Подунавка Земун

192

СМВСИЦЕ. — Име генерада Соларол1а слабо е по Европи познато, Онт> е родомт> изђ Новаре у сардинскоВ крал^вини и отишао е у сбот И младости као кроачкШ калФа у белиИ светг. После млогихг пригода доспе ош, у источиу 1ндш, гди у службу дружтва енглезкога (уобште зване компаше енглезке) ступи, изђ кое затимт, пређе у службу индјанске кннгин^ћ одт> Сирдана. Онг задоб1е н$но поверен& и стекао е себи заслуге крозг то, што е н4зинг престолг крепко брашо и душманска насртанн одђ н4га одбјно. Изг тога узрока шшгиин, да га награди, н^ћзину кђе^ку за супругу му даде, и он-б доцше са истомђ и са богатимг миразомг у своИ завичав се пресехи. Мта 1851. умре братг и^гове супруге, и почемг оваК деце ше имао, то по инд1анскоме закону цело имаић припаде н&му као мужу н^ћгове (единице) сестре. Но енглезко-источноинд^анско дружтво противило се томе, и тога ради водила се више годшшш нарница при судеискоме одсеку тавнога крал^ћвскога сов^та у Лондону. Трошкови те парнице бши су већг нарасли до деветг сто хилнда Франака, када пре неколико недела судг пресуду изрече, да се генералу Солароли шуревг иметакг изручити имаде. Цело насл4дство (баштина) износи 30 мидшна Франака, и генералг Содароли одпутовао е већг у Лондонг, да свое благо дигне. Новине додуше то непишу, но лгоди, кои су се са генераломг разговарали, кажу, да онг одг милине збила плаче и шуревоК души в4чимВ покоИ пскрено жели, — И три шустерска момка получила су лепу срећу пре неколнко неделн. То се овако догодило. Нек1И на смртБ болугоћЈК свештеникг (пасторг) у северноме Шлезвигу, дозове едну стару госпого кг себи, те 10и изручи еданг писанмД завештаи (тестаментг) сг тимг прим^чаићвдг, да она у смислу истога имаде више сто илнда талира насл%дити, но да е те нов^ це богатвтИ некш дрговацг у Хамбургу затајо. Ова изусти, па затимг умре. Стара госпоа међутимг завештаи склони у орианг, но иоболе се и умре и она. Сада нЂна два унука, кои су вдустерски кчлфо били , пронађу то за нби толико важно лисмо, саобште га некоме трећему шустерскоме калФи, кои е ирилично наученг 6 бго , и оваи имг се обвеже, да ће насл ^дртво сшвд у завештаго назначени новаца нвима изпословати, ако му они т. е. трећину одг тШ иоваца уступе. Они на то ирестанз', и сви троица пођу у Хамбургг, гди се на скоро изв -ћсте, да е онаД богатуи трговацг, кои е новце з$таш, већг у*ро, но нЉгови синови, као милшнери по Хамбургу разглашеци, бБ1ли су на животу и нритажавали су очевг иметакг. На ове се дакле трећШ шустерскШ момакг обрати р иосле дз*жегг договаранн вешто изради, да ови за избећи силне трошкове дуготравне парбе, кон бм се ту нмачно излегла бмла, на изплаћиван^ћ чрезг нкјовога покоинога отца затаени новаца се склоне; и тако речени шустерски момци сгрну еданг милјонг Форшпт&, ерг су и главно и камате (интересг) добили, и ено Ш сада у севернои Немачков, гди су лепе спаилуке купили, те гладе тамо Фине брке и сг тихимг смешен^мг веле: Богг да прости. — Некји г. Масг у Бечу пррнашао е справз г , кошв е име „АтремограФг" задао, т. е. иисача, кому при писанго рука не дркће. Ова справа приличи шуплков руци и писачг, коку одг млогога писана рука већг малаксала, истј ' положи на ту справу, те лако брзо онда пише, безг да 6 б1 му рука дрктала и грчг нго укрућавао. У виша ппсарница служе се

већг овомг справомг и потврђаваго лгоди, да е збшш по ибо 8 средство добивено, коимг се свакШ поуздано служити може, кои млого писати има и руку одг грчевита дрктанд сачувати мисли. — НекШ кућегазда у Паризу имао е одђ више година живописца, коИ е кодђ н-ћга за приличне новце подђ кир1го сед1о, и што се н1е мисл10 одселити, то е свое собе лепо измоловао. Газда заклгочи сада, почемЂ му е киравџ1а собе безЂ свака трошка нко ум&тно и вкусно измоловао, да кирно повиси, на кое живописацЂ нехтеде престати, прим^ћћавагоћи, да е онг собе моловао, безг да бм газда за то и едне паре платш, те да бм у реду бнло, да газда кирпо не само не повиси но да го башг знатно обали. Газда на то одговори, да онг моловаић соба зактевао ше и одкаже живописцу обиталиште. После неколико дана дође истми газда са едиомг госпошмг кг живописцу, да госпоЈи обиталиште покаже и Шнкомг се ради кир1е погоди. Но немало се зачуди, када опази живописца, где по дувару са пемзломг (иерникомг, кичицомг) амо тамо нешто шара. Онг га упита, шта то ради, а онг му одговори: одселитћу се, те зато скидамг стару молерно сг дувара и, да празанг неостане, маламг по н4му — мртвачке главе. Госпол, ова чувши, са грозомг и .страхомг одступи, а газда, неимагоћи већг кому обиталиште нудити, замоли на последку живонисца, да се не сели, те да ће му исту кирјго умалити, ако му само ■— мртвачке главе са дувара опетг скине , и собе онако измолуе, као шта су бнле, Живописацг на то после дугога притворнога одрицана престане, и ено га сада у своме староме обиталишту, где смешећи се своимг прјнтелвима преповеда, каио му е самг газда на руку ишао, да себи нижу кир!к> — измолуе. — У више новина чигасмо, да е последн^ћгг (кримскогг) рата при препитаванго руске вовске иереда збогг неки бсздушни набавника ране бмло, кои су у сноразумлћнго са до^ тичнимг чиновницима државну благаиницу не слабо оштетили. Каже се, да иревара томг приликомг учин1>на дубоко засеца, ербо е 150 милшна рубалн затаено, чега ради при военииа судиштама едда строго изграживан-ћ се држи. Тако е некШ набавникг ране обтуженг бмо , да е брашно са пескомг помешао, те да е крозг то млоги вобникг боловати и умрети морао. Истми набавникг бм нмачно пушкаранг бмо, да нје предг судомг доказао, да вовсци •— ни еданг лотг брашна ше дао. Овимг доказомг спаси сџо& жпвотг, те буде на тежку ро01ш одсуђенг и у Сибирш одправл^ћнг. Изг овога и сличци нрвМ^ћра види се, да су неки набавници вобсци рану и друга потребна само на — папиру давали. —•

6РАКЂ И Г1ЕТАКЂ. бракг. Чуешг ли, Петаче? Иетакг. Чуемг. бракг. Фраицузки е димшићг по Сави бродш, те збогг мале воде иасео, па ено га сада, где на сувоме стои, Иетакг. Е, тр су ти сл^ћдства Паризкога мира. бракг. Петаче! II е т а к г. Шта е, браче ? бракг. Туже се лгоди, да шалу збшшг мршацу, сувопарну, а не мастну, подебелу. Петакг. Да, одкуда ми шале мастне, подебеле, када ми е и само име — повтно?

Одговорнми издавателБ: I К. Сопронг.

Печатано кнБигопечатнБрмг I. К. Сопрона,