Подунавка Земун

(Шал&ива ПЈ 4. I. ТО СУ ТИ КУБУРЕ. Сиротинн е готовђ ђаво, веле лгоди, и тако е. | Сирома човекг тумара амо тамо, размишлн, прегледа, I куца садг на ова садт. на она врата, моли, проси, | обечава, просипа лепе речи, и на сва ова добива о[ бечана, благе погледе, гола слова, празне руке. Ахг, ! кееа безг новаца, џепг празниномг изпун^нг — то | ти е убиство за поштена човека. ћира Танкобркг бао е красанг младићг, преле| ша узраста, плавоокт., ватренг, сладкоречивг, досетI љивг. По крштноме писму бв1ло му е текг двадесетг и три година, и то се може веровати, ербо мом| ци немаго узрока таити свое године као девоике не| удате. ћира е изучш бно трговину, и пошго е у Пешти, I у Бечу и по другимг варошима слуапо и о свомг [ трошку разна искуства чинјо , врати се у свои завнI чаи — сг празномг кесоиг, те ту стане рачунати, [ колико бБ1 му одг ирилике требало, да отвори тргој ввну. Израчунао е ћира , да бн му за прввга почетакг | хилнду талира доста бмло и сада помисли, да те новI не гдигодг позаими. Докг е шштг у Пешти слунгјо, | имао е прилику читати кнвигу гроФа Сеченвта о креди| ту. и усиса онг у себе у истои кнбиги изложена ! вачела, те заклгочи строго по икима владати се. Ка. поведчица.) да целБЈИ светг, рекао 6б1 онг самоме себи, сг кредитомг ради и вересте прави, зашто небвт тбј ћиро то исто чишо? Дедг, пробаи срећу, младг си, окретанг, умешг говорити, иа аиде садг, камо другш светг, тудг и тбт. ћира дакле охрабри се и крепкимг коракомг ступи у кућу некогг Цинцара, кому е име 6 б]ло Анастаие Хрисохирг (златорукг), и о коме се причало, да е натученг сг новцима као какви турскш бегг. „Слуга самБ препокоргши," започне ћира. „Господару Анасгас1е Хрисохирг, а сзмб дошао до васг, да вамг кажемг, да намеравамг трговину отворити, те да васг молимг, да ми едну маленкостБ позаимите, и то одг прилике едну хиллду талира. Л ћу вамг како валл све писмено дати, а шта се тиче интереса, то се нећете на меие тужити, ербо а..." Дал г ћ Н16 ћира говорјо зато, што се е господарг АнастасЈе Хрисохирг страовито-лсно стао смеати, да е ћира мисл10 , да ће му одг смеа сва дугмета са пруслука спасти. Стадше ћира упрепашченг, докг се е господарг Анастаае смеао, напоследку запита онг ћиру: па на што да вамг позаимимг хиладу талира? „На мое поштено лице, к одговори ћира, пошто се одг зачуђенн сабере, у кое га е силно смеан4 напрамг себи стоећега мужа поставило, „да на, мое

Брои 26. У Земуну 30. Августа 1856. Година I. Оваи лпстђ излази сваке Суботе, а цена му е иа годину 4 ФОЈШНта, на полу године 2 Форинта ер. безт> поштарине; поштапска такса износи на 6 »есецш 30 кр. ор. Пренумерирати пе може у Аустрш кодг сваке поште или познати наши скупитела или управо кодг издапатела у плаћенммт. писиама, а уКнежевини Србје у главнои инБижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редт. 3 кр, ср.

| I