Подунавка Земун

181

да ови лгоди нетрпе зло и муку? — Знате ли вм нб ( о во каан-ћ? — Ко' зна, каква грозна судба нби гони н непрестано виче: крвв! крвв!" Докђ е разбоиникг ово говор1о, побледјо е у лицу као крпа. „Вн можда право имате, Бепо!" одговори девоЛчица, „али и самв прела таквимг зликовцима немилостива! Н признаемв, да у лотинп може ко убити! Л самв талјанка! Л признаемг, да изт. освете убјаго! и признаемг, да ће ИЈмг Богг иожда и опростити. Али за новце убити! Ионате ли вн то, Бепо?" „Но ако жејј1 кг освети гони разбоВника да уб!а? Ако га мрзоств према надувенимт. племићима нагонлва, да се сђ н"ћговимг мачемг нвима понуди, како би се овим б начином-б међу собомг трли и саии себе истребили! Ако онг о слободи сана! Ако онг иоћне убЈа, да бн само слободанг био; разуметели га онда Пепига? и „Никако; ерг те планове о слободи , мрзостб и освету. пеможе у срдцу оиаИ проклетиИ разбоИншЈг имати, кои за новце убја." „Но могућно е да можеI" Ренцо е тако необичнимг гласомг ово изговорјо, да е Пепита принуђена бмла добро га у очи погледати. „Зашто се сг таквимг жалостнимг мислима узнемиравате, Пепита?' 1 поведе разбо8»икг речБ дал1».

Зашто да се мбј , кадг смо заедно, о убиству и крви разговарамо? Зарг 1пе бол!>, да о пашои лгобави мислимо ?" „Зацело, е болФ. Бепо; али се башг вб 1 одг дужегг времена иишта о нашемг будућемг браку иеразговарате." „Што е садг немогућно то учинити. и „А зашто?" „Н лгобимг вашегг отца Пе пита, као синг, па башг зато немогу о браку дотле нн да помислимг, докле годб иевидимг, шта ће сг н^ћговомг патнБомг бБ1ти.' „Л невидимг ту нужду и мислимг, да у мо100 срећи неће ме одма жалостб постићи, нити да ћу сг венчаномг аЛБИмомг морати заедно и црну носити; али кад тако мора бити, чекаћу, Бепо, чекаћу и молићу се!" У та& парг зачу се у преднбоИ соби лупа; Реицо брзо маску на лице метне." То в бнла комшиница коа е дошла да вмди,какое старцу, и одма се кући вратила. М б 1 ћемо овде укратко раз-

ива млада девовчица ше могла дозиати, да се н1шг лгобезникг сг оваквнмг гаднпмг посломгзанима. Право име страовптоггг овогг Мл1>тчанина објло е Бепо Канти, вовничко пакг Јорепцо. но-по обичаго талјнискомг скраћено е и звали су га Репцо, а Сатана е одг народа иазванг збогг нћговм крвнм д1зла. Онг е био издалека рођакг Петру отцу Пепити-

Виктор1Л кралвица еиглеска.