Подунавка Земун

178

кое 6 опђ све распућкао; едну частћ сђ наИгоримг женскинама млЂтачкимг, а другу у шлнству, игранго 0 разнилг невалалимг и порочиимг д1>лима. Почемг смо наИзнамеште черге характера омрзнутогг Камилла описали, то ћемо садг на оногг човека прећи, кон е такође кодб грађана омраженг и кон се као санерникв н1>говг сматра. У то време, кадт> се догађаи опаб збмо, и у таГ1 часг, кадг е сунце пза тпролски Алпа зашло, иђаше преко 1паце светогг Марка неки! човекг и стаде башг кодг голјатски степена, ком вођаху горе у палату, и за гћколико сатЈИ наслоп1>нг недвпжимг оста. ОваИ човекг имађаше одпрнлнке 30 година. Нћгове благородне и нравплпе, али бледе черте лица издавале су га за смелогг и одважногг. У ногледу овогг човека ништа ше особнто бмло; чпмг се онг палати ириближн, побеже одтудг гоммла лшдш, као одг неке куГе, н место иразио остане. Нвпи певачи и стнхотворци, далматински воВници, матрози, калуђери, чмвути, разпуштене жеиске паеданпутг се одтудг уклоие, и тишина е владала садг овде, гди е мало нре наивећа ларма и вика' бвиа. Носле некогг времена ћутећи приближе се овомг непознатомг неки кавал1>ри, заогрнути чакг преко о4110 и за болго сигурноств сг маскомг одг црно кадиФе на лицу, проговоре неколико речиЧ сг нвнме лагано, нруже му у руке кесу сг новцима, и удале се брзо, предосторожно обзмрући се, да Шмг небм ко' сд1>довао, нли Кт ко 1 позмао. Сутра данг на!)у у каналима мртва тела, коа су већг познатммг са три стране оштрммг мачемг избодена; рибари пакг између себе говора'у: „Сатапа е ноћасг добре иовце заслужм ТаИ е дакле иепознатиИ бмо разбоЛникг Ренцо Сатана! II. ОБЕ ЖЕНСКЕ. После жаркогг сунца у Италш сл1>дуе у вече тиХ1И ладнмК ветрмћг одг адрапскогг мора. Иладама чамаца плове ио каналима и пдукое уФузипу, кое у оближм1> острове. По ономг пакг каналу, кои се сг п!лцомг светогг Марка грамнчи, неброене су краспе лађице пловил.е, на комма су се црноманисте м.гћтчаике малазиле. Лепотице ове умилно се смешиле у иимопролазешо и одпоздравллле лшбкимг погледомг раскон1моИ и благородпои господм, коа су на чамцииа унакрстг пловила. Меј)у овима последићимг бмо е и Камилло. Омг е бвш у црнои лађпци, коа е сва изрезана п погдигди позлаћема. Шестг арапа е па весла бнло. Велики сребрнм прстени светлили су се око врата, а тако исто н на пмовимг рукама м ногама. Каммлло нје сед!о. Немарлвмво п гордо паслонјо се ма лепо мзре бгпнИ на предш>о11 частм лађмце лабудовг вратг; а вав-ћса сг обе стране лађмце сабрама су бша. У левоИ руцп држао е гмтарг, а деспомг се нграо сг иаскомг одг кадиФе, коа е на огртачу о дугмету Еиспла. Мало дал% одг гроФа Камилла сед!о е нек!а младићг, кога по оделу позмати можемо, будућн е оне исте бое бмло као арама, да е п1>му иодчиићнг, и као привплегмратми лгобпмацг дома!пи бмо. Оваи мла-

дићг звао се Грицо. Онг е бмо послужителв, поверопикг и помагачг Каммлла КавалкаитЈа. Чмтавг сатг лађица е по каналу унакрстг пловила; кадг Камилло, кои е досадг непрестано ћутао, подигне главу и рекне: „Грицо ! и „Господине ! 14 одговори служителв и воИнички метне руку на капу. „У прмстанмште ! и Грицо заповеди арапима, кои ћутећи окрену ла1)ицу н упуте се пристапишту. Кадг су изг канала нзмшли, до!)у до неки степена, кои су на суво водилм н иредг коима су чамци стаали, кои се подг кирио даго. Место е ово бмло сасвимг пусто; но на последнћмг степеиу стаала е нека девоичмца, коп е по свои прилици какавг враћагоћш се чамацг пзчекивала. Иремда просто обучена, опетг е девобчица ова одвећг лгобко изгледала. Имала е долшо пократку алвину загасите бое н црнг огртачг, кои е тако пространг бмо, да е по околностимаи лнце покрити могла; премда га е у овомг магновеиго посувратила. Красна коса и дражестно н1зно лице бнло е мамак* за мимопролазеће. Камилло е имао у томе доста искуства, та зато е и дао служителго знакг, да лакше возе. Кадг су покраИ степена прошли зовне Грица кг себи и уимта га: „бси ли видш опу девоИчицу ?*' „бсамк, господине." „6л 1 да е лепа „Обчаравагоћа, господиие." „Нознаешг лн тм шо? >< ' „0 господине! П све лакомислепе девоПчнце ј нашои вароши иоимемце позиаемг; што се пакг честнм 1 дама тиче, то е друга стварк! Ако господинг грофг жели за то лепо детепце дознати, то нека ми само едму речк каже — па данасг ће на вече све готово бмти !*'• „Мсмп е готово свеедно! Но чини што ти драго!" Грицо рекпе арапима неколико речш, кои одма лађицу окрену и за неколико минута до степена до1)у, на коима е кннтг девоДчица стаала. Грмцо изг лађице изађе. удпли се одг обале и изгуби се у великои гоми 1и лгодји, кои су туда одали; но никако н'ш изг вида девопчицу испуштао, кон е мпрно м безбрижпо на обали сталла, као аребпца, коа и несана о кобцу. ,.Кг палати Форнасарм ! ;1 рекне Камилло, иошто е изближе бол1> измерјо прекрасие черте мале ова Мл1>тчанке и дмв^о јои се, будући е аесецомг осветлћпа као мраморпа статуа изгледала. Лађица као стрела на онредћлемо место однови. „НеваИте! ,(! рекие Камилло. Веслари с1>дине г.»сове и милозвучно стану певати свима омил^не рибарске песме; одг ове чаровне хармоше особито у вече на тихомг мору ништа лепшегг на свету нема. Докг су омм овако певали, пловила е лађица крозг млоге мусте канале. Наеданпутг стану предг едмулепогг изгледа палату. Свуда е тишима бмла, само се на едномг прозору у првомг спрату неака светлостг. указивала. Камнлло узме гитарг и одпева паИлешну одглшбавнм песама, коима ТалЈаици веома изобилуго.