Подунавка Земун

230

потока сг нгошкомг воде награби и сг овомг прелје образг детета, те тако га лепо опере и очисти. Слонг е и философђ . Говори му шта ти годт. волн, онг се несрди, пл^скаИ га по дебелоб кожи, што бол^ можешг , онг то и неосећа, натовари му кућу на леђа, онг го трпелБиво носи , реци му да е слонг — онг ти чути. Да, да, слонг е и ФилосоФг. Слонова костб бела е као снегг, и кожа тако ака, да 6б1 сукнари амачно очаавалн,, кадг 6 бт лгоди одг исте одећу носили, ерг онда небБ1 већг одг потребе 6 боо чого дерати. Али нека се сукнарии неплаше, слонова већг мало по светуимаде и зато ћемо при чои остати. Слонг е у слободи весма залгобл-ћне нарави, и гине за свошмђ драгомг, коа му е такођерв верна, ако едно болуе, негуе га друго, ако хране требаго, заедно јо потраже, те проводетако животгу нћжнои узаИмич-

ноИ слоги. У слона е поштено срце, и зато има међу нБима и праве искрене лгобави. Липше ли гдигодг слонг (разговорг е о онима, кои у слободи живе), то га одма мрави милшнима обколе и крозг двадесетг и чстири сата до голи костш тако лепо оглођу и очисте, да то вештакг са оштромг стругачомг небБ1 болћ израдш. На концу додаемо, да су сгари Римлани слонове кости врло ценили и скупо ш плаћали. 0 луксусу у овои струци могло бн се више што преповедати, но мб 1 ћемо само едно као пршгћрг * паводити: мудрБШ Сенека, 6 б 1 вшб 18 таб воспитател& цара Нерона, приткжавао е у Риму неколико великол-ћпни палата, и у свакои палати налазило се до триста само асталчица одг слонове кости. Шта намг веле на то мудраци нашегг вЂка? —Уздишу. (Д)

Р13ЈИЧИ0СТИ.

МЂСТИА В-БСТБ. Одг неколико дана влада у нашо9 вароши велика живостб . Шначки Барадинди и Шавкаши приси-ћли су 14, о м. у. Зеиунт., кои е лепиа цветакг и ј г средг зиме, почемг се о н-ћму пева : 00 Земуне, на грани лимуне. На пространимг и посве угоднимг ледннама изванг горн^ вароши чине се сваК10 данг вобничка вежбанн (}'пражннвана) оруж1емг, камо изг вароши лгобопитни гледаоци долазе и великолепноме позорго, кое се предг шшовимг очима разв1н, особито внчман-ћ покланнго; и заиста храбри наши граничари сва вежбанн тако хитро, точно и согласно извршуго, да и неук10 у воешшг сгварима ова снажна кретанн прим1>ћава и нћима се диви. Вовркомг заповеда нашг бригадирг, господинг Генерал-Машрг Лраголовићг, окруженг одг млоге господе ОФицира, коима |)а честЈ, и слзву служи, што су имг нбиови гонзци вреднн, вешти, добро вежбани и свагда преправии, крвцу за Цара пресветлогг и за целокупну домовину пролити, те душианскоИ сили одолети, ивила се она одкудгодг, ма са истока ми запдда, ма са гога или севера. — На споменутоме иолго вежбана бша е 15. о., т. е. прошле недел4 такођерг особита свечаноств обдржана, кого обично црквеномг парадомг зовемо, и тотг прилкомг слј г ж 10 е божш службу нашг господинг Прогопресвитерг Савићг, и ту су храбри наши вовници д4ломг показали, да су они не само лаворовогг в1шца достоин1зСши, но да су и побожни, искрени, верни почитателви иашегг Господа Спаситедн 1суса Христа. Могли смо у осталрмг чути, да ће се ва именданг Н^говогг Величества, премцлостпвогг лашегг Цара Франца ГосиФа (т. е. 22. о. м.), на истмв начинг велика парада, кон ће сг божшмг службомг скончана бити, спрамг Београда на оближнћимг лединав!а и то не далеко одг савскога нран држати, цо свршенои пакг свечаности бићеду сви солдати одпуштени, да се потомг своимг кућама срећно, здраво и весело вратити могу. Да намг се мили гласи воене гудбе свакогг вечера по вароши разлежу, данамг ови и даиго, кадг се воиници сг цожд уобиталиипа враћцго, срца цаша ободраваго, разувзева се по са^ воме себи, и зато намг е дужноств наимилјн препокорно захвадити се славнои господи на сЈаВноме иолажаго, коимг су нашу рарошБ почествовали.

При концу ове в^сти, кадг већг перо на страну метнусмо, загруваго топови, купе се воиници, банда засвира, добоши удараго, светг кг Дунаву врви, почемг се гласг зач}'0, да намг долази Нћгово Превосходителство, Господинг Губернаторг и Врховни Заповедникг наше кравне ГраФг Коронини. Господа и ини грађани дочекали су велеславнога господина Губернатора на обали дунавскои и одпратили га у станг генералскШ, гди е одсео. Господинг Губернаторг дошао е кг нами управо изг Панчева и прегледаће овде сак^пл^ћну бригаду. Сва се варошв ра-, дуе н^говоме долазку, те нснимг изг дублвине срца долазе-^ ћимг гласомг узклицава мадо и велико: жив1о намг на иногаа л!>та! (д.)

СМФСИЦЕ. —А р л о т о познатнВ веселнкг и свештеникг путовао е изг Карзутине у Понте - а - СЈеве и дође предг саму ноћћ у ово село здраво уморанг и скрозг мокарг одг кише, кон га е цсо тав данг млавила. Сврне у крчму и теде се покрав ватре огренти и ос}'шити, али су нби до триеств простака око те ватре унаоколо поседали и места сасвимг заузели бнли, таке, да се Арлото ше могао ни огренти, а камо ли мокре алћине осушити. И онг и крчмарг молили су простаке, да му покраи ватре начине места, али узалудг, ни еданг се не теде сг места ни помаћи. И навносле науми Арлото, да како сг преваромг опо простаке уклони одг ватре. Одма се нко снужди, нити е хтео и сг кимг речи проговорити. Крчмарг е знао да е Арлото великШ веселнкг, и стане с.е чудити, зашто е тако невесео, и зато га запита, да каже, каква му се вечерасг неволн догодила, те е гако невесео преко свога обнчан. Ако му се што овде недопада, треба одма да каже, па ће му за лгобавв све што жели учинити. Арлото уздане и рекне: „Данасг ми се велика нссрећа догодила, одавде изг овогг цепа у апунџету испало ки е вечерасг 14 лира ситнн и 18 Фор. крупни новаца. Надамг се, да ћу јоштг цаћи овеновце; дал& одг петг милв одавде писаиа Џ за цело изгубш. У Борзели самв П10 вина, и кадг самв после по сата сг кон« силазш, мора да ми е пређвца раздерала оваб џепг, кадг самв се на кона пенао, и тако су ми поиспа-