Подунавка Земун

172

али ми е тешко умрети, кадг живм нисамћ. Хт ^ћо бв1 живити, да едну чаетБ прошлости поправимг; хт^о би живити, да се помиримЂ са државомг, кош самБ увредш. Мое погубленћ служиће св^ћту за пршгћрг, али неће д4ла моа изгладити. Л мрзимт. на порокг н ватрено тежимг кг правичности и доброд^ћтелБи. Показао самБ способности да могу отечеству своме страшанЂ бмти; надамг се да ми е шшђ нЉшто заостало, да му и аснити могу. „Знамг да нешто нечувено захтевамг. Животг е мо0 заложенг, непристои ми дакле са правосудгемг уговоре чинити. Али а недолазимг у ланцима нити свезанг предг Васг — шшг самБ слободанг — а ни наиман4 ме ше стра на ову молбу навео. „Милостб е кого просимг. Ако бм и имао какво право на праведностБ, неусуђуемг се навести га овде. Али опетг на нешто смемг судш мога опоменути. Почетакг мои злочинства брои се одг изречешн оне пресуде, коа ме е за навЂкг чести лишила. Да су онда блаж1б самномг поступали можда небБ! сада милости потребовао. „Учините нека милостб правду замене, Господару! Ако е у Вашоб кнлжесков власти, да законг за мене умолите, поклоните ми животг. Л ћу га служби Вашоб посветити. Ако узможете, а Вм ми Вашу милостиву волго у лвнимг листовима саобштите и н ћу се на Вашу кнажеску рћчв у главнои вароши предати. Заклгочите ли самномг дргчје, одма нека правосуд1е свое чини, а морамг чинити мое. Ова прошна остане безг одговора као и две друге у коима се просителБ искао за книжескогг коннника. Сада већг сву надежду изгуби, да ће помилованг бши, р15ши се дакле изг землЂ побећи и у служби крала прускога као честанг вовникг умрети. Сретно се украде одг свое чете и крене се на путг, Путугоћи наиђе на и-ћку малу варошицу, у коЈоИ науми преноћити. Недавно предг тимг бмаху издани оштри укази, да се строго на путнике пази, ербо се земл!> господарг, кои е државнмВ киазг бмо у рату едне стране примш бмо. Такавг указг бмо е добјо и писарг на каши ове варошице, кои е сед^о на клупи предг кашомг, кадг е гостилникг ашећи дошао. Изгледг овогг човека бмо е сиешанг, а уедно страшанг и дивлбШ . Мршава клгосина, кого е анио и невкуснмВ изборг од^ћла, при чему е по сво8 прилици већма дЂловала кронолопн крађе, него ли н-ћговг вкусг, доста су чудно стонли у противности са лицемг, на комг су толики бћсни аФекти као осакаћена гћлеса на боиномг полго разастрти бмли. Писарг се тргне кадг угледа чуднога путника овога. Онг е на кап!и осед10 и четрдесетгодишнБомг службомг постао е непромашнимг Физиономомг свјго скитница. И4гово соколово око и овдћ га непревари. Одма затвори капјго и ухвати кона за узду заиште одг конаника путнмП листг. ВолФг е бмо за случае те Феле преправанг, и имао е при себи еданг путнмв листг, кои 6 недавно одг оплнчканогг нЂкогг трговца отео. Али едино то св^ћдочанство нје бмло у станго четрдесетогодишнЂ расматранћ пореметити и оракулг на каши у противор ^Ч1б довести. Писарг пов1зруе већма своимг очима него томг папиру, и ВолФг 6 морао ићи сг нБИИе у варошку кућу. ВаропшВ судацг разгледа путнмв листг и при-

зна га за исправногг. ОваИ е бмо великШ прнателв новост10 и особито е лгобш краи бутелћ вина о новинама диванити. Изг путнога листа е видш, да путникг долази управо изг непр1ателБске землћ, са ратнога позоришта. Надагоћи се да ће одг странца тога какве приватне в4сти измамити, пошлЂ му по едномг таинику путнмМ листг, и позове га на чашу вина. Гостилиикг е међутимг стадо предг варошконг кућомг; оваи смешнми празорг сакупш е варошке безпосличаре гомилама около ићга. Сада почеше еданг другомг на уво шаптати, и часг на кона, часг на конаника прстомг показивати. По несрећи нћговоВ бмо е конб на кога су сада сви прсте пружали, крађенг; онг почве себи уображавати да е конб описанг и да су га познали. Неочекиваио гостолгоб^е еудчево утврди га у тоВ сумнки. Садг е већг за цћло држао, да е варанћ сг путнимг лисгомг одкривено, и да е овав позивг само замка како бм га жива ухвагили. Зла сов -ћстБ учини га будаломг, онг ободе кона и недавши одговора почне б1>гати. Ово изненадно бћгство бмло е знакг побуни. „Та то е н-ћка хула!" повичу, и свв се за нвимг устреме. Конанику се ради о животу ил' смрти, већт. е прилично измакнуо, гонителви н-ћгови пожуре се сиплниво за НБИмг, ослобод!о се скоро — али нћка тешка невидима рука притисла га е, часови н^ове судбине протекли су, неумолима Немезисг дужника свога непушта. Онаи сокакг коимг се е упут!о, бмо 6 сл"ћпг, сада се морао натрагг противг свои гоиитела врнути. Овимг дога !)аемг проузрокована вика е међути«. читаву варошицу узбунила, гомиле се придружаваху гомилама, сви сокаци се закрче, и садг е стаала читава воиска непрјатела противг нћга. Онг извадн пушку, -— св !>тг ве уклони — оиг хоће себи путг крозг гомилу силомг да разкрчи. „Ова ће пушка" повиче „ономг продрзлБивцу кои ме задржати узхтћ—" Одг стра' сви ућуте — наИпосле га нћкш одважнв1в браварск10 калФа счепа одг острагг за прстБ , башг кадг е онг у у безнилу опалити хт-ћо и руку му извје. Иушка падие на землго и онг, сада безоружаиг, бтде сг кона свученг и у триумфу патрагг кг варо) кои кући одвученг. ,,Ко' сте вм? -1 запмта га судацг прилично сур вимг гласомг. „Н самБ човекг, кои се одважш неодговарити на едно пмтанћ, докг се учтивје незапмта." .,Ко' сте вм? ;1 „Онаи, за когг самБ се издао. Путовао са крозг ц^ћлу Нћмачку, пакг нисамв нигдћ осимг ов^ на безобразлукг наишао." „Ваше нагло б^ћгство врло васг доводи у сул нго. Зашто сте б1>жали ?* 1 „брг ми се досадило служити вашемг пуку 1 поругу." „Претили сте да ћете пушкомг опалити." „В1оа пушка нје бмла пуна." Ову разгледе, ојо ва ше у нвои бвио. „Зашго носите собомг оруж-ћ у потаи?" „брг скупоцене ствари уза се носимг, а чуо самБ за н^ћкогг гостилника кои као што веле у овоме предћлу тумара." „Ваши одговори врло свћдоче о упорности ва-