Подунавка Земун

202

поштено лице, и нећете Фалити, господару Анастапе, ако то учините, ербо л..." Ту му пресече речв изнова гроотомт. смегоћи се господарг Анастасхл и рекне по томе ова: „Момче, Танкобрче, на твое поштено лице нећешг тб1 ниедне паре добити. ГЈрошла су времена, кадг су лгоди тако малоумни бшп , да су новце 6 б1ло коме му драго на поштено лице узаЛмивали. Не, ћиро, не, залоге вала дати." Ове речи огорчаго тако ћиру Танкобрка, да оггв плећа госиодару АнастасЈго презрително окрене, при одлазку му говорећи: „Добро , господару Анастаае Ксилохирг (дрвенорукг), л идемг, а вм спаваите садг на вашимт> парама." ћира е знао нешто грчки, зато е хитро име Хрисохира преинач10, те злато у дрво преобратт и тако се тврдици Анастасш осветш, коМ е заиста заслуж1о, да га ћира осетлвиво укори, што се е тако безобзирно на нћга смеао. ћира, у своимг намерама непоколебимт., одважи се дал4 срећу покушати и уђе смело у кућу господара Лнка ПапулоФага, одг кога е мислш новаца зацело добити, почемг е оваб више хилада у сандуку неголи косе на глави имао. Господарт. Лнко ПапулоФагт. (папулоедшцг зато звагв., што е седамт. пута у неделви, т. е. свакш данг пасула ео и то данаст. бела, сутра жута, прекосутра црвена, затимг модра, па црнкаста, па опетЂ бела, па опетЂ жута) дочека ћиру Танкобрка ако улгодно, упре затимг свое жмираве очи у н^ћга и лукавимт. га смешеићмг запита за н-ћгово пожелан:ћ. Започне дакле ћира онако исто говорити као одпре: „Слуга самБ покорнвШ, господару Лнко ПапулоФагг, л самБ дошао до васБ, да вамг кажемг, да намеравамг трговину отворити , те да вас /Б молимђ , да ии едну маленкостБ позабмите, п то одг прилике едну хиладу талира ..." Ту му улети господарг Пнко у речБ те завикне: дХилнду талира.' о ћиро Танкобрче, ни десегв краицара, ти немашг у цепу, какви десетт. краицара, ни десетг пара! Сине мои, жао ми е, ако жао, што сн ми у невреме дошао. Сг Богомт., лгобезш>10 ћиро \" „Ако е тако , како ми кажете, господару Лнко ПапулоФагг, то васг збила жалимг, и да вам г Б д-ћломт. покажемг , да е мое сажален^ћ искрено, ево вамг даемг — десетг краВцара одт. моихг иоваца. Изволите Ш узети па купите за те паре кого чинш боба, те нараиите себе и вашу гладну дечицу. Сг Богомђ господару Лнко ПетроФагг (каменоед10ЦЂ), и немоите ми што замерати Овако 6б1 се ћира сг госиодаромг Ннкомт, опростш, но пре му е, подпомажент. знан'1змг грчкогг езика, име такођерг преинач10, и одђ паиуле каменЂ справш. Безусп^ћнша ова покушепа ћиру нису поплашила. Рекао 6 б 1 онђ себи самоме : ХрисохирЂ и ПапулоФагЂ на тебе мрзе, што си СрбинЂ и зато ти ништа не даго. Абде сада кђ Србину, аИде до господара Теше, своИ свога помаже. Тако се ћира опетЂ охрабри и управо господару Теши у кућу оде. СветЂ е овоме поштеномг го-

сподару наденуо 6 бш пме Кожодера зато, што се е говорило, да онг на сто деведесетг деветг и едну више свакогг месеца прима, но ћира се тепно да е то гадна клевета. Како е у собу ступш и са господаромг ТешоЈга се поздравш, почне ћира на иово говорити: „Слуга самБ покорнБ10 , господару Тешо ; н самБ дошао до васг, да вамг кангемг, да намеравамг трговину отворити , те да васг молимг, да ми едну маленкоств по-! завмите, и то одђ прилике едно хилнду талира. . „Хоћу, сладк!И брате мои," одговори брзо господарЂ Теша и стане ћири тихо на уво овако шаплати : „ако ми пишешЂ м^ницу преко хилнду талира и у пбоИ се обвежешЂ, да ћешЂ ми главно и камате после три месеца поштено вратити, то ћу ти одма, брате моИ — сто талира избролти." Када е госиодарЂ Теша ова изшапутао, чисто упанЂнг стааше ћира предЂ нбимђ и затимЂ га за- ? пита, зашто се сђ нвиме тако горко шали. „Не, не, брате мои сладкШ," рекне му Теша , „нема ту шале, 1 Теша дае радо и весело свое паре, но зато иште мЂницу и одбш унапредЂ камаге, да е сигурагњ и да небуде после речЉ Климагоћи главомЂ и дубоко уздишући удали се ћира, пошто 6 б 1 Теши казао : „Хвала вамг, господару Тешо, на сладкоме братству, сг коимг сте ме почастили." Одг господара Теше Кожодера оде ћира некомг господару 6рем1и, кога е светг Бодежомг звао, ербо е руке.свое дубоко у туђе џепове забадао и никада Ш ше празне одтуда вадш. Господара 6рем1го Бодежа башЂ е глава болела, када му е ћира свого желм излсшо, и зато му онђ каже: „Опростите ми, госиодару ћиро , ако ме глава боле и немогу сабраги, што ми говорите.— Сђ Богомђ!" Одђ господара 6рем1е упути се ћира дал^ћ некому господару Пангелш. Овога су лгоди сапунџ!Омг прозвали изђ тога изрока, шго е свакога безв сапуна бргао, и кога бв1 онђ у свое панџе добш, да га бр!е, таи 6 б 1 амачно обртнг 6 бш. ГГ ошто е госнодарЂ Пантел1а ћиру слушао, како му небо и землга обриче, ако му неку маленкоств, т. е хиллду талира позаВми, рекне онђ н ћму посве озбилБно : „Господару ћиро Танкобрче, п иоваца немамЂ, но ако ми се обвежете, да ћете ми 50 талира за моб трудг дати, то ћу ЧиФутину Лкову говорити, да вамг 200 талира позабми. В б 1 видите, да самБ радЂ, помоћи вамЂ."„Видимг, господару Пантел1а , да већг одавно! нисте никога брјали, и заго чини ми се намеравате на; мени добру вашу волго изкалиги. Будите ми здрави, а полазимг камо а знамЂ. Сђ Богомђ.' 4 Идемг садг, рекне ћира самЂ собомг, до ЧиФу- 1 тнна Лкова , кадг већЂ кодг свога помоћи се немо- | нсешг ; даа да се на чифуте обрагимЂ, и они су добри, милостиви лгоди, особито кадЂ имђ лепе каматв : обећашг неће ти рукепомоћв узкратити. Оде дакле ћира до Лкова Чивута, ко& е башг дукате броло (рукописг, изг кога е ова приповедчица вађена, има у место „броао" овако : „обрезивао,* но мб 1 ценпмо, да е то неосновано —) и овоме добром* човеку изпреповеда ћира свого желго, Лковг му на то одговори: