Подунавка Земун

191

доносно, што истога дара на то склони, да му подпуно поверенћ поклони и воиводомг га учини. По насилноВ смрти АурелЈана, кога е иевернии слуга убш, уназао е Иробусг свого покорностБ са себи подложеномг воискомг новоименованому цару Тацитусу, кои е 6б10 мужг благе иарави, но оваИ, пошто 6 шестг месецШ владао, умре, и за нбимт . е сл*д10 Флорјанусг, кои такођерг у кратко време премине, ербо му е влада само два месеца и двадесегг дана траала- Сада воиска, кош е Пробусг дарежлћивостћу себи обвезао, н^ћга царемг римскимг прогласи и онг по томе л4та 276. после Христа снинбШ престолг заузме. У почетку свое владе имао е Пробусг себи противне сапериике, именито некогг „Сатурнина," коВ е нсточну воиску предводјо, надал^ „Прокула" и „Боноса," коима е воИска, у римскои Герман1И настан^на, посве оддана бв1ла. Пробусг свое сапернике срећио побЂди, и затимг е ратовао са Нераанцима, Немцима (Германима) и са варварскимг народомг, кога пов-ћстници „Блем1е, Блеме 11 назива, и коега потомство подг именомг „Фламахг, Фламингахг, Флемингахг" јоштг у данашнБоВ Белпи обстои. Пошто е Пробусг мирг и добарг редг у пространу државу поврат '10, преда себе важнимг пословима, на то смерашћима, да матерјално и душевно благостан^ римскоме царству подчин1ши народа посп4ши. Тога ради заповеди, да се у време ратована разорени градови опетг оправе, те да се трговци, землћдћлци, ум г ћтници свакога реда и занатл^е у нкима настане. Такођерг нодели земл4, кое су пусте лежале, заслужнимг воИницима и нареди, да се изг они пред "ћла, кои 6 б 1 сувише становника имали, насел^ћници бираго и у оне краев^ преместе, где то потребностБ изискуе. Више одг седамдесетг градова буде томг приЈикомг изг развалмна подигнуто, и остали воиници, кои земл^ задобили нису, радили су при друмовима, при каналима (продорима) и сличнимг авнимг зградама. Истб1И Иробусг сед1о е у Сирмиуму и сва е чишо, да своВ завичаИ увелича и прослави. На нЂгову заиов 1) Стб буде Фрушка гора и остала Паноша са виновомг лозомг посађена, нова царска налата, лепша и величественја него у самоме Риму, подигне се затимг у Сирмиуму, где е Пробусг наумш 6 бјо прјатно одпочивати и плоде благога мира уживати. Но — по вишнбоИ судбини другоач1е се догоди.

Заповедш е Пробусг бвш, да се неке баре између данашнБИ Винковаца, Осека и Вуковара изсуше и вода одтудг у Дунавг обрати. Тога ради морали су воиници землго копати и тежке послове одбавлати, чему се они на последку изг тога узрока к противе, што су ценили, да се овакова радна за воинике не пристои. У истину пакг 6 бш е воИницима мирг свеобшти већг несносанг, ербо су ратовашо привикнути бћјли и за богатимг плЂномг жеднили, каква за сада небјаше. Они дакле потаино се договоре и на цара Пробуса ударе приликомг, када е оваи у некоме оближчгћму двору са високе куле послове прегледао и свое наредбе издавао. У тои воИничков буни, кошб е Иробусг и не мкшлећи о собственоме спасенго са неколико одг свои в-ћрнБ! насупротг стаао, буде онг уморенг. Царг Пробусг е погинуо месеца Августа 282. л&та после Христа, и владао е са римскомг царевиномг пуно шестг година и кг тому четири месеца. Брзо се е воиска поканла бБ1ла, што е тако лгото цара уморила, те га светчано погребе и великол^панг споменикг на ономе месту му подигне, где в пао 6 бш . Надписг овога споменика, коме е шштг трага 6 бјло у време мађарскога крала Мат^е I. овако е глас!о: Н. Р. В. 1МР. е1 уеге Рг. 8. Е. У1С. ОМ. СЕ1Ч. ВАВВ. У1С. Е. ТУВАК1Ч. Ова се сада читаго латинскш: Шс Ргоћие 1шрега1ог е1 уеге ргоћи$ вИиз еа1, Vјс1ог Ошшиш Сеп11иш Вагћагиш, Уш1ог еМаш Тугапогиш. Што ће рећи: Овде лежи управг добрБШ царг Нробусг (Доброславг), побЂдш е све варварске народе, побћдш и зулумћаре." Евтроп1е у својои краткоВ римскоМ пов-ћстници каже о Нробусу, да е 6 бш славанг воиникг, мужг оштарг, строгг, но праведанг, да е цару Аурелјану у военои слави раванг 6 бш , благостћу пакг обичаа и обхођена да га е надвисш. Нма старБ1 новаца одг Пробуса, но већг су ако редки. По овима е умилна лица 6 бш, ВБЈсока чела, ока снажна, черте образа прјатне су, правилне, и глава му е са венцемг одг лаворике украшена, чега е заиста достоннг 6 бк>. Нека дакле Сремци име цара Пробуса (Доброслава) у пов-ћстничкоме смислу као свое сматраго, нека га хвале, ербо нема саИниегг блага одг добра гласа, почемг истбиј шштг иза живота трае, те милозвучно по свету се разлеже.

РДЗЛИЧНОСТИ.

МБСТНА ВЂСТБ. Прошлогг понеделника (18/6 Августа) светковали смоданг рођена Н-ћговога Величества, нашега цара Франца 1оси«а I. У вече пре тога бша е варошв осветл^ћна, сутра дант, зарана загруваго топови, затимг буде божн служба у црквама еднога и другога вероисповеданн торжествено обдржана. Предг црквама станла е компанјн шаВкаша са одд^ломт. момака одг ц. кр. дунавске Флотиле, они су изт> пушака обичне поздраве давали, на кое бн топови са вмсоке обале (сг Гардоша) одговарили, што се е на далеко чути могло. Евреи држали су такођерт. у свошИ синагоги службу, чинећг молитву, певан-ћ и бесћду. Присутствовала су при овимг торжестеностима сва

овдашнн господа в^ена и грађанска са другимг одличнимг жителвима и млогимг побожнимг народомг. Изт> Београда бмла су дошла гг. Генералконзули: аустршскН* и правскји. — После тога бша е велика гостба кодг г. Генерала и Бригадира ДрагоИловића, ту се здравица Ц-ћговоме Величеству, цару нашему, са топломг одушевл-ћности поднесе, на кое топови опетг загрме. 'Гако ми дакле таЛ данг лепо прослависмо, заклгочугоћи га са живостно-искреномг жел^омг, кого намг чувство непоколебиме в^ћрности у прса улива: да т. е. свемогућЛЈ Богг витежкога цара и благога отца земл'ћ, Франца 1осиФа I.. на млога — млога 1оштг лћта срећна и здрава намг сачува!