане, име гостилника по-

стаде страшиломг народа, правосуд1в га е гонило и на н^ћгову главу буде награда ставл1ша. Онг е бно тако сретанг, те се изг сваке замке извукао, кол би га могла слободе лишити, а тако е лукавг 6 б )0, да в суев1зрство за чудомг грамзећи простака употребш на свого безопасностБ. Шгови спомоћници морали су разгласити, да е онг са ђаволомг савезг склошо и да уме обчинити. Пред^лг онаи, у комђ е онђ својо роллу играо, спадао е онда већма него сада у неиросвећене пред^ле Шмачке; оваИ се гласЂ прими као истина, и тако е особа ггћгова бв)ла осигурана. Нитко неимађаше вол^ћ завадити се са тако опаснимг дечкомЂ кому е ђаво на служби. ВећЂ е годину дана провео у жалостномЂ занату томђ , и сада му поче бвшати неподносимЂ. Чета кого е предводш, гпе му слине надежде н1>гове испунила. Пре га е варлБива сиоллшнбостб при бунилу вина засл&пила; сада оиази са ужасомЂ, како е гадно преваренЂ. ГладБ и оскудица ступише на м1зсто онога изобил1а са коимг су га улголкали; често е себи морао ручакг са опасношћу живота прибавлати, кои га е едва одг глади избавлао. С1>нка оне братинске слоге исчезну; завистБ, сумнл и саревнован1> беснили су у виутреиости ове развраћене чете. Судови су обећавали паграду ономе, кои 6 б 1 га жива издао, а ако 6 б 1 то кои одг шћгови другова 6 бш , шшг н свечано помилован4 — силно искушепЂ за изметг земалБск18 ! Несретникг е познавао свого опасностБ. Поштен1) они, кои лгоде и Бога издаго, слабачакг е залогг н1зговога живота. Одг сада више сна ше имао; в 1 јчитб 1 и стра смртнБш покои му е подгризао; нагрдна авегБ сумн^ћ чертала е за НБИмг куда се годг скланло, мучила га е бдителностБ, спуштала се сг нБИме у постелго, када е спавати хгћо, и страшнимг снима мучила га е. Уедно е занемл-ћна сав -ћстБ проговори, а спавагоћа гун каана пробуде се при овои обштов бури н1>гови прсјго. Цћла мрзостБ нЂгова окане се човечества и окрене страшну свого бодлго противг н1зга самогг. Сада е ц1злои природи праштао, и Н1е више имао никога проклинати до себе самогг. Порокг е на несретиику свого науку довршш; н4^ говг одг нарави добрБ1и разумг одржа наМпосле победу надг жалостномг обсћномг. Сада е осећао, како е дубоко загазјо, тишш замишленостБ ступи на м1>сто ирождирућегг очаана, Са сузама е прошлостБ патрагг жел'10; сада е 6 бјо ув-ћренг, да 6 б 1 е другЧ1е употребш. Поче се падати, да 6 бј му шшђ 6 б 1ло слободпо 6 б 1 ти правичанг, ерг е осћћао, да може такавг бнти. На наивишемг врху поквареиости свое био е ближе добру, него што е пре прве погр1>шке свое 6 бш. Башг у исто доба е букнуо ссдмогодишшЛП ратг и пописивапа воиничка су лко наиредовала, Несретиикг добје изг ове околностп падежду, и напише землћ госиодару едно писмо, кое овдћ изводно ставламг. „Лко се Ваша кнажеска милостб негади до мене сиисходити, ако нису овакви злочинци као што самБ а одг Вашега милосрд"ш исклгочени, а Вбј ме саслушаите пресветлБШ Господару! П самБ убица и лоповг, законг ме на смртв осуђуе, судови ме траже — а а се ево нудимг, да се своевошш предамг. Но уедно са особитомг некомг молбомг предг престолг Вашг долазимг. Л животг ирезиремг а смрти се небоимг,