Подунавка Земун

215

ноге кшачке скаче, до међа' врби 0 туде душмана срчано дочека. Заметне се затимг крваввш бои у коему тигарт> ЧестО ран&нг и тако изгриженг буде, да скапати мора*, но више нута тигарг и скокомг улети међу псе, счепа ш ио двое ио трое на еданпутг и сг грабежомт. своимт. срећно одбегне. Кадт. Исине поб1 )Ду одрже, чуе се на далеко нбиово преасно весело ланн1>, у противноме случаго урлаго тако тужно, да ш само даћа ублажитИ може, састоећа се изт> пацова' и мишева 1 , кои по пустарама у обилго ^рчкаре и коима се псине обично раане. Путници и Инд1анци, кои по пустарама западне Америке безплатежио лове, само глађу морени нападаго иа републик1анске псе и тада гомилама 10 побш, НБиовимг се месомЂ одђ нужде питаго, ако премг ово вкусио е и слађе одг конкскога меса. Кадг република одг ратованл са сиоллшнбимђ душманима мируе, уживаго н4ни жителви дане красне и пуне радости. Онда се сунчаго предг своимг кућама, играго се, скачу, Долазе едно другоме у пооде и служе Индјанцила, кои се сг белимг светомг до ножа боре, за лепии примЂрг уЗаимичне Лгобави. Настане ли време, кадг мужки одрасли иси за кулма трче, онда лгобоморностБ свое жертве изискуе., буде 10 и ран'1;ни' и Мртви', тако, да владарг републике, матора т. е. она псина, коа сг брежулкка све около себе прегледа, своимг се правомг служити и за уздржати добарг поредакг у републики остале псе оштро продрмати и одвоити 10 мора. Ово владарг са своимг зубима хитро Изиослуе и крвави трази, коима тада ода, видими су знаци нЂгове непреоделиме моћи. Преповедаго до душе

путници, кои су сведоци овимг призорима (сценама) 6 б1ЛИ , да и владара при сличнимг приликама лгобоморна чудБ ионешто тишти , но изпитателБИ природе , кои ствари овога света са гледишта хладие озбилкности сматраго и за шалу на полго иауке незнаго, веле да е то гола лажБ. Међу правама, кое свако псето у републики ужива, наизнатша су ова: 1.) псету е слободно лаати, коликогодг му вола, нитко зато и немари; 2.) нема газда', кои 6 б 1 га гонили, и зато нема ни батина 1 ; 3.) на пацове и мишеве, коима се раане, имаду сви едно право, што ухвате нбиово е и нитко имг нетражи десето одг онога, што Јмове; 4.) слободно имг е изг републике селити се, када и камогодг хоћеду, нитко 10 необуставлл; 5.) свако е нсето у осталомг обвезано , кадг редг на исто дође , да стражари и противг душмана иде, зато пакг, кадг се поб4дно врати, имаде слободу, по републики скитати се и потомг спавати и хркати дотле, докг му се то недосади. Извори, изг коихг ова вадисмо, есу иутописне кнБиге о западнои Америки, а имали смо и прилике сг еднимг американцемг разговарати се, коВ е лане овуда прошао, и на наше питаиВ, да ли се по иустарама (прерјама, како иначе кажу) западне Америке збилл неке псетне републике иалазе, сва она потврдш, кол мало пре изпреповедасмо. Има изванг паса' и други' животина', кое у дзлнбо 0 Америки, гди већг изображеностб престае и пражителБ американсш0, дивлб 10 т. е. Индианацг као слободанг ловацг живи, свое републике имаду, но о НБИма ћемо другомг приликомг говорити. (дО

РДЗЛИЧНОСТИ.

МЂСТНА ВЂСТБ. Збогг мале воде на Сави морао е изђ Сиска са четири ћатоварена ииеиа до села Витоевци нриспевши паробродг „Драва" туде стати и одг Земунске агенцје помоћи тражити, да се терети на више шлепова претоваре и возидба потомђ безт. препоне настави. Село Витоевци удаЛно е одг Земуна на шестг до седамг сатја, зато захтевана помоћв брзо онамо стигне, еспапи срећно се претоваре, но на сатт> даЈгћ одт. тога села наиђе еданЂ шлепг на пота8но камен-ћ у води, и добје крозг то пукотину тако, да се е одђ товара, кои се е састоао изђ колониални' и други' еспапа', слабо шта избавити могло. Штета дубока засеца и износи како намг кажу више одг тридесет -Б хилада' Форинти у сребру. Ова несрећа догодила се 1. о. м„ и преповедаго намг, да е одт> сплна шећера и други сладки ствари вода около брода чисто заслађена бмла. Званична е комесја на место страдаин одма изпшла, и оваи догађаи обратиће како чути могосмо, вшшо позорноств изнооа на јоштђ подпуно нерешено питан^ о регулиранго Саве р1зке. —

П Р И Ч И Ц Е. Некш Турчинг, кои е радо лготу воду пЈо — тако Турци зову ракјго — дој)е едноме Христјанину у кућу. Оваи га по,1асти сђ рамомг како вала и ТурчинЂ загимг добро наква-

шенг кући пође. На путу СЈ г сретне га друпК Турчинг, кој! га запита: Одкуда тм Ибраиме, и зашто ми се тако шншт>? Управо изг џамје ти долазимг, одговори запитании, него чини ми се, као да каури негде лмту воду куоаго, те иде ми садг пара одг те ђавослске воде у мозакг и зато ти се тако шати морамг. Шта судишг ти о новимг модама? запита прЈагеЛБ пр1ителн. Да су девоичице, кое ћеду се до сутра збабати — одговори имг на то некп'1 старацг, кое Ш е слушао 6бш. ТИХИ ПР1НТНИ РАЗГОВОРИ. 6 р а к г и II е т а к г. бракг. Збилл, знашг ли Франзуски, Петаче? Петакг. Незнамг, а тБ1 браче? бракг. Незнамг ни л. П е т а к г. А ми дедг, да се сложимо, па одг све муке да учимо енглезки.

бракг. Шта ти ради жена, Петаче? Петакг. Ено е, гди се бели; а твон, браче? бракг. Ено е, гди се румени. Петакг. Е, тако е, свака за себе шара.